Mračna strana velikih

Internet giganti, kroz svoje poslovne prakse koje obuhvataju korišćenje poreskih olakšica, privatizaciju resursa, iskorišćavanje radne snage i zaobilaženje zakona, zajedno sa koncentracijom moći, kapitala i podataka, omogućavaju sebi akumulaciju ogromnog bogatstva i tržišne dominacije. Njihov “predatorski” pristup, koji podrazumeva kupovinu i uništavanje konkurencije, dodatno izaziva kritike i otvara pitanja o etici poslovanja. I dok su ove kompanije doprinele rastu tržišta, njihov uticaj često dovodi do društvenih nejednakosti, gušenja konkurencije i ugrožavanja privatnosti i demokratije. Ovo je tekst o toj “tamnoj” strani velikih, big tech kompanija.

...

VELIKA PETORKA

Termin “Big Tech” kolokvijalan je naziv za tehnološke gigante, ali obično se odnosi na pet najvećih tehnoloških kompanija u Sjedinjenim Američkim Državama, poznatih i kao “Big Five”: Alfabet (matična kompanija Gugla), Amazon, Epl, Meta (krovna kuća Fejsbuka) i Majkrosoft. Ove kompanije su postale sinonim za inovacije, digitalnu ekonomiju i uticaj na globalno tržište. Svaka od njih igra važnu ulogu u oblikovanju načina na koji komuniciramo, kupujemo, radimo i pristupamo informacijama.

Ukupna tržišna vrednost kapitala ovih pet korporacija iznosi 12.280 milijardi dolara i taj zbir ekvivalentan je iznosu koji čini čak 44 procenta američkog bruto domaćeg proizvoda. Vrednost samo jedne kompanije, kao što je Majkrosoft, koja prelazi tri biliona dolara, jednaka je godišnjem bruto domaćem proizvodu Francuske, sedme najveće ekonomije sveta. Trenutno najbogatija kompanija na svetu je vodeći proizvođač grafičkih čipova Nvidia, čija tržišna vrednost prevazilazi 3.500 milijardi dolara.

KONTRADIKCIJA SISTEMA

Takvo korporativno bogatstvo stvorilo je i hiperbogate pojedince, a nedavni izveštaj Oksfama, organizacije koja se bori protiv globalne nejednakosti, otkriva poražavajuću stvarnost: od 2020. godine, petorica najbogatijih ljudi na svetu – vlasnik “Tesle” Ilon Mask, šef LVMH-a Bernar Arno, vlasnik “Amazona” Džef Bezos, suosnivač “Orakla” Lari Elison i investitor Voren Bafet – udvostručili su svoje bogatstvo, dok je istovremeno gotovo pet milijardi ljudi širom planete postalo još siromašnije. Ako se ovakvi trendovi nastave, biće potrebno 230 godina da se iskoreni siromaštvo, dok bi prvi bilioner – osoba čiji novčani saldo premašuje jednu cifru praćenu sa 12 nula – mogao postati stvarnost već za nekoliko godina.

Jedna skorašnja neobičnost privukla je pažnju finansijskih tržišta, ali i medija: najbogatiji čovek na svetu, Ilon Mask, koji je podržao Donalda Trampa u njegovoj predsedničkoj kampanji, samo dan nakon Trampove pobede na izborima povećao je lični kapital za 30 milijardi dolara, što je najveći dosad zabeležen dnevni porast bogatstva. Mask će, inače, u administraciji predsednika Donalda Trampa voditi novoformirano Odeljenje za efikasnost vlade, što izaziva zabrinutost zbog mogućih sukoba interesa, imajući u vidu da njegove kompanije već imaju unosne ugovore sa vladom SAD.

