U subotu u okviru „Nedelje ponosa” biće organizovana protestna šetnja u 16 časova u Beogradu i kreće iz parka Manjež. Zahtevi LGBT+ zajednice su isti već godinama, a na šetnju i događaje su dobrodošli svi koji se bore za demokratsko društvo u kome su svi ravnopravni. „To je vid građanske solidarnosti“, kaže za „Vreme“ Matija Stefanović iz organizacije „Da se zna“
Zahtevi Beogard Prajda nisu se menjali godinama i ima ih ukupno osam, a nijedan do sada nije ispunjen. S obzirom na to da su ljudi u fokusu ovogodišnje kampanje, akcenat je stavljen na prva tri zahteva koja se odnose na zakonska rešenja
Nakon prijave zbog pretnji smrću organizatorima ceremonije otvaranja Olimpijskih igara, tužilaštvo u Parizu otvorilo je istragu. Scene na otvaranju OI kritikovale su verske vlasti, uključujući zvanični Vatikan, konzervativni političari širom sveta, ali i ruski državni zvaničnici i verski lideri
Ceremonija otvaranja 33. Letnjih olimpijskih igara u Parizu, prva koja se nije dogodila na stadionu, ostaće upamćena po eksploziji kreativnosti, kiši i nerazumevanju pop-kulturnih referenci od strane Marije Zaharove i Ilona Maska preko hrišćanskih i desničarskih krugova širom sveta do dela, teorijama zavere sklone, domaće javnosti
„Pozvaću papu prvom prilikom da podelim s njim nemoral počinjen protiv hrišćanskog sveta i svih hrišćana", istakao je Erdogan, govoreći o ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u Parizu
Organizatori Olimpijskih igara u Parizu uputili su danas izvinjenje svima koji su na svečanom otvaranju igara bili uvređeni postavom stola u čijem centru je bila ikona LGBT zajednice. Među reakcijama u Srbiji je i poziv na linč
Zvaničnici i crkva u Rusiji osudili su ceremoniju otvaranja Olimpijskih igara u Parizu, nazvavši je kulturnim samoubistvom i izrugivanjem hrišćanske tradicije. Na Olimpijske igre pozvan je samo mali broj ruskih sportista, a još manje njih se odazvalo pozivu da nastupaju kao „neutralni“ individualci
Ako smo nešto naučili za sedam godina političke karijere Ane Brnabić, jeste da ona ima veliku moć da se menja i prilagođava, te da to čini predano i bez ostatka. Zato je vrlo moguće da još nismo videli sve likove i oblike koje aktuelna predsednica Skupštine može da iznese
„Danas smo suočeni sa tim da su brojna prava koja su izborena kroz učešće žena u Drugom svetskom ratu, kao na primer pravo na pobačaj, u prvoj liniji napada gde su žene prisiljene da brane to davno izboreno pravo“, kaže Ana Lovreković, autorka teksta „’Ti ne smiješ pasti’— Žene i zagrebačka partijska organizacija od 1941. do 1945.”
Za gradonačelnika Beograda juče je ponovo izabran Aleksandar Šapić. Za njega je glasalo 64 odbronika od 82 koja su preuzela glasačke listiće
Tajland je prva država u jugoistočnoj Aziji koja će legalizovati istopolne brakove nakon što je Senat kraljevine u utorak odobrio zakon o ravnopravnosti u braku, a pristalice su to nazvale „monumentalnim korakom napred za prava LGBTQ+ zajednice“
Transrodna američka plivačica Lija Tomas izgubila je spor pred Sudom za sportsku arbitražu protiv Međunarodne organizacije vodenih sportova i neće moći da učestvuje na predstojećim Olimpijskim igrama u Parizu.
