U sredu kasno uveče studenti iz Župe su svojim sugrađanima podelili 1330 pisama u kojima objašnjavaju zašto blokiraju fakultete i zašto im je važna njihova podrška. Ulice Aleksandrovca su bile skoro potpuno prazne. Ipak, nije izostalo nekoliko čudnih pogleda, ali ni poruka podrške
„Ukidamo trolejbuse koje vodi GSP da bismo uveli elektrobuseve koji su u vlasništu privatnika iz Obrenovca 'Strela' i to plaćamo 1.1 milijardu evra u narednih 20 godina", izjavio je u razgovoru za „Vreme" direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović
Američki predsednik Džo Bajden proširio je opseg sankcija zbog „destabilizacije” Zapadnog Balkana. Šta predviđaju izmene koje obuhvataju i punoletnu decu sankcionisanih osoba
Tinejdžeri koji su povređeni u napadu kod Promenade u Novom Sadu pušteni iz bolnice. Ko je i zašto napao decu drvenim motkama
Republika Srpska slavi Dan Republike i ponovo najavljuje otcepljenje od Bosne i Hercegovine, baš kao što se u Sarajevu insistira na tome da je datum obeležavanja neustavan
Nakon što je Ustavni sud Rumunije poništio rezultate predsedničkih izbora iz novembra 2024. zbog nepravilnosti, političke stranke dogovorile su nove datume glasanja. Prvi krug zakazan je za 4. maj, a eventualni drugi za 18. maj
Počinju pregovori između prosvetnih radnika i Vlade Srbije. Ako njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, nastavnici najavljuju potpunu obustavu rada
Najniža temperatura od -1 do 8 stepeni Celzijusa, a najviša od 8 u Negotinskoj Krajini i po pojedinim kotlinama južne Srbije do 19 stepeni u Vojvodini, zapadnoj i centralnoj Srbiji
Godinu za nama obeležila je studentska pobuna. Svi smo bili iznenađeni usled već decenijske društvene apatije i osećaja da u Srbiji ništa ne može da se promeni. Zato na naslovnoj strani novogodišnjeg dvobroja “Vremena” i stoji “Ima nade”. Ima je – zaista. Pobunjeni studenti svima su pokazali kako izgledaju stvarna hrabrost, solidarnost i zrelost. Takođe, tu je i njihov nezabeleženi demokratski način odlučivanja, otvorenost za dijalog i nenasilan način borbe za javni interes uprkos svim klevetama, provokacijama i fizičkim napadima
Tragedija se ponovila na gotovo istovetan način, u istom mestu, nasumično, bestijalno, užasno... Ima li u toj surovoj činjenici ikakve poruke, upozorenja, opomene? Ili se sve završava u strašnoj plimi neizrecive tuge koja se teško i sporo povlači, tišini koja zida prazninu i hrani besmisao, da bismo potom prepustili vremenu da učini svoje – da nas “oslobodi” ožiljaka, zamrači nam sećanje i amnestira nas od odgovornosti
Zdrave države oko Nove godine gledaju takmičenje četiri skakaonice i koncert Bečke filharmonije. Srbija gleda samo nastupe Aleksandra Vučića
Dok proslavljamo Novu godinu, neko spava na kartonu, pokriven ćebetom toliko tankim da se sklupčava uza zid. Dok proslavljamo Božić, neko je gladan i ne može da dođe do doktora jer nema dokumenta. Bolestan je i izgubljen, nije dobio podršku kada je trebalo, a nema je ni danas. Sistem žmuri na osobe u situaciji beskućništva. A kako je njima u ovim danima
U znak protesta protiv odluke Ministarstva prosvete o smeni Gorana Cvijovića, zaposleni u školi najavili su potpunu obustavu rada od 9. januara, a svi odgovorni rukovodioci u sertifikovanim organizacijama Vazduhoplovne akademije – njih 15 – istog dana podneće neopozive ostavke, čime će škola izgubiti sve sertifikate koje trenutno ima
Stvarno bi valjalo videti kakve su pravne mogućnosti da se ime zloupotrebljenog Meše Selimovića napokon “razvede” od Sumračnih Novosti i očisti od konteksta kojem ni životom ni delom nipošto nije pripadao
