Dekan Učiteljskog fakulteta: Srbija nije spremna za revoluciju u obrazovanju

Osnovne i srednje škole će u narednom periodu raspisati konkurse za 1312 radnih mesta, najavila je u sredu ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović.

Ona je istakla da je u poslednje četiri godine posao za stalno dobilo više od 22.600 zaposlenih u ustanovama obrazovanja.

Trenutno je u školama najveći deficit nastavnika matematike, fizike, hemije, informatike, nemačkog jezika.

Dekan Učiteljskog fakulteta u Beogradu prof. dr Danimir Mandić kaže za „Vreme” da je situacija u prosveti Srbije ipak, pomalo apsurdna, jer postoji interesovanje za rad u školama, ali nema dovoljno interesovanja za upis na fakultet, odnsosno za školovanje nastavnika.

U odnosu na prošlu godinu, ovog leta je nešto bolje stanje sa zainteresovanim studentima za upis na Učuteljski fakultet u Beogradu.

„Ove godine smo popunili negde oko 80 odsto kapaciteta. Nadamo se da ćemo do kraja upisa popuniti sve kapacitete. Nažalost, to nije merilo za Srbiju. Jer kada saberemo sve druge pedagoške fakultete, oni zajedno imaju manje kandidata nego ovaj jedan u Beogradu”, kaže Mandić.

Istovremeno, ni povećan broj studenata u Beogradu ne znači da je došlo do promena koje na bilo koji način ukazuju da je postignut željeni rezultat.

„Analizirajući prethodni period mi ćemo zaista imati deficit učitelja u školama, što je veliki problem. Posebno što u nekim školama direktori traže studente na master studijama ili apsolvente koji bi radili na zameni nastavnika, jer nema dovoljno kadrova u školama. Što je takođe apsurdna situacija”, kaže Manidć.

Sagovornik „Vremena” upozorava da je neopohodno sistemsko rešenje. Od popravljanja materijalnog statusa nastavnika, do podizanja njihovog rejtinga, kao i rasta uzajamnog poštovanja između roditelja, nastavnika i dece.

Kasnimo sa promenama

Dekan Mandić kaže da će u perspektivi morati da se menja način organizacije nastave, i vrednovanja znanja učenika.

„Moraćemo da uskladimo naše zahteve sa potrebama dece. Deca imaju značajno drugačija interesovanja, na drugačiji način dolaze do informacija.

„To znači da bismo morali da prilagodimo organizaciju nastave, način predavanja, toj deci. Kriva koja govori o razvoju ljudske inteligencije pokazuje da su deca sve inteligentnija, sposobnija i pametnija”, kaže Manidć.

Postavlja se pitanje, dodaje, kako mi ne možemo da podstaknemo njihovu unutrašnju i spoljašnju motivaciju.

„Ne možemo u deci da tržiimo problem, moramo ga tražiti u sistemu”, kaže Mandić.

Krajnje vreme za analizu stanja u prosveti

Izazovi sa kojima se suočava obrazovni sistem ne odnose se samo na Srbiju, već i na region, Evropu pa i veliki broj država u svetu.

„Posebno se treba osvrnuti na razvoj veštačke inteligencije koja daje dodatni impuls ka promenama koje će se dogoditi u bliskoj budućnosti u obrazovnom sistemu. Krajnje je vreme da se pozabavimo analizom stanja u prosveti u funkciji promena koje će biti u interesu razvoja i dece i obrazovanja uopšte”, kaže Mandić.

Podseća da nisu deca tu zbog nastavnika, već obratno.

„Sada se više ide ka tome kako da dete nauči da uči. Kako da razmišlja i kako da se kritički odnosi prema sadržajima. Posebno sa pojavom veštačke inteligencije i sa činjenicom da 80 odsto podataka dobijaju iz digitalnih izvora”, objašnjava.

Vaspitanje proterano iz škola

Sa druge strane, kaže, treba iskoristiti prednosti veštačke inteligencije da smanji potrebe predavačkog dela nastave, gde nastavnik saopštava gotova znanja, a ostaviti više vremena za interakcije sa učenicima. Za njihov interaktivan odnos i posebno zanačajan, vaspitni rad sa decom, to jest za razvoj vrednosnih stavova.

„Nažalost, poslednjih decenija je vaspitanje maltene proterano iz škole na račun obrazovanja. Nastavnik se sve manje bavi detetom, a sve više sadržajem i predmetom. Nove tehnologije uz dobru organizaciju nastave, mogu da nadomeste nastavnicima to vreme sa decom i da se vrati vaspitanje u škole”, kaže Manidć.

„Jer informacije se sada brzo razvijaju i sve ono što kroz čeiti godine naučimo decu, kroz četiri godine može da se promeni. Prema tome moraćemo doživotno da se usavršavamo”, kaže.

Mandić podseća i da ne smemo izgubiti korak sa decom. Pogotovo u periodu do dvanaeste godine kada se razvija osamdeset odsto karaternih osobina odraslog čoveka.

Godinama uljuljkani u isti sistem

Mandić ukazuje i na to da će morati da se prave značajane promene i u obrazovanju nastavnika i učitelja.

„To je zaista kompleksan problem. Veštačka inteligencija će nama manje promena doneti u medicini, inženjerstvu i ekonomiji nego u obrazovanju. U obrazovanju će nas sačekati revolucionarne promene, na koje verovatno nećemo biti spremni ukoliko pod hitno sami ne preduzmemo nešto”, kaže Manidć.

Trebalo bi, dodaje, da se osmisle modeli vrednovanja znanja koji nisu isti kao pre pedeset godina.

„Godinama smo uljuljkani u isti sistem obrazovanja i već mnogo kasnimmo sa poromenama.

Spremni ili ne, promene dolaze

Stručnjaci širom sveta se slažu da dolaze velike promene u načinu obrazovanja.

„Mi treba da vidimo imamo li nastavnike koji su dovoljno informisani o mogućnostima koje nude nove tehnologije, posebno veštačka inteligencija. Da li su osposobljeni za njihovo korišćenje i da li su svesni benefita koje tehnologije donose. Nažalost, u velikoj meri nisu”, kaže Mandić.

Naš sagovornik smatra da je tu ključna uloga pedagoških fakulteta, ministrastva prosvete i obrazovnih zavoda da se što pre krene u istraživanja i osposobljavanje.

„Jer deca se stalno razvijaju i sve su više upoznata sa novim tehnologijama i od nas očekuju isto”, kaže Mandić.

Trebalo bi raditi i na promeni odnosa roditelja i dece prema školi, dodaje, kako bi ponovo razvili prirodnu radoznalost pri polasku u školu, a ne da im se ona redukuje šablonskom nastavom.

Onda bi, kaže Mandić, i pozicija nastavnika bila bolja, pa bi se smanjili i nerazumevanje i konflikti između nastavnika i roditelja.

I zaključuje: „Roditelj i nastavnik moraju biti na istoj strani. Verujem da će država što pre preduzeti neke akcione planove”.