Poslanici Evropskog parlamenta raspravljali su o izborima održanim u Srbiji 17. decembra. Pojedinici su koristili izraze „krađa“ i „nečuveno“. Ako ništa drugo, sporni srpski nacionalni izbori su internacionalizovani
Prvi put, posle 12 godina, opozicija pokazuje znake da hoće nešto da uradi, kaže za „Vreme“ profesor Pravnog fakulteta Svetislav Kostić. „Tu manjkavosti ima koliko hoćete, ali i dalje su na dobrom putu“
Bes nemačkih paora pada na plodno tle opšteg nezadovoljstva građana Vladom i kancelarom Šolcom. Deluje da najmoćniju zemlju Evrope čekaju prelomne godine koje nose i odgovor na pitanje može li radikalna desnica da preuzme vlast i kakva bi onda Nemačka bila
Istorija će se ponoviti, naravno u nešto drugačijoj varijanti, to jest NIN će ponovo u jednom trenutku biti tabula rasa koju valja ispunjavati ispočetka. Hm, “ispunjavati”? Imajte na umu da se nešto ponekad može i ispunjavati prazninom, ili se bar može pokušati
Najbolja zaštita jedne zemlje jesu vaše komšije, baš kao u zgradi ili ulici. Nažalost, sa mnogima smo decenijama u svađi, pa tu još tenkova i bombi možda neće pomoći da se osećamo sigurnije
Čaša cara Dušana, tanjir patrijarha Arsenija IV Šakabende i niz posuda koje su bile deo srednjovekovne svakodnevice, dostupne su u Narodnom muzeju na izložbi Između trpeze i sofre: Metalne posude od 13. do 19. veka
Šta bi se desilo kada bi se sin prekaljenog i obožavanog autora stripova, koji je ujedno takođe strip autor, susreo sa živim likom iz očevog serijala – pitanje je kojim se bavio Igor Kordej u Teksas Kid, moj brat
Sve više političkih posmatrača, preživelih žrtava Holokausta i stručnjaka za ekstremizam, upozorava na posledice jačanja desničarskih stranaka u Nemačkoj. Isovremeno, u Tiringiji bi „fašista“ Bjern Heke mogao da postane novi šef pokrajinske vlade
Spisateljica Lana Bastašić napustila je nemačkog izdavača, uz optužbe da ćuti na patnje Palestinaca i cenzuru koja tim povodom vlada u Nemačkoj
Da citiramo Teofila Pančića: onaj kome baš sada treba potanko crtati ko je i šta je bio Aleksandar Tišma, taj će i od sada moći sasvim lepo da živi bez „balasta“ takvog saznanja. Njima se ovom prilikom i ne obraćamo
Na današnji dan pre šest godina u Kosovskoj Mitrovici ubijen je Oliver Ivanović. Istraga o njegovim ubicama i nalogodavcima tapka u mestu. Ovim povodom podsećamo šta je govorio u intervjuu za „Vreme“ nekoliko meseci pre smrti
Marlene Engelhorn je potomak osnivača hemijskog giganta BASF Fridriha Engelhorna. Odrekla se 90 odsto svog nasledstva koje joj je prepisala baba jer smatra da ga ničim nije zaslužila i da bi novac trebalo da dobiju oni, kojima je zaista potreban
Nemačka čini sve da olakša procedure za dolazak stranih radnika. Smanjuju se i birokratija i kriterijumi za dobijanje radne dozvole. A postoji i specijalno „Zapadnobalkansko pravilo“ – radnici iz našeg regiona imaće specijalne olakšice
Evropska komisija je odobrila šest milijardi evra kao pomoć za ekonomski rast Zapadnog Balkana. Uslov za Srbiju da povuče deo tih sredstava je da primeni Sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom
Lai Čing-Te kaže da je voljan da ponovo otvori pregovore sa Kinom. Kina je ocenila uoči izbora da Lai predstavlja ozbiljnu opasnost
Sve više poslodavaca u Nemačkoj nudi premije kako bi privukli kvalifikovane radnike. Poslodavci obećavaju premije - od 300 do 4.000 evra
"Ako bi bila tema formiranje većine u Skupštini grada, o tome bi odluku doneli nas sedmorica, ali moj stav bi bio da ljubazno odgovorimo da nema svrhe voditi takav razgovor", rekao je za "Vreme" Branko Pavlović
Za zemlje Zapadnog Balkana predviđena je šest milijardi evra. Uslovi su napredak u vladavini prava i usklađenosti sa spoljnom politikom EU
