Nedoumice jedino može biti da li je Vučićeva intervencija spontani odgovor na autentičnu tupost i primitivizam njegovih “kadrova” – što je, znajući kakve krševe okuplja, sasvim moguće, ili je ipak inscenirani igrokaz u kojem je reditelj svojim mizernim statistima dodelio uloge dežurnih idiota
Onomad, kada se rađao, mnogi su verovali da će internetski prostor biti predeo beskrajne slobode izražavanja. To su bili davni, pionirski, infantilni dani. Stvar se promenila, đavo je odneo šalu, usledila je internetska osveta. Tzv. toksični sadržaji doveli su do narušavanja poverenja u državne institucije i medije, ugrozili slobodne izbore, građanima otežali mogućnost donošenja odluka na osnovu valjanih informacija i, paradoksalno, omeli slobodu izražavanja. Prema jednom istraživanju, 83 odsto građana Evropske unije veruje da atomizovani medijski inženjering ugrožava demokratiju
Usred globalne ekonomske krize izazvane ratom u Ukrajini i sankcijama, Rusija razmatra ograničenje izvoza strateških sirovina poput uranijuma, titanijuma i nikla. Iako Zapad nastoji da smanji svoju zavisnost, ove sirovine su i dalje od vitalnog značaja za američku i evropsku industriju
Brojni su izazovi sa kojima se suočavaju mediji u zemljama Zapadnog Balkana i bivše Jugoslavije, od političkog uticaja i pritisaka preko ekonomske nestabilnosti do pretnji po slobodu izražavanja. I to je samo početak. Da li su mediji u nekim državama gori od drugih? Ili su uslovi u kojima oni funkcionišu negde samo prividno bolji
O upotrebni civilnih sredstava u ratne svrhe, o ulozi Mosada i Šin Beta – i jedne mađarske savetnice za održivi razvoj – a takođe i jednog naturalizovanog Norvežanina indijskog porekla, privrednika u Bugarskoj u operaciji proizvodnje, prometa i podmetanja eksploziva u veliki broj pejdžera Herzbolaha, te i o tome kako je serija eksplozija pejdžera jedne nedelje, već početkom sledeće prerasla u raketne salve ispaljene na Hezbolah u Bejrutu i o klasičnoj pretnji Hezbolaha. “Kada, gde i kako? Znaćete kada kucne čas…”
Zbog nevremena koje je izazvao ciklon „Boris“ za sada je stradalo 23 ljudi u centralnoj i istočnoj Evropi. Mađarska i Poljska angažovale veliki broj vojnika u borbi protiv poplava
Ciklon „Boris“ nastavlja da izaziva velike poplave i haos širom centralne i istočne Evrope, pri čemu je broj nastradalih porastao na šesnaestoro ljudi
U Makronovoj i Šolcovoj retorici čak se i frazerski manje spominje “evropski put”, a više poslovni dilovi. Nije to ni tako loše, treba stvari postaviti na pravi temelj. Ko šljivi poštene izbore i demokratiju kada su tu “rafali”, nuklearna energija i litijum. I još jedan paradoks. Evropski fondovi ulažu ogromne pare u projekte institucionalnog razvoja Srbije. I što se više novaca troši, to manje institucije postoje. Srbija je projektno deinstitucionalizovana zemlja. Slično je i kada je reč o medijskim slobodama
Sinoć se na Drini prevrnuo čamac sa ilegalnim migrantima. Policija je na obali zatekla 18 od oko 25 osoba koje su pokušale da pređu reku. Spasioci tragaju za nestalima
Zašto Nemačka sama ne kopa svoj litijum ako je toliko "blago za nemačku automobilsku industriju"? Ovo pitanje postavlja nemačka štampa analizirajući podršku kancelara Olafa Šolca srpskom projektu "Jadar"
Mislili ste da u Vojvodinu ne može da snađe veća nesreća od Igora Mirovića. Prevarili ste. Na čelu pokrajine sada su Maja Gojković i njena svita sa onim starim, radikalskim glogovim kolcem za vojvođansku autonomiju
U Francuskoj nam je dozvoljeno da volimo kako hoćemo i koga želimo, dozvoljeno nam je da verujemo ili ne verujemo. Imamo mnoga prava, a ideja je bila da pokažemo te vrednosti, rekao je direktor ceremonije otvaranja Olimpjskih igara u Parizu Tomas Žoli
„Pozvaću papu prvom prilikom da podelim s njim nemoral počinjen protiv hrišćanskog sveta i svih hrišćana", istakao je Erdogan, govoreći o ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u Parizu
Znače li sve češće izjave o nužnosti mirovnih pregovora između Kijeva i Moskve da se Ukrajina otvara prema diplomatskim rešenjima za okončanje rata? Dilemu je rasplamsao gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko kada je pomenuo mogućnosti „teritorijalnog kompromisa“ i odapeo strelu u pravcu Volodimira Zelenskog