ZLOUPOTREBA MOĆI

Iako poseduju ogromno bogatstvo, big tech kompanije ne pokazuju srazmernu odgovornost, što dovodi do sve oštrijih kritika javnosti. Glavne zamerke upućene ovim korporacijama odnose se na zloupotrebu tržišne moći, manipulaciju sadržajem, širenje dezinformacija i masovno prikupljanje ličnih podataka korisnika. Takođe, big tech kompanije suočavaju se sa kritikama zbog strategija izbegavanja poreza, čime minimizuju svoje obaveze u zemljama u kojima ostvaruju značajne prihode.

U cilju rešavanja ovog problema, brojne globalne institucije, predvođene OECD-om, EU i zemljama G20, pokrenule su inicijativu za uvođenje minimalne globalne poreske stope od 15 odsto, sa ciljem da smanje gubitke od neplaćenih poreza i prebacivanje basnoslovnih profita na račune u poreskim rajevima širom sveta. Poreske strategije tehnoloških džinova omogućile su prebacivanje desetina i stotina milijardi dolara kapitala u brojne poreske oaze, te tako ove kompanije nikako ne doprinose javnim fondovima zemalja u kojima posluju. Zato je i američko ministarstvo finansija nedavno predložilo novi korporativni minimalni porez od 15 odsto za najveće i najprofitabilnije korporacije u toj zemlji, koje trenutno plaćaju prosečnu stopu poreza od svega 2,6 odsto.

REGULATORNA BORBA

Ovaj zajednički pritisak na internet gigante predstavlja značajan korak ka odgovornijem ponašanju u poreskim pitanjima i smanjenju uticaja korporacija koje već decenijama koriste rupe u zakonodavstvu. Do sada je više od 140 zemalja u svetu potpisalo sporazum o globalnom minimalnom porezu od 15 odsto na profit multinacionalnih kompanija.

Ipak, i taj iznos od 15 odsto minimalnog poreza i dalje će biti prilično ispod visine korporativne takse u industrijalizovanom delu sveta, gde ona u proseku iznosi oko 23,5 odsto. Zbog toga su sve učestaliji pozivi na globalnu poresku reformu s minimalnom stopom od 25 odsto, jer trenutnih 15 odsto nije dovoljno da se reše problemi poreske neravnoteže i izbegavanja plaćanja poreza, dok bi veća stopa doprinosila povećanju prihoda siromašnijih zemalja i ograničavanju agresivnih poreskih strategija.

PORESKE OAZE

Već decenijama su pojedine zemlje, od kojih su neke, poput Luksemburga ili Irske i članice Evropske unije, a u želji da privuku strane investitore, odredile izuzetno niske takse za multinacionalne kompanije. Time su im faktički omogućile da same “biraju” visinu poreza koje su voljne da plate. Tako je Irska, recimo, godinama davala kompaniji “Epl” izdašne poreske olakšice, koje su američkom gigantu registrovanom u toj zemlji omogućile da stopa poreza na čitav evropski profit ove kompanije padne na mizernih 0,005 odsto u 2014. godini.

Iako je Evropska komisija još 2016. godine zatražila od američkog giganta da Irskoj isplati 13 milijardi evra zaostalog poreza, “Epl” i irska vlada zajednički su uložili žalbu na odluku Komisije i na kraju pobedili u sporu sa Briselom. Komisija je nakon toga uložila žalbu na ovu odluku, a u septembu ove godine evropski Sud pravde presudio je u korist Evropske komisije, što znači da će “Epl” ipak morati da plati zaostali porez sa kamatama. Na osnovu iskustava sa Irskom i drugim poreskim oazama, predlagači inicijative za usvajanje globalnog minimalnog poreza predvideli su buduću obavezu velikih korporacija da deo poreza na dobit plaćaju i u zemlji u kojoj ostvaruju prihode, a ne samo u zemlji u kojoj su zvanično registrovane.