Neće laž prestati da bude laž ako je veštom demagogijom i verbalnim žongliranjem za tuđ račun Crkva prikaže kao istinu. Niti će nepravda prestati da bude nepravda ako je korumpirano ili zastrašeno pravosuđe u propagandnim medijima prikaže kao pravdu. I ne pomaže tu nikakav izgovor za kukavičko i oportunističko ćutanje pred ogoljenim zlom, jer Crkva čiji članovi nisu slobodni i hrabri da govore ono što misle nije Crkva Hristova
Kako sprečiti da promena aktuelnog režima ne završi kao što je završio 5. oktobar? Kako sprečiti pojavu nekog novog Vučića za 10-15 godina? Da bi se šanse za tako nešto minimizovale, potrebno je mnogo rada, znanja i priprema. Ono što su studenti dobro detektovali jeste da ne žele da svoj kredibilitet, energiju i uspehe jednostavno poklone nekoj od opozicionih opcija. Šta su alternative
Mi smo naše intenzivne estetske reakcije. Da, mi se povezujemo s ljudima, ideologijama, idejama, karijerama, ali nas istovremeno najintenzivnije i najintimnije definiše onaj oblik lepote koji nam izaziva najjaču tahikardiju
U firma “Makmira” su smislili da povodom dvadesetogodišnjice destilerije uđu u saradnju sa kompanijom “Fourkind” i naprave prvi AI blendovani viski na svetu
Pored autoputa između Fizulija i Šuše stoje bilbordi sa natpisima “Karabah je azerbejdžanski”. Rastojanje između dva grada manje je od sto kilometara, a povezuje ih nov autoput simbolično nazvan “Pobedonosni autoput”. Ipak, da bi se stiglo od jednog do drugog mesta, potrebno je više sati zbog brojnih vojnih punktova na kojima se proverava identitet svakog od putnika. Kada se stigne do Šuše, koja predstavlja kulturnu kolevku Azerbejdžana, ulazi se u potpuno novi grad koji predstavlja simbol pobede u sukobu koji je trajao više od trideset godina
“Otkad su hrvatski studenti, po uputama mene i još nekolicine radikalnih Srba iz Hrvatske koji mrze sve što je srpsko, organizirali studentske proteste po Srbiji, smatram da su odnosi Srba i Hrvata još zanimljiviji i življi, pogotovo među mlađim naraštajima”
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja 2024!
Drama Sveti Georgije ubiva aždahu definitivno pripada jednom vremenu i jednom viđenju naše istorije, ali uspeva da uhvati korak i sa savremenim trenutkom
Postoji od 17. veka. Bila je najzabačeniji deo beogradske mahale. Prošlog veka u njoj su izgrađene dve višespratnice iako je široka samo osam metara. Zvala se Zadarska 123 godine, a sad se zove Dobrice Ćosića
Rušen u ratovima, zemljotresima i cunamiju, ležao je pod peskom više od jednog milenijuma, u njemu su se tokom Libijske revolucije krile Gadafijeve snage sigurne da NATO neće bombardovati Uneskovu svetsku baštinu. Leptis Magna
Novi film Predraga Ličine, zagrebačkog reditelja koji je često u Beogradu, doneće priču o zagrebačkim urbanim Srbima sedam godina pre rata. O tome Ličina govori za „Vreme“
Dok traje štrajk u Vazduhoplovnoj Akademiji zbog političke hajke na direktora, Dario Lilin, šef pilota Akademije, govori za „Vreme" zašto je označen kao agresivni opozicionar
„Studentima je stvarno bitno da ih ljudi podrže. Ovo je samo vid toga da pokažemo da to što smo otišli kućama blokade nisu stale. Naprotiv. Iako mi želimo da se vidimo sa svojom porodicom, takođe ostajemo istrajni u našoj brobi. Ovo je samo vid proširenja te akcije gde se blokada ‘vraća svojim kućama’, gde studenti šire svoje želje, zahteve i prenose i informišu svoje sugrađane o onome što žele da sprovedu”, navodi Azdejković.
Ona dodaje da studenti pokušavaju da izbegnu centralizaciju jer je Srbija mnogo više od Beograda, te odatle i ideja da se dopre do ljudi sa kojima dele grad i odrastanje.
