Srbija je u petak imala „generalni štrajk“ – što je atraktivan naziv za zapravo potrošački štrajk i niz protesta i vidova građanske neposlušnosti.
On je srpske vlasti stavio na do sada neviđene izazove što vodi pitanju – a šta kada bi bilo pravog generalnog štrajka, sa učešćem vodećih sindikata?
Generalni štrajk, odnosno nivo građanske neposlušnosti koji bi imao efekte generalnog štrajka moguće je organizovati samo ukoliko bi nekoliko dana zaredom bile blokirane ključne saobraćajnice u zemlji ili ukoliko sa radom stanu veliki državni sistemi kao što su Elektroprivreda Srbije ili Pošta Srbije, smatraju sagovornici „Vremena“.
Sociolog Ivan Živkov naglasio je da je već u samoj terminologiji reč, ali da, ako pod generalnim štrajkom podrazumevamo kompletnu obustavu rada u zemlji generalni štrajk nije moguć.
„Moguće postići nivo građanske neposlušnosti i otpora koji bi imao efekte kao i generalni štrajk“, rekao je Živkov.
Režim bi mogao da odgovori silom
On je dodao da se treba setiti da su krajem 2021. godine tokom tri subote organizovane blokade ključnih saobraćajnica na nekoliko sati, a zbog dva zakona koji su pogodovali Rio Tintu, i da je to bilo uspešno.
„To je put kojim se može pritisnuti vlast da ispuni određene zahteve. Zamislite kada bi se dogodilo da se ne tri subote nego tri ili četiri dana zaredom blokiraju ključne saobraćajnice u državi“, ocenio je Živkov.
On je istakao da ne bi bilo neočekivano da režim na to reaguje angažovanjem naoružane policije ili vojske, „jer je to u prirodi režima“.
Dodao je da nas istorija uči da bi takva reakcija režima izazvala još veći otpor građana da sa takvim režimom završi što pre.
Kao najveću prepreku za organizovanje generalnog štrajka Živkov je naveo pasivnost i dalje većeg dela građana.
„Nesporna je činjenica da režim ima aktivnu podršku oko 25 odsto građana što na izborima pretvori u 50 odsto, ali Aleksandra Vučića podržava 25 odsto ljudi. Na drugoj strani je 75 odsto ljudi, ali je to pasivnih 75 odsto. Nesporno je i da više od 60 odsto ljudi podržava zahteve studenta. Međutim, te dve nesporne činjenice nisu dovoljne, jer građani svoje mišljenje moraju da pokažu aktivnim delovanjem, na praktičan način – štrajkom, blokadom ili protestom“, rekao je Živkov.
Uništena opozicija
Pošto se često stiče utisak da građani od nekog drugog očekuju da „završi posao“, kao što to sada mnogi očekuju od studenata, pitali smo Živkova zašto je to tako.
„Nažalost, toga u našem društvu nema, i to je posledica dugogodišnjeg delovanja antidemokratskog režima koji je uništio opoziciju i profesionalne nezavisne medije, posvađao esnafska udruženja i svuda ubacio svoje elemente.“
„Mi nemamo ono što postoji u razvijenim demokratskim pluralističkim društvima – opoziciju koja bi bila sastavni deo društva, pa da ona pozove građane koji bi mogli da joj se pridruže. Zbog toga smo u stanju difuzije, anomije, i teško je naći neki autoritet kome bi se većina odazvala, iako ta većina očigledno postoji“, naveo je Živkov.
Prema njegovom mišljenju alternativa može da bude postepeno širenje nezadovoljstva.
„Krenuli su studenti, pa će im se pridružiti roditelji i profesori, a njima će se pridružiti delovi prosvete, a onda i druge profesije i esnafi, kao što se požar širi, pa se ne zna u kom pravcu će se proširiti“, zaključio je Živkov.
Potrebna prelazna vlada
Predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević rekao je za „Vreme“ da su generalni štrajk i prelazna vlada samo sredstva za postizanje normalnosti u Srbiji.