MONOPOLSKO PONAŠANJE

Big tech kompanije se optužuju i za monopolizaciju tržišta. U avgustu ove godine “Gugl” je izgubio ključni antimonopolski spor protiv američkog Ministarstva pravde nakon što je savezni sudija u SAD presudio da je tehnološki gigant izgradio nelegalni monopol u industriji internet pretrage i oglašavanja. Tokom suđenja utvrđeno je da je “Gugl” samo tokom 2021. godine isplatio kompanijama, uključujući “Epl”, više od 26 milijardi dolara kako bi ostao podrazumevani izbor za pretragu u Safari pretraživaču. Američko Ministarstvo pravde nakon toga zatražilo je od Federalnog suda da primora “Gugl” da rasparča svoje poslovanje, u nastojanju da se umanji šteta koju je prouzrokovao “Guglov” monopol na tržištu onlajn pretrage i oglašavanja. Epilog ovog slučaja još nije na vidiku.

Napori da buduće regulative podstaknu veću tržišnu konkurenciju i smanje monopolsku moć velikih tehnoloških korporacija uključuju istrage protiv “Eplovog” Ep stora i Gugl pleja, zbog sumnje da ove kompanije zloupotrebljavaju svoju tržišnu poziciju kako bi postavljale nefer uslove za developere i korisnike aplikacija.

PREDATORSKO POSLOVANJE

Big tech kompanije koriste “predatorske” poslovne strategije koje potkopavaju konkurenciju, narušavaju tržišnu ravnotežu i često krše etičke ili pravne norme. Primeri ovog ponašanja su brojni: agresivno preuzimanje konkurentskih firmi, poput slučajeva u kojima su “Fejsbuk” i “Majkrosoft” kupovali manje kompanije i startapove kako bi eliminisali konkurenciju; kopiranje artikala i nelojalno korišćenje sopstvenih algoritama i platformi, kao što to rade Amazon ili Epl, koji favorizuju njihove proizvode ili usluge na štetu konkurencije; te zloupotreba ličnih podataka u cilju ostvarivanja profita, bez obzira na privatnost i sigurnost korisnika, što je posebno prisutno kod “Gugla” i “Fejsbuka”.

Vodeći tehnološki igrači, često uz podršku vlasti koje im obezbeđuju brojne privilegije, koriste tržišnu dominaciju kako bi nametnule nepravedne uslove ili podigle cene svojih proizvoda i usluga, što se smatra oblikom monopolističkog ponašanja i tržišne manipulacije.

LAŽNE VESTI I DEZINFORMACIJE

Internet giganti često su kritikovani da nisu dovoljno efikasni u borbi protiv širenja dezinformacija. Optužuju ih da njihovi algoritmi favorizuju sadržaj koji polarizuje javnost i širi lažne vesti i da ove korporacije ne čine dovoljno u borbi protiv štetnih objava i sadržaja. Društvena mreža Iks, nekada poznata kao Tviter, ponajviše se od svih digitalnih platformi suočava sa kritikama zbog širenja dezinformacija, manipulisanja javnim mnjenjem i problema sa moderacijom sadržaja. Iako je zamišljena kao platforma za brzu razmenu informacija, često je korišćena za širenje lažnih vesti, teorija zavere i manipulacija tokom političkih i društvenih zbivanja.

A rastući uticaj veštačke inteligencije naveo je brojne internet igrače da osnuju “industrijski savez” s ciljem zajedničkog razvoja alata i tehnika za detekciju i identifikaciju deepfake sadržaja na internetu. U februaru ove godine, dvadeset vodećih tehnoloških kompanija, uključujući “Adob”, “Majkrosoft”, “Gugl”, “Metu” i lidera u oblasti veštačke inteligencije “OpenAI”, formirale su alijansu čiji je cilj razvoj alata za prepoznavanje, označavanje i uklanjanje manipulisanih audio-video sadržaja i slika javnih ličnosti i političara, kako bi se sprečile potencijalne prevare na izborima širom sveta.

Medijska i digitalna industrija suočavaju se sa brojnim pravnim, bezbednosnim i etičkim izazovima koje donosi ubrzani prodor veštačke inteligencije. Pored toga, njen dalji razvoj zahteva ogromne energetske resurse, što dovodi u pitanje održivost, dok tehnološki progres VI nadmašuje postojeće zakonske okvire velike većine država. Brojna istraživanja upozoravaju da je neophodno uskladiti napredak tehnologije sa odgovornim pristupom njenom razvoju kako bi veštačka inteligencija u konačnici donela opipljivu korist društvu.

