Vladimir Putin je odbio predlog četvorice evropskih lidera o jednomesečnom primirju u Ukrajini. Međutim, ruski predsednik izneo je sopstveni predlog – direktni pregovori Moskve i Kijeva u Istanbulu 15. maja. Zelenski je poručio da je Ukrajina spremna da se sastane sa Rusijom, ali samo ako Moskva pristane na prekid vatre
U Albaniji se u nedelju (11. maj) održavaju parlamentarni izbori. Opozicija će pokušati da zaustavi premijera Edija Ramu u pohodu na istorijski četvrti mandat. Rezultat bi mogao da odredi tempo pristupanja EU, ali i poverenje građana u demokratiju
Predsednik SAD Donald Tramp objavio je da su Indija i Pakistan postigli sporazum o „potpunom i momentalnom“ prekidu vatre, ali je nakon nekoliko sati primirje prekinuto. Obe strane međusobno se optužuju za napade
Lekar treba da bude stručan, a ne poslušan, sve drugačije je zloupotreba, jer pacijenti nisu politički rekviziti – jedna je od poruka zdravstvenih radnika iz cele Srbije sa skupa u Valjevu
Nagradu „Srebrni lav“ na Venecijanskom bijenalu arhitekture, Novosađanin Vladan Joler posvetio je studentima u Srbiji, a kolegama poručio da ne sarađuju sa korumpiranim režimima
Promocijom monografije „RandeLJvu sa piscima i knjigama“ Đorđa Randelja biće proslavljeno deset godina Književnog festivala na brodu. Brod je velika bela lađa Cepelin na Dunavu podno novosadske Tvrđave, a festival je kakav nigde niko nema
U pokušaju da reši problem kanalizacije, grad je otvorio novi – zbog oštećenja vodovodne mreže bez vode su ostali stanovnici Cvetanove ćuprije. Pošto postoji sumnja na fekalne vode u cevima, slavine su zavrnute dok analize ne pokažu da je voda bezbedna
Održan je celodnevni skup „Branmo znanjem“ u Beogradu sa ciljem da se građanima pokaže da univerziteti imaju rešenja za važna pitanja pourt Rio Tinta i Ekspo-a
Povodom Međunarodnog dana fizičke aktivnosti, koji se obeležava 10. maja, „Batut“ podseća: kretanje je lek. U Srbiji, samo 11 odsto građana redovno vežba, dok deca sve više sede i sve manje se kreću
Posle Novog Sada, Kragujevca, Niša, Beograda i Novog Pazara, studenati okupljenih oko inicijative „Studenti u blokadi“ organizovali su protest u Loznici pod nazivom „Marš na Drinu“
Profesorka Marija Vasić, uhapšena aktivistkinja novosadskog Pokreta slobodnih građana, najavila je da će započeti štrajk glađu ako ona i još petoro uhapšenih ne budu pušteni iz pritvora
Članovi Vlade Srbije i ambasador Rusije predvorili su šetnju pod nazivom „Besmrtni puk“ u Beogradu, povodom obeležavanja 80. godišnjice Dana pobede u Drugom svetskom ratu
Kako bi ugušilo pobunu, obustavu rada i štrajk, Ministarstvo prosvete odlučilo je da zaposlenima u školskim ustanovama isplati zarade po učinku. Tako su u februaru i martu na račune zaposlenih u osnovnim i srednjim školama u Srbiji legli iznosi od često svega nekoliko hiljada dinara. Kako žive nastavnici s umanjenim platama i da li će umanjenje biti nadoknađeno
Deveti maj u Rusiji više nije samo dan sećanja na kraj Drugog svetskog rata, već sve više postaje spektakl državne propagande. U senci rata u Ukrajini, Putinov režim koristi obeležavanje pobede nad fašizmom da bi ojačao narativ o kontinuitetu istorijske misije Rusije
Studenti su tražili vanredne parlamentarne izbore, ali je ponašanje pojedinih opozicionih stranaka indikativno. Kao da ne žele da se odreknu dela kolača ili pak imaju drugačije interese
Posle neubedljive turneje po Sjedinjenim Američkim Državama, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se 9. maja pojavio u Moskvi na obeležavanju Dana pobede nad fašizmom. Dok režimski mediji posetu prikazuju kao diplomatski trijumf, analitičari ocenjuju da je reč o političkom manevru očajnog balansa – između sve slabijih veza sa Zapadom i nikad prekinutih veza sa Kremljom
Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita
Skoro hiljadu preživelih žrtava seksualnog nasilja u detinjstu sa srpskog govornog područja podelilo je iskustva u globalnoj anketi „Naš glas“ u koju je „Vreme“ imalo uvid. Njihove priče otkrivaju razmere tišine, sistemskog zataškavanja i života pod teretom neizgovorenog