Nedelja ponosa na Kosovu počela je 3. juna i tokom sedmice održane su brojne prateće manifestacije
U nedelju 2. juna biće održani izbori u 66 lokalnih samouprava. Među njima su i oni za skupštinu Beograda. Opozicija koja ne bojkotuje izbore u glavnom gradu ima dva relevantna kandidata – Dobricu Veselinovića, jednog od lidera Zeleno-levog fronta, ispred koalicije “Biram borbu”, te Savu Manojlovića koji predvodi Pokret “Kreni-promeni”. U tom kontekstu valja podsetiti ko su sve bili prvi čelnici Beograda od demokratskih promena 2000. do aktuelnih izbora. Zaključci se nameću sami
Koncert nemačke rok grupe Ramštajn biće održan u okviru manifestacije „Beogradski dani porodice“, objavljeno je na zvaničnom sajtu gradonačelnika Beograda. Samo, karijeru nemačke grupe nisu baš obeležili „family friendly“ sadržaj i „porodične vrednosti“ koje Aleksandar Šapić često voli da ističe
„Topli film“ otvoriće sutra međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs, koji ove godine u 13 programskih celina predstavlja 100 premijera
Višenedeljne demonstracije na ulicama Tbilisija, tuča u skupštini, upozorenje Zapada... Ništa nije sprečilo gruzijski parlament da izglasa zakon o stranim agentima. Predsednica Salome Zurabišvili uložila je veto na kontroverzni zakon iako smatra da će je Gruzijski san nadglasati
Čuju svoje očeve kako psuju Paradu ponosa, boje se da ih ne izbace iz kuće. Na Međunarodni dan borbe protiv homofobije, reporterka DW istražuje kako je to ’autovati’ se u Srbiji
Slovački premijer je i dalje u teškom stanju nakon jučerašnjeg atentata, ali može da govori, saopštio je novoizabrani predsednik te zemlje nakon što ga je posetio u bolnici. Prema njegovim rečima, još je prerano prognozirati kada će se premijer oporaviti
Sutra se obeležava Međunarodni dan borbe protiv homofobije, transfobije i bifobije, a o tome u kakvom su položaju nebinarne osobe i šta znači nebinarnost govori za „Vreme“ Valerian Savić, nebinarna osoba. Kaže i da moramo imati nultu tolernaciju na nasilje i razmišljati kako da negujemo vrednosti mira, razumevanja, ljubavi i podrške jer to je nešto što „može izlečiti svako društvo“
Ma kako se švedski supervizori trudili, Evrosong se jednostavno urušio pod pritiskom sumorne geopolitičke situacije jer, jednostavno rečeno, nije projektovan za ovu vrstu spoljnog pritiska
Bio je premijer više od 10 godina u tri različita perioda, lider stranke SMER. Njegova popularnost je zasnovana na obećanjima da će zaštititi životni standard onih koji su ostali u zemlji. Ranije ove godine izjavio je uverenje da Ukrajina treba da se odrekne teritorije kako bi okončala rat sa Rusijom
Obrazloženje je da Freedom House „poziva na sveobuhvatnu pomoć ukrajinskoj vojsci, oduzimanje zamrznute ruske imovine u korist Ukrajine i na pojačan pritisak sankcija“
Razlog za proteste je izveštaj o „transidentifikaciji maloletnika“ koji je napravila politička desničarska grupa Republikanci (Les Republicains) u Senatu, donjem domu francuskog parlamenta
U Gruziji danima ne jenjavaju protesti protiv vlasti zbog planiranog zakona „o transparentnosti stranog uticaja“, koji kritičari naprosto nazivaju „ruskim zakonom“ koji zemlju udaljava od Evrope
Prema monitoringu Mreže za izveštavanje o različitosti, više od četvrtine govora mržnje u Srbiji odnosi se na žene. Ništa manje napadani u medijima i na društvnim mrežama nisu ni pripadnici LGBT zajednice niti nacionalne manjine
Čemu služe govori narodnih poslanika i političara? Kome se politički predstavnici zaista obraćaju – drugim poslanicima, određenim ciljnim grupama, medijima, protivnicima ili različitim delovima javnosti? Zašto je parlament scena, a političko predstavljanje performans? Gde je mesto građanima, osetljivim grupama, ženama, manjinama u govorima političkih predstavnika? Zašto je važno da se ne odričemo borbe za institucije u kontekstu predstojećih izbora
