Svakodnevna bujica mržnje

Mogućnost brzog i lakog širenja anonimnih poruka presudno je uticala na aktivnost ekstremno desnih grupa na internetu uoči ovogodišnjeg beogradskog Prajda, pokazao je monitoring društvenih mreža Telegram i Iks koji je “Vreme” sprovelo od polovine avgusta do 7. septembra ove godine. U jednom od prethodnih tekstova analizirana je aktivnost brojnih ekstremno desnih Telegram kanala, sa usputnim osvrtom na društvenu mrežu Iks. Međutim, i Iks je u svemu imao specifičnu ulogu.

Za razliku od Telegrama, koji je, osim za deljenje informacija, korišćen i za mobilizaciju i pozivanje na akciju, Iks je u pomenutom periodu upotrebljavan gotovo isključivo za govor mržnje.

To je funkcionisalo, najčešće, na sledeći način: Neko od LGBTQ+ aktivista objavi bilo šta što je, na bilo koji način, povezano sa Prajdom koji je trebalo da se održi. Mogla je to biti poruka podrške, poziv građanima da posete neku od planiranih aktivnosti u Nedelji ponosa ili jednostavna informacija o datumu i mestu održavanja određenog panela. Nakon inicijalne objave, nastajala je lavina. Dovoljno je samo videti reakcije ljudi na objave zvaničnog Beograd Prajda.

PSOVKE I NASILJE

“Beograde, Srbijo, svete – srećan nam najmasovniji Beograd Prajd do sada!”, glasi objava Beograd Prajda od 7. septembra, uz fotografiju velikog broja učesnika šetnje. Objava je za mesec dana prikupila više od 140 hiljada pregleda – ali i najmanje 166 odgovora, 211 citiranja i 1600 sviđanja.

Jedan od prvih komentara na objavu nasmejanih učesnika Prajda napisao je izvesni Aleksandarone: “Da vas sida i majmunske boginje vode i obasjaju mračne puteve. Dobro došli”, uz fotografiju groblja. Nešto iznad ovog komentara, jedan anonimni profil – u imenu se nalazi samo krst – piše: “Gamad odvratna”. Ukoliko se na isti profil uđe, može se pronaći veliki broj fotografija četnika i njihovog vođe Draže Mihajlovića.

Profil sa imenom Chavotb piše: “Popamtiti pa premlatiti”, a izvesni Davor kaže: “Pederčine okupirale Beograd”.

I ostali komentari su u istom ili sličnom maniru i uglavnom sadrže psovke. Oni blaži govore o tome kako se nadaju da će to biti poslednja Parada ponosa, dok oni ekstremniji otvoreno pozivaju na nasilje prema učesnicima šetnje.

DAN PRAJDA

I na Iksu je, kao i na Telegramu, dan Parade ponosa među ekstremnim desničarima dočekan defetistički.

“Izgubićemo naše duhovno nasleđe na KiM, u ostatku Srbije kačiće LGBT zastave na crkvama, hapsiće za reč protiv, minut je do dvanaest”, napisala je 7. septembra Jana, čiji nalog broji oko 2600 pratilaca, a među odgovorima na objavu našao se veliki broj ljudi koji dele njeno mišljenje.

Primetno je ovde povezivanje LGBTQ+ zajednice sa Kosovom i Metohijom iako nije jasno kakva veza može da postoji između dve fundamentalno različite stvari – odbrane dela teritorije i pitanja prava manjina i osnovnih ljudskih prava. Na koji način bi unapređenje prava pripadnika LGBTQ+ populacije – ili, uostalom, bilo koje manjine – ugrozilo pitanje Kosova? Jedina povezanost između ove dve stvari bila je situaciona jer se održavanje Nedelje ponosa ove godine poklopilo sa dodatnim pogoršanjem situacije srpske zajednice na Kosovu, što je brojne ekstremne desničare navelo da skuju teoriju zavere o tome kako je Prajd diverzija vlasti za “davanje Kosova”. Drugi deo rečenice kaže da će “u ostatku Srbije kačiti LGBT zastave na crkvama”, što je potpuno neosnovano. U Srbiji do sada nije zabeležen nijedan ovakav slučaj.

Na kraju, profil tvrdi da će se “hapsiti za reč protiv”. Ponovo, radi se o neutemeljenoj tvrdnji. Ne postoji nijedan zabeleženi slučaj da je neko uhapšen zbog verbalnog delikta učinjenog prema LGBTQ+ osobi. Bilo je, sa druge strane, hapšenja ljudi koji su fizički nasrnuli na pripadnike ove populacije – što se u Srbiji ne dešava tako retko.

“NAROD ĆUTI I TRPI”

...

Primetno je, međutim, da aktivnost povezana sa Nedeljom ponosa i Prajdom na Iksu nije značajno porasla uoči samog događaja, kao što je bio slučaj sa Telegramom. Na toj društvenoj mreži je učestalost poruka diskriminišućeg sadržaja prema LGBTQ+ populaciji konstantno rasla tokom tri nedelje monitoringa, da bi vrhunac dostigla na dan same šetnje. Na Iksu je, sa druge strane, aktivnost bila sporadična, a nailazila je u talasima – kao odgovor na objave organizatora.

