Promocijom monografije „RandeLJvu sa piscima i knjigama“ Đorđa Randelja biće proslavljeno deset godina Književnog festivala na brodu. Brod je velika bela lađa Cepelin na Dunavu podno novosadske Tvrđave, a festival je kakav nigde niko nema
Prvi dan jedanaeste godine Književnog festivala na brodu, a radi se o velikom belom brodu „Cepelin“ na Dunavu u centru Novog Sada podno Tvrđave, biće ujedno i proslava njegovog desetog rođendana. Zamišljena je kao promocija monografije „RandeLJvu sa piscima i knjigama“ Đorđa Randelja, tvorca i realizatora ovog jedinstvenog festivala.
Promocija i počretak nove sezone zakazani su u sredu, 14. maja, u 20 časova.
I posle je sve bilo lako
Ipak, prvo o slavljeniku, o Festivalu. Njegov naslov „Razgovori o ljubavi (prema čitanju)“ rečito govori o čemu se tu radi: svakog četvrtka od proleća do jeseni dolaze pisci da sa čitaocima razgovaraju o svojim knjigama i svemu ostalom s njima u vezi. Do sada je na 260 takvih večeri bilo preko 400 pisaca, kritičara., glumaca i muzičara iz jugoslovenskih gradova a najviše iz Novog Sada i Beograda. I sve to bez dotacija.
„Saša Blečić, vlasnik broda, i njegov saradnik Miša Cvetičanin pitali su me jednom prilikom da li bih da kod njih održim književno veče zato što su želeli da pridobiju nove goste. Ja sam im rekao – hoću, ali ne jedno književno veče, nego književni festival! Oni su pristali, i posle je sve bilo lako“, ispričao je Randelj za „Vreme“.
Zašto je to uradio? Zato što smatra „da su neki novi Crnjanski i danas među nama, samo ih ne prepoznajemo, ne podsećaju nas na njih mediji koji danas pomno prate svaki korak i svaki porub na suknji nekih Cajki, Ceca i ostalih Karleuša. Naravno da su oko nas, u svakom naraštaju stasavaju novi Andrići, Ćopići, Raičevići, Pope, Selimovići, Matići, ali smo ih korak po korak gurnuli u stranu, jer nam za čitanje knjige Miloša Crnjanskog treba recimo dva-tri, pa i nedelju dana, a za Cajku i Cecu – tri i po minuta. Pa se i zato već pola veka hranimo planktonom na površini, a krupne ribe u dubini i ne tražimo!“ 
„RandeLJvu sa piscima i knjigama“ je 26. Randeljeva knjiga. U prvom delu su njegovi publicistističko-književni tekstovi o životu sa knjigama i piscima, a u drugom – utisci učesnika Randeljevog festivala. Tu su i obavezne i vrlo dragocene fotografije.
Razgovara se, ali stvarno
Citiraćemo deo tekst Mihajla Pantića „Dunav, brod, festival“.
„Nije tu reč ni o kakvim ’književnim večerima’, onom već dobrano pohabanom, oplesnjivom ritualu u kojem živi pisac izlaže svoju bistu u prisustvu hvalospevih glasnogovornika, bliže i dalje rodbine, ponekog znatiželjnika koji takođe, eto, piše, potom i dva-tri prijatelja (ostali se izvinjavaju zbog zauzetosti) i predstavnika medija koji pre početka programa uzmu izjave, naprave snimak i neopazice se iskradu, razumljivo i opravdano, čeka ih sastavljanje izveštaja. Ne, ništa od toga. Na brodu se, naime, razgovara, ali stvarno. I sluša, ne obavezno tim redom. Kao da se baš tu, reklo bi se pre spontano nego programski, učesnici i slušaoci vraćaju onom pradavnom antičkom običaju okupljanja u ’pritaneumu’ (ovoga puta na vodi, a ne u oficijelno gradskom stanju), gde su knjige i samo knjige (ne praporci, ne pisci) u prvom planu. Danas je svet nesrećno podeljen ili samo na govornike ili samo na slušaoce; govornici ne slušaju, slušaoci ne govore; ukratko, ’gluvi telefon’ postao je i ostao osnovno sredstvo i u svetu apsolutnih digitalizovanih masovnih komunikacija.“
Podsetimo još i da su na Randeljevom Cepelinu uživali mnogi autori „Vremena“, recimo Ivan Ivanji, Dragoljub Žarković, Miša Vasić, Teofil Pančić, Sonja Ćirić, Petar Lađević, Jovana Gligorijević, Jelena Jorgaćević Kisić…
U sredu će na Cepelinu knjigu „RandeLJvu sa piscima i knjigama“ koju je objavio „Tiski cvet“ predstaviti pesnik Pero Zubac i novinari Tatjana Novčić Matijević i Branislav Šovljanski, i najaviti početk 11. sezone.
Niški kulturni centar mesecima čeka da mu Grad odobri predlog članova žirija za ovogodišnjeg dobitnika nagrade “Branko Miljković”, za koju konkuriše 142 autora, i kakve to veze ima sa Radmilom Lazić
Inicijativom Šabačkog pozorišta sutra će u Beogradu biti održan skup svih kolega iz pozorišta Srbije koji se bore protiv zloupotrebe kulture. Naslov je „Ovo nije predstava ovo je štrajk“
Na Festivalu koreografskih minijatura, iako je jubilarni, nije bilo novca za novčane nagrade. Dodeljena je samo nagrada „Ohrabrenje“
Na 61. Oktobarskom salonu koji u Beogradu počinje 7. novembra biće radovi 27 umetnika. Iz programa najavljenog u najavi moguće je naslutiti o čemu se ovde radi
Budući da je prvi birao datume, Beogradski džez festival (BJF) svoje 42. izdanje nehotice je „nasadio“ pred same parlamentarne izbore. U senci nadolazećih društvenih promena, bez uobičajenog publiciteta i pratećih programa ostao je i zbog toga što su mu glavni pokrovitelji ustanove na čijem čelu vise A. Šapić i N. Selaković. Uostalom, možda i bolje - zar biste takve želeli da vidite pre svirke za koju ste kupili ulaznicu? Skupština grada ionako je predugo već pomoćna zgrada Ćacilenda. S druge strane, nikad jači razlozi za „dobro da je uopšte održan“, bar nije odgođen i nema ne:jazz alternaciju. Plus, Šapić nije stigao da im ugradi kružni tok
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Vreme istražuje: Izgradnja Hrama Svetog Save
Da li je novac koji je Vlada uplatila SPC završio u Moskvi preko Alta banke Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
