Novi film Predraga Ličine, zagrebačkog reditelja koji je često u Beogradu, doneće priču o zagrebačkim urbanim Srbima sedam godina pre rata. O tome Ličina govori za „Vreme“
Zagrebački reditelj Predrag Ličina (1972) je širu popularnost stekao svojim prvim igranim filmom „Poslednji Srbin u Hrvatskoj“ (2019), a u Beogradu, u kojem već godinama snima reklame, toliko se odomaćio da ga mnogi već doživljavaju kao rado viđenog gradskog lika.
Na poslednjem konkursu Filmskog centra Srbije dobio je sredstva za sledeće ostvarenje – „Virus patološke dobrote“. Scenario, koji je sam pisao, bavi se problemom zagrebačkih urbanih Srba na početku ratova devedesetih.
Škakljiva tema, kojoj će Ličina prići na svoj pomalo uvrnut način. „Zapravo, radnja filma je smještena sedam godina prije početka odlaska Srba iz hrvatskih urbanih sredina – u 1983. godinu. I da, komedija je“, kaže on za „Vreme“.
„Preciznije rečeno, satira – jer da ti neki lik stigne vremeplovom iz 2025. u 1983. i kaže ti šta te sve čeka u narednih 40 godina, vjerojatno bi pozvao nekoga iz institucije za mentalno oboljele da pokupe tog izbezumljenog ludaka“, kaže Ličina.
Budžet još nije skrpljen
„Odlazak urbanih Srba iz Hrvatske samo je jedan od motiva ove priče – suštinski, film čija se radnja dešava tokom jedne večeri pomenute 1983. godine, govori o tome koliko su nas tradicionalne vrijednosti bolesno unazadile u samo nešto manje od pola vijeka“, dodaje reditelj.
Kada će početi snimanje filma – ne zna. Jer, kaže, sada ima budžet za prvih 39 minuta.
„U pregovorima sam s nekoliko sponzora tako da je moguće da doguram i do prvih 56 minuta. Ako dobijem sredstva od još dva filmska fonda u Regionistanu, tada već možemo pričati o početku snimanja. To se može desiti ove godine, može i sljedeće, a može i tek 2027. godine.“
Ceo razgovor čitajte u novom broju „Vremena“ od 9. januara. Još imate vremena da se pretplatite sa prazničnim popustom od čak 20 odsto na bilo koji tip pretplate.
U ugovoru koji je Niš sklopio sa preduzetničkom radnjom "Čičak 2023" iz Trstenika o saradnji na Međunarodnom filmskom festivalu nije navedena cena posla, što nije i jedina nepravilnost u organizaciji ovog festivala
Održavanje Sajma knjiga na njegovom tradicionalnom mestu, reforma sistema podrške knjizi – neki su od ciljeva platforme Inicijativa 3 koju su pokrenuli izdavači Bajac, Hamović i Božović
Pre tri dana prijavljen je nastanak umetničke slike iz zgrade Pokrajinske vlade u Novom Sadu, a izgleda da je nestala još u avgustu
Udruženje književnih prevodilaca Srbije i PEN centar dali su najviše glasova Ljubinki Milinčić u predlogu na nacionalnu penziju. Posle toga, tri članice su istupile iz Udruženja
Atelje 212 obeležava jubilej u nedelju 15. Novembra u 20.30. na sceni “Petar Kralj” - 100. izvođenja predstave „Кonstelacije“
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
