U firma “Makmira” su smislili da povodom dvadesetogodišnjice destilerije uđu u saradnju sa kompanijom “Fourkind” i naprave prvi AI blendovani viski na svetu
Firma “Makmira” destiluje viski već dvadeset godina pa su, u nameri da to proslave, odlučili da svetu isporuče nešto zaista posebno.
Ovom rečenicom počinje opis saradnje jedne destilerije viskija u Švedskoj i kompanije koja razvija IT rešenja, ali ista rečenica mogla bi da posluži i za početak horor-priče. Jer ono što je usledilo za mnoge predstavlja čistu stravu.
Neki bi se namrštili već kada čuju da neko u Švedskoj pravi viski, pa još i dobar, ali budući da je kraft proizvodnja piva, vina i žestine u svetu postala veoma popularna, to ne mora obavezno na loše da izađe. Ali u “Makmiri” su smislili da povodom dvadesetogodišnjice destilerije, što je bilo pre pet godina, uđu u saradnju sa kompanijom “Fourkind” (koja se transformisala u “Thoughtworks”, ako je potražite na mreži) i naprave prvi AI blendovani viski na svetu. Suština je u tome da proizvodnja žestokog pića iz žitarica nije prevelika nauka, ali dobijanje pravog ukusa jeste. Potrebno je znati u kakvo se bure piće sipa, s kojim se drugim destilatima meša, koliko se i pod kojim uslovima drži, pretače i slično. Taj se proces zove blendovanje ili spajanje i od toga zavisi da li će neki viski koštati desetak dolara ili desetak hiljada dolara po flaši.
Ekipa iz “Thoughtworksa” premerila je sve što je bilo moguće, testirala, isprobavala i konačno došla do proizvoda, viskija koji je umesto blend majstora smešao kompjuter.
Viski se zove “Macmyra Inteligens AI” i već ima verziju 2.0. Na sajtu nije istaknuta cena, ali viski ovog brenda košta između pedeset i sto evra po flaši, pa bi “inteligens” mogao tu negde da se smesti, verovatno. Na sajtu kažu da miriše na meki dim i kedrovinu sa daškom maline, u ukusu se oseća vanila, bor i sajder, ima dug finiš koji vuče na čokoladu i limun, što razumeju oni koji ocenjuju viski.
S tim da ni oni više nisu neophodni jer se i tu umešao AI. Institut Fraunhofer institut iz Karlsruea i njegovi istraživači Helen Haug i Andreas Grasskamp razvili su kompjutersku degustaciju viskija koja pet osnovnih aroma ovog pića razlikuje bolje od živih probača, barem je tako pokazao eksperiment. Testirali su ga i da li raspoznaje škotski od američkog viskija i ispostavilo se da u 90 odsto slučajeva to radi uspešno, opet bolje nego najveći broj degustatora. Analiza se obavlja hromatografijom i masenom spektrometrijom, dobijenim podacima hrani se baza koja se dopunjuje ljudskim iskustvom. Ono što naučnici iz Karlsruea vide kao prednost mašine nad čovekom jeste konzistentnost. Kompjuter nema subjektivni osećaj koji bi ga omeo u davanju suda o piću koje isprobava, za razliku od čoveka.
Ni jedni, ni drugi, sintetičari i analitičari viskija, ne misle da bi njihov algoritam trebalo da zameni master blendere i probače viskija. Po njima, ovo je samo dobar pomoćni alat koji probačima može da posluži za kalibraciju sopstvenog ukusa, a masterima da se razigraju i isprobaju znatno više mogućnosti nego što je to slučaj sada.
Viski je samo početak, očekujte u najskorije vreme da se AI useli u kuhinju gde već decenijama caruje nova tehnologija (teflon, mikrotalasi). Zamisliv je scenario gde na pakovanju mesa skenirate QR kod koji nosi sve podatke o namirnici i onda meso ubacujete u rernu koja ga uz pomoć AI programiranja sprema na optimalan način, taman onako kako volite, svaki put savršeno.
Naučnicima u Srbiji ostaje da biraju da li će se opredeliti za proizvodnju rakije ili kiselog kupusa, oba procesa su izazovna i zahtevaju multidisciplinarni pristup.
Zašto Vučić prikazuje Srbiju kao opsednutu tvrđavu koju policija brani od spoljašnjih neprijatelja? Zbog čega bi Vulin da se uveze novi srpski narod? Šta je plesna tačka na obeležavanju Dana policije poručila pozornicima oko Ćaćilenda, inspektorima, saobraćajcima, specijalcima, administrativcima i svim ostalim pripadnicama MUP-a
“Ovaj režim se ruši. I to ne zbog toga što se ruše institucije – režim se na institucije nije nikad ni oslanjao. Već zato što proces kanceroznog kadrovskog osvajanja razgrađuje i institucije i sam režim. U slučaju institucija on stvarno liči na širenje tumora. U slučaju režima više liči na osinjak u kojem se otrovne i nervozne ose sve više otimaju Vučićevoj kontroli. Kad zrelo razmislite, šokantno je koliko malo toga Vučić zaista uspeva da sprovede onako kako želi. I sve manje”
U Srbiji postoji vrlo jako uverenje da je sve uzaludno, da, šta god probali, ne može biti bolje. Meni je, ipak, dok sam zavideo svima koji su 23. maja bili prisutni na Slaviji, delovalo da ova istrajnost spontanih protesta mora biti zasnovana na nekoj nepobedivoj nadi – u ljudima dovoljno mladim da ih razočaranja nisu slomila i čiji je entuzijazam izliva svuda unaokolo. Samo da se ne zaboravi da je ona tek neophodan uvod
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Si, Tramp, Putin i Dan srpske diplomatije
Nepodnošljiva lakoća šibicarenja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