Litijum se pretvara u najskuplju valutu u globalnom privrednom i političkom nadmetanju. Sa stanovišta Berlina, Srbija maltene nema pravo da Evropi uskrati svoja značajna nalazišta, a i zašto bi se odrekla sopstvenog napretka? U tom svetlu ne čudi što je kancelar Nemačke Olaf Šolc ad hok došao u Beograd da se zajedno sa Vučićem smeška dok se potpisuju litijumski sporazumi i svojim prisustvom pomogne naprednjačkoj propagandnoj mašineriji da građanima Srbije omili projekat “Jadar”
Nemački kancelar Olaf Šolc iznenada dolazi u Beograd. Radi se o litijumu. Poslanici Bundestaga uglavnom upozoravaju da ne bi smelo da bude popuštanja predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Nemački privrednici, međutim, litijumsku srpsku priču vide kao šansu
Alternativa za Nemačku okupila je još nekolicinu ekstremno desničarskih partija i u Evropskom parlamentu formirala frakciju Evropa suverenih nacija. To što zastupaju previše je čak i za Nacionalno okupljanje Marin le Pen koja nije htela da ih primi u grupaciju Patriote za Evropu
Šta posle junskih izbora? Na tu temu za “Vreme” govore opozicioni stranački akteri s obe strane “modre reke”. Dakle, lider stranke “Srce” Zdravko Ponoš, predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, potpredsednik Narodnog pokreta Srbije Borislav Novaković i politički analitičar Dejan Bursać. Inače, “Srce” je bojkotovalo beogradske izbore, ali ne i izbore u nekim drugim lokalnim sredinama, dok su PSG i NPS delovi takozvane borbene, odnosno opozicije koja je odlučila da izađe na junske izbore
Lider francuskog krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja (RN) Žordan Bardela predvodiće novoformiranu desničarsku grupaciju u Evropskom parlamentu (EP) „Patriote za Evropu“. Bardela je nakon poraza na izborima u Francuskoj istakao da će ta „velika grupacija uticati na ravnotežu snaga u Evropi, odbacivanje poplave migranata, kaznenu ekologiju i oduzimanje našeg suvereniteta“
Sa Pinka se tražilo gašenje televizije Hepi, a voditelju Sarapi je bilo neprijatno. Tvrdi se da na Hepiju gostuju ruski plaćenici. Ima još pokazatelja da Beograd zateže odnose sa Moskvom, dok masovno naoružava Ukrajinu
Deset godina je prošlo od projekta “Skoplje 2014” tokom kojeg je tadašnja vlast VMRO DPMNE širom glavnog grada posejala desetine najrazličitijih spomenika koji su postali globalna atrakcija. Nakon sedam godina vladavine SDSM Zorana Zaeva, i pored obećanja da će biti sklonjeni, spomenici su ostali a njihovi tvorci su se sada ubedljivom pobedom na izborima vratili na vlast pa ovdašnji vajari mogu da očekuju još posla
Vlada odlazećeg premijera Holandija je među prvima izdašno pomogla Ukrajinu u vojnoj opremi, iako je upravo ta vlada liberala ujedno drastično smanjila izdatke za odbranu, tako da su i holandski arsenali u jadnom stanju.
To je drugi takav sporazum koji je Srbija potpisala sa Fronteksom i on bi trebalo da značajno doprinese zajedničkoj borbi protiv kriminala i iregularnih migracija
Širom Beograda su izlepljeni plakati sa likom Slobodana Miloševića, protiv kulturne manifestacije „Mirdita, dobar dan!“ danima se vodi hajka, a bosansko-hercegovačkom glumcu Feđi Štukanu zabranjen je ulazak u Srbiju. Retorika funkcionera vladajuće partije neodoljivo podseća na onu u vreme Miloševićevog režima, a podeljeno stanje društva nalik je onom iz devedesetih
Predsednik Srbije daje Trampu i njegovom zetu Kušneru poklon kakav im još niko nije dao - zgrade Generalštaba. Kad već dele iste autoritarne i demagoške vrednosti, zašto da dve familije, uz dobar biznis, ne naprave i veliko strateško partnerstvo
Umjesto obaveznog vojnog roka, Šveđani su razvili model koji targetira direktno one koji imaju najviše potencijala za ulazak u rezervni sastav ili aktivnu vojsku – u zavisnosti od preferencija regruta. Kada postanu punoljetni, građani dobijaju poziv u kome se od njih traži da se izjasne o služenju vojnog roka. Kriterijum koji se najviše vrednuje je lična motivacija, a kandidati se nadmeću između sebe. Na taj način uniformu oblači samo manji broj mladića i djevojaka
Aktivistkinja Ilaria Salis je postala goruće političko pitanje u Italiji nakon što su se pojavile slike na kojima je vezana lisicama u mađarskoj sudnici. Provela je u zatvoru više od godinu dana, odlukom žalbenog suda poslata u kućni pritvor, pa puštena na slobodu kada je izabrana u Evropski parlament i tako stekla imunitet