Fizički napad na sudiju Prvog osnovnog suda u Beogradu Minu Mitić dogodio se u ponedeljak uveče. Kolege traže odgovor šta je policija do sada učinila kako bi utvrdila identitet napadača i pružila zaštitu sudiji
Održan je još jedan sastanak predstavnika Vlade i univerziteta - bez velikih pomaka
Let JU138 poleteo je iz Beograda ka Moskvi, ali zbog ratnih dejstava iznad Rusije nije uspeo da sleti. Avion se, nakon neuspešnog pokušaja da dobije dozvolu za prinudno sletanje u Švedskoj i Poljskoj, vratio u Srbiju – bez prava putnika na nadoknadu, jer se radi o situaciji van kontrole avio-kompanije
Nakon brojnih pokušaja vlasti da zaustavi ili omete blokade fakulteta, najnovija metoda je - pretnja isključenjem električne energije
Grega Popoviča je od aut-linije košarkaškog terena odvojio tek šlog. Ali, još ga nije odvojio od košarke. Verovatno ni od vina. A pogotovo ne od legende o jednom od najvećih trenera ikada
Studenti u blokadi traže raspuštanje Skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Kakve su im šanse? To je naslovna tema novog “Vremena”
Odluka studenata da režimu upute zahtev za raspuštanje državnog parlamenta i raspisivanje vanrednih republičkih izbora nije pala s Marsa. O ovoj opciji se na plenumima već dugo žustro diskutovalo, a stvar je presečena onda kada je svima, ali baš svima, postalo jasno da vlast ne samo da ne želi da ispuni studentske zahteve nego na političku krizu odgovara sve jačom represijom i sve prljavijom propagandom. I kada više niko nije mogao da ospori činjenicu da je upravo režim generator svih društvenih i političkih anomalija, te da zahvaljujući njemu novosadska nadstrešnica svakom građaninu ove zemlje visi nad glavom
Kakvo je interesovanje među najvišim univerzitetskim radnicima za direktno učešće u politici, na “studentskoj listi”, ukoliko bi u Srbiji bili raspisani vanredni parlamentarni izbori
Poziv na raspisivanje izbora je poziv režimu, a trebalo bi da se vidi da li će postojati i studentski poziv svim ostalima na društveni dogovor o tome kako se suprotstaviti režimu na budućim izborima. Oni mogu biti raspisani neočekivano brzo, a možda ih i ne bude pre nekog “redovnog termina” ako ne bude izuzetno jakog pritiska na ulici
Erdogan: Turska spremna da bude domaćin Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je u telefonskom razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom rekao da je Turska spremna da bude domaćin mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine s ciljem postizanja trajnog rešenja, prenosi Anadolija. Erdogan je rekao Putinu da mu je drago da podržava nastavak mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine tamo gde su stali u Istanbulu 2022. godine. Kako je navedno u saopštenju Direkcije za komunikacije predsedništva Turske, Erdogan i Putin telefonom su razgovarali o bilateralnim, regionalnim i globalnim pitanjima. Pozdravljajući Putinovu izjavu o nastavku mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine u Istanbulu, Erdogan je rekao da bi sveobuhvatno primirje stvorilo potrebno okruženje za mirovne pregovore. Predlog evropskih lidera Putinov predlog usledio je nakon što su lideri Francuske, Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva i Poljske zapretili da će pojačati pritisak na Moskvu ukoliko ne prihvati bezuslovni prekid vatre u trajanju od 30 dana u Ukrajini, koji su ponudili u subotu, prilikom posete Kijevu i sastanka sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim. Četiri evropska lidera izjavila su da je njihov predlog o prekidu vatre, koji bi počeo u ponedeljak, podržao i predsednik SAD-a Donald Tramp, kome su ranije tokom dana izneli predlog putem telefonskog razgovora. Tramp je pozvao Ukrajinu i Rusiju na „pregovore visokog nivoa“, navodeći da su Moskva i Kijev „vrlo blizu dogovora“ o okončanju krvavog trogodišnjeg rata. Predsednik Francuske Emanuel Makron je u nedelju izjavio da je Putinov