JAZ U PLATAMA

Big tech kompanije često su kritikovane zbog loših radnih uslova za mnoge svoje zaposlene, naročito one koji rade na privremenim poslovima ili u dobavljačkim lancima. Ovi radnici, obično zaposleni u magacinima, tehničkoj podršci i generalno na pozicijama s nižim kvalifikacijama, suočavaju se s niskim platama, lošim uslovima rada, nedostatkom sigurnosti zaposlenja ili pristupa adekvatnom zdravstvenom osiguranju. S druge strane, direktori ovih kompanija uživaju u brojnim privilegijama i astronomskim platama i bonusima, što stvara oštru kontradikciju u odnosu na uslove rada u nižim nivoima organizacije.

Ovaj jaz u platama i privilegijama izaziva zabrinutost u vezi sa etikom poslovnih praksi i socijalnom odgovornošću velikih tehnoloških firmi. Primera radi, u 2023. godini, plata izvršnih direktora u SAD bila je u proseku čak 290 puta veća od plate običnog radnika, dok su 1965. godine zarađivali 21 put više od prosečnog zaposlenog.

WOKE & CANCEL KULTURA

Velike tehnološke kompanije poput “Gugla”, “Mete” (Fejsbuka, Instagrama), “Epla”, “Majkrosofta” i “Tvitera” (Iks) često se povezuju s dominantnim zapadnim “woke” politikama zbog svojih inicijativa za promovisanje raznolikosti, inkluzivnosti i borbe protiv diskriminacije, kao i podrške pitanjima poput prava LGBTQ+ zajednice i rodne ravnopravnosti. Međutim, ove kompanije su takođe kritikovane zbog svojih politika moderacije sadržaja, koje uključuju uklanjanje postova ili blokiranje naloga koji se smatraju uvredljivim i politički nekorektnim, što se često percipira kao oblik “cancel” kulture. Ove prakse, koje podrazumevaju javno izopštavanje pojedinaca ili organizacija zbog neslaganja sa određenim normama, izazivaju debatu o slobodi govora i uticaju tih kompanija na društveni dijalog.

Takođe, i druge velike kompanije, među kojima su i “Netfliks” ili “Dizni”, suočavaju se sa sve glasnijim kritikama dela javnosti zbog preterivanja u “woke” i “cancel” kulturama. Ove prakse danas postaju dominantni narativi zapadne liberalne ideologije koji se nameću svetu, ograničavajući pritom slobodu izražavanja i potiskujući različite kulturne, društvene i političke obrasce i perspektive.

KAKO DALJE

Svi navedeni pokazatelji ukazuju na to da prevelika koncentracija globalne korporativne moći dodatno produbljuje ekonomsku nejednakost. Uticaj superbogataša na ekonomska kretanja vidljiv je i kroz medijske izveštaje koji govore da danas sedam od deset najvećih svetskih korporacija predvode ili milijarderi kao izvršni direktori ili kao glavni akcionari. Jedno od rešenja je i razvlašćivanje milijardera i smanjenje njihovog uticaja na globalna ekonomska kretanja. Taj zadatak morao bi biti u rukama odgovornih vlada, a efikasne regulacije i reforme – za početak, svemoćnog tehnološkog sektora – ključne su za redistribuciju resursa i smanjenje dominacije interesa krupnog kapitala.

Takođe, promovisanjem inovacija i podrškom manjim firmama, kao i razvojem otvorenih i decentralizovanih tehnologija, može se smanjiti prekomerni uticaj velikih tehnoloških igrača. Edukacija korisnika o njihovim pravima i izborima takođe igra važnu ulogu. Na taj način, stvorili bi se temelji za stabilniju globalnu ekonomiju i pravedniji i uravnoteženiji svet.