Sve učestaliji napadi na nastavnike: Šta bi bilo da je pretučen političar?

Prosvetni radnici Srbije su pre nepunih mesec dana bili pred Vladom i zahtevali da se hitno izmeni Krivični zakon, kako bi se obuzdali nasilni đaci.

„Kap koja je prelila čašu”, rekli su tada, bio je slučaj u Bačkoj Palanci kada je učenik pretukao nastavnika na času i naneo mu teške telesne povrede.

Međutim, čaša je nastavila da preliva, a izvor nasilja je, očigledno, kod roditelja. U četvrak su pretučene dve nastavnice u osnovnim školama u Beogradu.

Natavnicu biologije OŠ „Jovan Dučić“ pretukla je majka učenika petog razrede zbog ocene. Dok su učiteljicu iz „Svetog Save“ napala oba roditelja njenog đaka po povratku sa rekreativne nastave.

Natavnici peru zidove

Predsednica Unije sindikata škola Beograd Snežana Romandić kaže za „Vreme” da je potrebna pozornost celog društva.

„Radim 30 godina u školi, pritisci na nastavnike su sve veći iz godine u godinu. Ovo je samo vrh ledenog brega. Imate svakodnevne situacije gde nastavnici ne prijave maltretiranje i gde direktori prikrivaju slučajeve”, kaže Romandić i dodaje da očigledno ništa nismo naučili posle 3. maja.

Ona podseća da bi nekada kada bi dete napisalo na zidu škole pogrdan izraz za nastavnika, dobilo kaznu i bilo izbačeno iz škole. Onda bi roditelji došli da se izvinjavaju.

„Sada nastavnici peru taj zid”, kaže Romandić, te da učenici sve mlađih uzrasta počinju da prave probleme.

„Pritom su njihovi roditelji mladi ljudi, koji su rasli devesetih i očigledno naučili da je normalno da ulazite u školu sa pitanjem ‘znate li vi ko sam ja’? Mi bez podrške institucija možemo samo da gasimo požare, a ništa se suštinski ne menja”, kaže ona.

Šta bi bilo da je napadnut politilčar?

Romandić dodaje da bi Vlada i svi koji se nalaze u državnom vrhu trebalo da pošalju jasnu poruku da nasilje mora biti sankcionisano i da ne sme da bude dopušteno na bilo koji način.

Sindikati prosvetnih radnika danas će imati sastanak u Vladi koji je prethodno zakazan povodom izmena Krivičnog zakona.

„Incidenti koji su se dogodili će svakako biti tema o kojoj će se razgovarati sa nadležnima kako bi moglo dalje da se priča o bilo čemu”, kaže Romandić.

Ona upozorava i da zbog opšte atmosfere u društvu više niko ne želi da radi u školi.

„Osim malih zarada, posao vam je rizičan kao da ste taksista, pa može svako da vas napadne. Mada taksistu ne smete da pipnete”, kaže Romandić i objašnjava da nadležni nisu uradili ni pola od onoga što su rekli da će uraditi. Pitanje je šta bi uradili da je neki političar na ovaj način napadnut.

„Zar smo mi toliko nebitini da nije niko sa vrha mogao da se obrati javnosti i barem izvini našim porodicama?”, kaže Romandić.

Nisu dovoljne samo kazne

Mere za prevenciju nasilja u školama koje su do sada preduzete nisu pokazale rezultate.

Nakon incidenta u Trsteniku, kada su đaci izmakli stolicu nastavnici i sve to prenosili na društevnim mrežema, usledila je izmena nekoliko prosvetnih zakona i pravilnika.

Izmenjeni su Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja – ZOSOV, Zakon o osnovnom obrazovanju i Zakon o srednjem obrazovanju.

Uvedene su i veće novčane kazne za roditelje, a vladanje je kao brojčana ocena uvedeno od drugog razreda i ulazi u prosek.

Nakon masovovnog ubistva u maju prošle godine u OOŠ „Vladislav Ribnikar”, policija je počela da obezbeđuje sve škole u Srbiji pre, tokom i posle završetka nastave.

Romandić kaže da ne možemo samo kaznama nešto da postignemo, već da zaista mora da se radi na prevenciji i opštoj edukaciji društva šta škola zapravo znači.

„Majka koja je napala nastavnicu je očigledno u nekom problemu, čim je ‘prezupčila’ svoju životnu priču i za svoje probleme našla krivca u nastavnici”, kaže Romandić.

Sa druge strane, dodaje, nadležni su prepsori.

Roditelji iz OŠ „Jovan Dučić” šalju podršku nastavnicima

Savet roditelja OŠ „Jovan Dučić” pozvao je sve roditelje da u petak skupom ispred škole u 17 časova pokažu najpre deci, ali i mnogim roditeljima, da su protiv nasilja.

„Savet roditelja hoće da pošalje poruku podrške nastavnicima. I te stvari treba prepoznati i pridavati im pažnju. U školi u kojoj ja radim, počinjem da osećam zebnju roditelja da će sad svaka njihova promedba biti dočekana na nož. Godinama se kopaju rovovi između nastavnika i roditelja”, kaže Romandić.

Dodaje i da je nasilje nad nastavnicima toliko učestalo da prosvetni radnici ne stižu da isprate šta se dešava sa naslinicima.

„Da li znamo šta je bilo sa učenicima koji su izvukli stolicu nastavnici?”, pita se Romandić i zaključuje da je neophodna i veća pažnja javnosti jer u suprotnom jedna vest o napadu na nastavnike naprosto pregazi drugu. I na tome se završava.