Buđenje iz zimskog sna
Prošle nedelje je u Aleksandrovcu održan protest gde se prema podacima Arhiva javnih skupova okupilo između 450 i 500 građana, što bi u Beogradu bilo između 110.000 i 120.000 ljudi.
[caption id="attachment_4873534" align="alignnone" width="737"]
Studentkinja Biološkog objašnjava da su od fundamentalnog značaja ovakve akcije na lokalu. „Vidi se da je tim ljudima vraćena nada time što smo se okupili tamo, da su videli koliko je lepa naša energija, kolko smo ambiciozni, uneseni u sve ovo, kolko smo istrajni i koliko iskreno želimo promenu, da nismo plaćenici, da imamo jako dobra ubeđenja i mislim da je jednostavno najlakše probuditi tu želju u ljudima da pomognu kada sa njima popričate uživo.”
Stanković kaže da su studenti što se tiče protesta prezadovoljni kako je prošlo. „Generalno, posle tog skupa svi imamo nekako osećaj da su se ljudi malo oslobodili, da su već krenuli da pričaju o tim temama, da ih interesuje šta mi to imamo da kažemo, da se nekako, bar za Aleksandrovac mogu reći, probudio iz nekog sna i te neke monotonije koja je zavladala ovde.”
Kada se akcija deljenja pisma završila Stanković je zaključio: „Naše drage kolege iz Užica su rekle da su se studenti vratili kući. Vratili smo se kući, izljubili se sa rodbinom, proslavili praznike i rekli im šta radimo i sada se vraćamo u Beograd da nastavimo tu našu borbu kroz naše fakultete”.
', title: 'Studenti Župe: Pisma istine za 1330 sugrađana', pubdate: '2025-01-09 12:21:36', authors: authors, sections: "Vesti", tags: "Aleksandrovac,Blokada fakulteta,Medijski mrak,Studentska pisma,Studentski protesti", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Studenti Župe: Pisma istine za 1330 sugrađana', 'pageContent': '„Deco, šta delite to? Nešto u vezi sa protestima?“, dobacio je studentima na ulici jedan građanin Aleksandrovca iz svog dvorišta. „Slobodno mi dajte jedno pismo, uz vas sam. A ako vas neko dira, zovite me da vas branim.“
Kasnije uveče 8. januara u dvorištu Osnovne škole „Aca Aleksić“ u Aleksandrovcu okupilo se desetak studenata kako bi podelili pisma svojim sugrađanima. Ulice Aleksandrovca bile su gotovo prazne. Prolaznici su im uputili nekolicinu čudnih pogleda jer nisu znali o čemu se radi, ali nisu izostali ni po koji komšijski pozdrav i poruka podrške.
[caption id="attachment_4874779" align="alignnone" width="762"]
Podeljeni u nekoliko grupa studenti su razdelili 1330 pisama u Raklji, Rasadniku, Prevoju, Kožetinu, centru Župe i drugim naseljima i ulicama Aleksandrovca. U njima je objašnjeno zbog čega blokiraju faklutete i zašto se sugrađanima obraćaju pisanim putem.
„Ova ideja je dogovorena još dok smo bili na blokadama na svojim fakultetima. Pričalo se o tome da bi to bio lep gest studenata prema sugrađanima kada dođu za praznike u svoje gradove”, kaže za „Vreme” student Matematičkog fakulteta u Beogradu Matija Stanković.
„Napisali smo pismo našim sugrađanima objašanjavajući im sa čime se trenutno suočavamo, šta su naši problemi, da bi čuli nas, svoje unuke, rođake, sinove”.
Medijski mrak
I studentkinja Biološkog fakulteta Anja Azdejković kaže za „Vreme” da su njihovi napori ogromni, ali da imaju jasnu prepreku, a to je – medijski mrak u Srbiji.
[caption id="attachment_4874781" align="alignnone" width="746"]
„Naša akcija se stavlja na marginu zato što na nacionalnim frekvencijama ne postojimo. Okupili smo se samoinicijativno ne bi li smo dopreli do ljudi sa kojima živimo, koji su nam najbliži, kako bismo ih informisali šta se dešava sa našim životima i kako bismo uspeli da sprečimo dezinformacije i pogrešne i loše slike o studentima koje se šire u javnosti”, objašnjava Azdejković.