On je podsetio da je ideja generalnog štrajka postojala i 1993. i 1994. godine u vreme zastrašujuće hiperinflacije, a da se Slobodan Milošević se protiv te ideje borio „tako što je građanima omogućio da kupe društvene stanove za 25, 30, 40 i 50 maraka i da je više od milion ljudi kupilo stanove za besmisleno mali novac“.
„S druge strane više od osam miliona ljudi je stradalo od posledica hiperinflacije, nestašica, sankcija i ratova, ali je i pored toga ideja generalnog štrajka uspešno sprovedena tek nakon 24. septembra 2000. godine, posle dokazane izborne krađe i pokušaja Miloševića da ne prizna izborne rezultate, kada su u štrajk stupili rudari Kolubare i sve druge profesije i Srbija je zastala da bi se pokrenula. Taj štrajk je iznedrio Peti oktobar“, rekao je Milivojević.
Srbija da stane da bi se pokrenula
On je istakao da razume da u generalnom štrajku ne bi učestvovali radnici u velikim privatnom trgovinskim lancima, ali da ljudi koji su deo sistema državne uprave „moraju da podrže zahteve svoje dece da Srbija zastane da bi se pokrenula“.
„U elektroenergetskom sistemu ima nekoliko desetina hiljada radnika, a u poštama nekoliko hiljada radnika, a ako Pošta Srbije i Elektroprivreda Srbije zastanu – onda je to kraj. Mi smo na korak do toga, i bolje je da zastane 6,5 miliona ljudi i da se njihova želja za normalnim životom suprotstavi samovolji jednog čoveka koji u svojoj pohlepnoj sumanutosti ne vidi da ga ovaj narod više neće“, ocenio je Milivojević.
Dodao je da veruje da kod ljudi postoji svest da je neophodno načiniti taj korak i da bez njega neće biti normalnosti u zemlji.
„Prelazna vlada je drugi korak do koje dolazimo tako što neki ljudi moraju da je izaberu. To su demokratski principi, jer je ustavno pravo građana da se pobune“, rekao je Milivojević.
Obični naprednjaci nemaju čega da se plaše
Pošto se u javnosti svakodnevno pojavljuju vrlo oštre osude pa čak i uvrede na račun onih koji se iz nekog razloga nisu odvažili na protest ili obustavu rada, pitali smo Milivojevića da li je takav tretman plodonosan ili bi bolje rezultate dalo kada bi oni kojih ih kritikuju pokušali da ih shvate i na druge načine pridobiju njihovu podršku.
„Vrh ovog režima koji osuđuje štrajkove i protest i vređa građane, a studente naziva ustašama, stranim plaćenicima i špijunima stranih obaveštajnih agencija, i čini sve da bi pljačkao Srbiju i sprovodio koruptivne poslove koji ubijaju Srbiju – mora da zna da će ogovarati. Obični ljudi, ucenjeni, prisiljeni, otrovani propagandom nemaju čega da se plaše“, rekao je Milivojević.
Naglasio je i da je razumljivo da su ljudi posredstvom „režimske propagande zastrašeni da promene znače nešto strašno po njih, ali te promene će značiti dobrobit za njih“.
„Tada ih više niko neće ucenjivati i maltretirati i uživaće puna prava i slobodu. Obični članovi Srpske napredne stranke nisu odgovorni za to što radi režim Aleksandra Vučića. Ako nisu izvršili teška krivična dela iz oblasti organizovanog kriminala, a nisu, ne treba ni da strepe“, rekao je Milivojević.
On je uveren da će i ti ljudi, kao 2000. godine „preći na svetlu stranu“.
„Oni neće želeti da potonu zajedno sa onima koji su ovu zemlju upropastili, ojadili, zanoćili nam dane. Zato je važno da i ti ljudi shvate da moraju da se pobune“, zaključio je Milivojević.