predlog za pregovore „prvi korak, ali nedovoljan“. „Bezuslovnom primirju ne prethode pregovori“, rekao je francuski predsednik, dodajući da ruski lider „traži izlaz, ali i dalje pokušava da kupi vreme“. Sastanak u Kijevu Zelenski je, obraćajući se novinarima u subotu u Kijevu, sastanak sa evropskim liderima nazvao „veoma važnim signalom“. U zajedničkoj izjavi, objavljenoj na zvaničnom sajtu Zelenskog, petorica lidera pozvala su na prekid vatre „u trajanju od najmanje 30 dana“ od ponedeljka, kako bi se stvorio prostor za diplomatske napore da se rat okonča. „Bezuslovni prekid vatre, po definiciji, ne može imati uslove. Ako Rusija postavlja takve uslove, to se može smatrati samo pokušajem da se rat produži i podriva diplomatija“, navodi se u izjavi. Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je da će SAD preuzeti vodeću ulogu u nadgledanju predloženog prekida vatre, uz podršku evropskih zemalja. On je zapretio „masovnim sankcijama, pripremljenim i usklađenim između Evropljana i Amerikanaca“, ukoliko Rusija prekrši primirje. Makron je u Kijev doputovao zajedno s britanskim premijerom Kirom Starmerom, nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom i poljskim premijerom Donaldom Tuskom. „Ovo je Evropa koja staje uz Ukrajinu i pokazuje svoju solidarnost“, izjavio je Starmer. Ko krši prekide vatre Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ranije je izjavio da je spreman na mirovne pregovore, ali tek nakon uspostavljanja prekida vatre. Putin je rekao da je Rusija proteklih meseci više puta predlagala prekide vatre – obustavu napada na energetsku infrastrukturu, na šta je Ukrajina pristala, jednostrani 30-časovni uskršnji prekid vatre, kao i još jedan jednostrani prekid vatre od 8. do 10. maja, koji je u međuvremenu istekao. Ukrajinski zvaničnici tvrde da je Rusija sve te prekide vatre više puta prekršila. Putin je, sa druge strane, u nedelju optužio Ukrajinu da je „iznova i iznova sabotirala ove inicijative“ i da je izvela više napada na teritoriju Rusije. U martu su Sjedinjene Američke Države predložile trenutni, ograničeni 30-dnevni prekid vatre, koji je Ukrajina prihvatila, ali je Kremlj tražio uslove koji mu više odgovaraju. Putin je u nedelju ponovo izjavio da je Kremlju potreban prekid vatre koji bi doveo do „trajnog mira“, a ne do situacije u kojoj bi Ukrajina iskoristila vreme za ponovno naoružavanje i mobilizaciju dodatnih snaga. Najavio je da će razgovarati s predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom i zamoliti ga da posreduje u mirovnim pregovorima zakazanim za 15. maj. Pregovori u Turskoj Prethodni pregovori u Istanbulu održani su neposredno nakon početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Bili su neuspešni. Predloženi dogovor navodno je uključivao neutralni status Ukrajine i ograničenja njenim oružanim snagama, dok su pregovori o statusu teritorija pod ruskom okupacijom bili odloženi. Moskva je za neuspeh pregovora optužila Kijev i Zapad. Putin je izjavio da „oni koji zaista žele mir ne mogu, a da ne podrže“ njegov predlog o obnavljanju pregovora. Nastavljaju se napadi U međuvremenu, u ruskom granatiranju severne ukrajinske oblasti Sumi u poslednja 24 časa poginule su tri osobe, a još četiri su ranjene, saopštili su lokalni zvaničnici. Još jedan civil je poginuo u subotu kada je ruski dron pogodio Herson, prema rečima regionalnog guvernera Oleksandra Prokudina. Američka ambasada u Kijevu je u petak upozorila na „potencijalno značajan“ ruski vazdušni napad u narednim danima, bez navođenja detalja. Izvor: AP', 'pageDate': '2025-05-11 14:28:30', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });It is a positive sign that the Russians have finally begun to consider ending the war. The entire world has been waiting for this for a very long time. And the very first step in truly ending any war is a ceasefire.
There is no point in continuing the killing even for a single… — Volodymyr Zelenskyy / Володимир Зеленський (@ZelenskyyUa) May 11, 2025