Problem u manjim sredinama je što ljudi u tradicionalnim medijima nemaju pristup svim informacijama. Zato Stanković ukazuje da je bitno da na bilo koji način informišu njihove starije sugrađane.
Jer tokom praznika nisu bile retke svađe baka i deka sa unucima o trenutnoj situaciji sa blokadama fakulteta. Njihov glavni argument bio je – „ali, rekli su to na televiziji“. O tome su studenti iz Župe diskutovali uveče kada izađu iz svojih domova.
Pismo Župljanima
Studentsko pismo sugrađanima počinje sa: „Dragi roditelji, bake i deke, prijatelji, profesori, građani Župe“.
„Pišemo vam iz slušaonica i hodnika naših fakulteta, mesta gde su knjige i sticanje znanja deo uobičajene svakodnevice, ali gde se trenutno borimo za nešto mnogo veće – za pravdu, istinu, dostojanstvo i budućnost svih nas“, piše u pismu.
[caption id="attachment_4874782" align="alignnone" width="756"]
Na pitanje „Zašto Vama pišemo“, studenti su napisali: „Pozivamo vas da budete uz nas – da razumete zašto ovo radimo i da nam pomognete da naš glas dopre još dalje“.
Celo pismo objavila je psihološkinja Ana Mirković na svom „Iks“ nalogu:
Studenti iz Župe su napisali pismo i ostavili na kapijama svojih sugrađana. Obraćaju se roditeljima, bakama, dekama, profesorima. Molim vas pročitajte 🙏 pic.twitter.com/b9uukRkR8W
— Ana Mirkovic (@ana_mirkovic) January 9, 2025
„Studentima je stvarno bitno da ih ljudi podrže. Ovo je samo vid toga da pokažemo da to što smo otišli kućama blokade nisu stale. Naprotiv. Iako mi želimo da se vidimo sa svojom porodicom, takođe ostajemo istrajni u našoj brobi. Ovo je samo vid proširenja te akcije gde se blokada ‘vraća svojim kućama’, gde studenti šire svoje želje, zahteve i prenose i informišu svoje sugrađane o onome što žele da sprovedu”, navodi Azdejković.
Ona dodaje da studenti pokušavaju da izbegnu centralizaciju jer je Srbija mnogo više od Beograda, te odatle i ideja da se dopre do ljudi sa kojima dele grad i odrastanje.
Buđenje iz zimskog sna
Prošle nedelje je u Aleksandrovcu održan protest gde se prema podacima Arhiva javnih skupova okupilo između 450 i 500 građana, što bi u Beogradu bilo između 110.000 i 120.000 ljudi.
[caption id="attachment_4873534" align="alignnone" width="737"]Studentkinja Biološkog objašnjava da su od fundamentalnog značaja ovakve akcije na lokalu. „Vidi se da je tim ljudima vraćena nada time što smo se okupili tamo, da su videli koliko je lepa naša energija, kolko smo ambiciozni, uneseni u sve ovo, kolko smo istrajni i koliko iskreno želimo promenu, da nismo plaćenici, da imamo jako dobra ubeđenja i mislim da je jednostavno najlakše probuditi tu želju u ljudima da pomognu kada sa njima popričate uživo.”
Stanković kaže da su studenti što se tiče protesta prezadovoljni kako je prošlo. „Generalno, posle tog skupa svi imamo nekako osećaj da su se ljudi malo oslobodili, da su već krenuli da pričaju o tim temama, da ih interesuje šta mi to imamo da kažemo, da se nekako, bar za Aleksandrovac mogu reći, probudio iz nekog sna i te neke monotonije koja je zavladala ovde.”
Kada se akcija deljenja pisma završila Stanković je zaključio: „Naše drage kolege iz Užica su rekle da su se studenti vratili kući. Vratili smo se kući, izljubili se sa rodbinom, proslavili praznike i rekli im šta radimo i sada se vraćamo u Beograd da nastavimo tu našu borbu kroz naše fakultete”.
', 'pageDate': '2025-01-09 12:21:36', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
