Albanski pisac Ismail Kadare preminuo je u ponedeljak u 88. godini
Kadare je rođen 1936. godine u Đirokastru, malom gradu u planinama na jugu Albanije, a njegov grad, o kome je napisao roman „Hronika u kamenu“, deo je svetske baštine pod zaštitom Uneska.
Kadare je trideset godina svoje karijere pisca živeo u komunističkoj Albaniji, gde je napisao i svoja remek-dela: „General mrtve vojske“, „Prekinuti april“, „Velika zima“ i „Most na tri luka“.
„General mrtve vojske“ je američki list Boston gloub opisao ga je kao „moćan i dirljiv roman“, a ta knjiga je uključena u 100 knjiga veka francuskog lista Mond, , piše Radio Slobodna Evropa.
To je o priča o italijanskom generalu, koji posle Drugog svetskog rata odlazi u Albaniju da odnese tela italijanskih vojnika.
Volstrit džurnal je pisao da je Kadare „jedan od najupečatljivijih romanopisaca koji pišu na bilo kom jeziku“.
Njegove knjige su prevedene na više od 45 jezika sveta.
Zabranjivan u komunističkoj Albaniji
Mnoge od njih su bile zabranjeni u komunističkoj Albaniji – među njima i „Palata snova“, u kojoj Kadare elaborira o odnosu moć-pojedinac.
Kadare je u intervjuu za list Fajnenšel tajms 2010. godine rekao da je najponosniji na to delo.
„Napisana je 1980. i objavljena godinu dana kasnije, u najmračnijem periodu albanske tiranije. Bila je to knjiga protiv te tiranije“, rekao je Kadare.
O godinama diktature pisao je i u delima „Piramida“ i „Koncert“.
Život u Francuskoj
Kadare je emigrirao u Francusku 1990. godine, nakon što je podržao demokratizaciju.
On je 1996. postao član Francuske akademije moralnih i političkih nauka.
Kadare je 1998. godine, kada je počeo rat na Kosovu, objavio knjigu „Tri dana žalosti za Kosovom“.
Kadare je osvojio nekoliko međunarodnih nagrada. Godinama se pominjao i kao mogući pretendent za Nobelovu nagradu za književnost.
Francuski predsednik Emanuel Makron mu je 2023. godine dodelio titulu „Velikog oficira Legije časti“ tokom posete Tirani.
Poslednjih decenija Kadare je živeo i pisao između Pariza i Tirane.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Zbog sve složenije situacije sa Iranom i ograničenih vojnih mogućnosti, američka Centralna komanda pozvala je analitičare da ponude inovativna rešenja koja bi mogla da unaprede planiranje budućih operacija
U Grčkoj je aktiviran sistem Amber alert pošto devetogodišnje bliznakinje niko danima nije video. Smatra se da ih je otela majka
Desetine hiljada Marokanaca navalile su na špansku eksklavu Seutu, a onda su sami otišli. Kako to?
Američki demokratski socijalisti i konzervativni republikanci vode epsku bitku za dušu nacije i shvatanje „američkog sna“. Da li su Amerikanci spremni za levičarsku pobunu koja je krenula iz Njujorka kao sušta suprotnost Trampovom desničarskom radikalizmu
Kako je izbor za omladinsku reč godine oživeo kritiku na račun vojne politike kancelara Fridriha Merca i kakve veze jaja imaju sa tim
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