Većina ljudi u Ukrajini želi da izdrži u odbrambenoj borbi protiv Rusije. Ali, ove 2024. godine, teret rata bi trebalo drugačije da se preraspodeli
Silnu sam hartiju namrčio i duge sate posvetio dokazivanju efikasnosti privatnog sektora i potrebe podsticanja njegovog maksimalnog uspona. Međutim, intenzivna interakcija naših privatnih televizija sa njima toliko bliskim predsednikom republike u meni je pobudila ozbiljne sumnje u generalnu superiornost privatnog sektora i usadila mi neporecive elemente rezervisanosti i skepticizma
Više od 3,7 milijardi ljudi ili 46 odsto svetske populacije, koja zajedno daje 54 odsto globalnog BDP-a, tokom ove godine će u 76 zemalja moći da bira predsednike ili poslanike. U izbornoj groznici će biti najveća sila na svetu (SAD); najmnogoljudnija država (Indija); najveći trgovinski blok (Evropska unija); najveća muslimanska država (Indonezija); najveća zemlja španskog govornog područja (Meksiko); teritorija mogućeg sukoba dveju najvećih supersila ovog veka (Tajvan); kao i u dve zemlje u ratu – Rusija i (možda)Ukrajina
Možda je trenutni zastoj u prilivu američke pomoći Ukrajini zaista božićni poklon Putinu, kako je upozoravao Bajden, ali ruski predsednik slavi po drugom kalendaru, tako da još uvek može da ostane bez darova. Stoga u duhu ovdašnjeg prazničnog raspoloženja većina veruje da će se postići dogovor u Kongresu, ali dok dođe do toga, vreme praznovanja biće daleko iza svih
"Sa vrlo konzervativno urađenom analizom možemo da govorimo o nekoliko desetina hiljada novih birača za koje verujemo da su nelegitimno dovedeni u Beograd. Saznanja koja imamo upućuju da su mnogi za to dobijali novac. Ne samo oni koji su dolazili u Beograd da glasaju, već su novac dobijali i oni koji su ih primali na svoje adrese da budu prijavljeni. Prodavali su prebivalište za novac"
Izborni uspesi Aleksandra Vučića – političara koji nikada nije pobedio na izborima koje nije sam organizovao – počinju serijom vanrednih izbora koja kreće 2014. godine, i od tada je izborni proces postao deo sistema vladavine “moćne mašine SNS-a”. U tom periodu, udahnut je život stvorenju koje obezbeđuje sigurne glasove, ucenjuje ljude, upravlja institucijama, donosi zakone, kontroliše medije, tuži i sudi, štiti i tuče, raspisuje tendere, sklapa ugovore, a sve je povezano u jednoj tački - u izborima koji se moraju dobiti po svaku cenu. I tek nakon izbora 2023. u stanju smo da sklopimo celu sliku. Kako se boriti protiv takvog čudovišta i koje su njegove snage i slabosti
“Zadatak ProGlasa bio je od početka da probudi ljude da se zainteresuju za svoju stvarnost, jer samo tako jedno društvo može ići napred i menjati se na bolje. Za to je potrebno vreme. Ali sve ovo što se dešavalo, zaključno sa nezabeleženom krađom glasova i izbornim inženjeringom koji niko od nas nije mogao da predvidi, obesmišljava sam čin izbora, razara osnove demokratskog mišljenja i uništava svaku pomisao na civilizacijski iskorak, toliko neophodan ovoj zemlji i njenim ljudima. Pitanje je da li ćemo mi, kao društvo, imati snage da se sa nečim takvim izborimo. Isto vredi i za ProGlas, ali će društvu s njim biti svakako lakše da tu borbu vodi”
U najboljem slučaju, možda se može desiti da izbori u Beogradu budu raspisani na proleće, sa drugim lokalnim, ali pod izlikom da nije bilo moguće formirati stabilnu većinu u gradskom parlamentu. Kao neka vrsta kompromisa. Neće se vlast naravno potresti zbog pretnji o prekidu evropskih integracija, jer ih tako što nikada i nije interesovalo. Ali, zbog svoga kleptomanskog karaktera, ne bi da baš ostane bez evropskog novca