Međutim, i tu postoje izuzeci u vidu određenih profila sa hiljadama pratilaca koji su samoinicijativno kreirali narative. Primer je Mario Bojić, koji na Iksu ima oko 16 hiljada pratilaca, a uz to ima i sopstveni podkast. U pitanju je poznati teoretičar zavera koji se predstavlja kao borac protiv cenzure, a koji putem svojih kanala komunikacije često šalje dezinformacije – između ostalog, na temu vakcina, kao i na temu klimatskih promena. On je 23. avgusta, u trenutku kada je jedna od glavnih tema u Srbiji bio strah od širenja majmunskih boginja, na Iksu podelio isečak iz svog podkasta, napisavši: “Ovo je ozbiljno! Država pod hitno da uvede zabranu okupljanja rizičnih LGBTQ grupa zbog mogućnosti masovnog širenja majmunskih boginja (Mpox) u našoj zemlji. Takođe ograničiti vreme kretanja tim osobama i uvesti majmunske propusnice. Nije vreme za šalu, molim vas”. Ironično dodaje da je “naučio iz svojih grešaka za vreme korone”. On je u još nekoliko navrata govorio o odlaganju ili zabrani Parade ponosa zbog epidemije majmunskih boginja.

Vesna Veizović, urednica portala Vaseljenska, o kome je već bilo reči, bila je vrlo aktivna i na društvenoj mreži Iks. “Јe l’ ostao koji peder u Rusiji ili su svi morali da dođu u Srbiju?”, napisala je na dan održavanja šetnje.

“EU predstavlja patologiju. Jedna od manifestacija te patologije je parada nastranih. Republika Srbija je kolonija EU i prisiljena je da pruža podršku toj grozoti pod izgovorom slobode govora. Srpski narod i svi narodi koji žive u Srbiji oštro su protiv paradiranja pedera, lezbejki i sličnih. Narod ćuti i trpi”, glasi tvit (7. septembar) Gorana Davidovića, vođe zabranjenog “Nacionalnog stroja”, koji na Iksu ima oko 16 hiljada pratilaca.

NEMA KOORDINACIJE

Važno je, međutim, primetiti da ne postoji jedan centar iz kojeg proizilazi sav govor mržnje usmeren prema LGBTQ+ zajednici na Iksu, već da je karakter objava potpuno nekontrolisan. Jednostavno, poruke stižu sa različitih strana, od mnoštva naloga koji izražavaju sopstvene stavove. Među njima ne postoji usaglašenost osim interesovanja i uverenja koje dele, a koja su u svim slučajevima koje je “Vreme” posmatralo izrazito desnog usmerenja.

To, pak, ukazuje na jednu od boljki srpskog društva – atmosfera u kojoj seksualne manjine žive je otvoreno neprijateljska, a iskazivanje mržnje i pozivanje na nasilje prema LGBTQ+ populaciji na društvenim mrežama je uobičajeno i vrlo rasprostranjeno, odnosno to nije karakteristično samo za period neposredno pred Beograd Prajd 2024. godine.

NAPREDAK VIDLJIV, ALI PRESPOR

Homoseksualnost je u Srbiji dekriminalizovana 1994. godine. Tako je otpočeo dug i mukotrpan put ovog dela zajednice, koja do danas potražuje prava jednaka onim koje uživaju heteroseksualci. Tokom godina, jedan od načina borbe postala je i Parada ponosa, koja je i sama evoluirala od 2001. godine kada je održana pod sloganom “Ima mesta za sve nas”, do 2024. godine, kada je slogan Prajda bio “Ponos su ljudi”. Prvi prajd ostao je upamćen po nasilju nad učesnicima manifestacije, dok na poslednjem, održanom u septembru ove godine, nisu zabeleženi veći incidenti. Međutim, sa pomakom u pravima LGBTQ+ populacije nije se mnogo odmaklo, te Parada ponosa u Srbiji i dalje ima karakter protesta.

Samo tokom 2023. godine, u Srbiji je evidentirano 85 incidenata motivisanih mržnjom prema LGBTQ+ osobama, podaci su nevladine organizacije “Da se zna”.

Ima li pomaka? Ukoliko bi se ovogodišnji Prajd uporedio sa nekim od pre deceniju i više, veliki napredak bi bio to što niko nije pretučen, što nije bilo većih napada na učesnike ili policiju, a, na kraju krajeva, i to što je Prajd uopšte održan. Sa druge strane, ukoliko se posmatra atmosfera na društvenim mrežama, koje su tokom godina postale značajan deo života prosečnog čoveka i pokazatelj društvenog raspoloženja i stavova, put do tolerancije i prihvatanja je dugačak.

Razlike između Iksa i Telegrama

Pre svega, jedna od ključnih razlika između Iksa i Telegrama jesu subjekti kojima se plasiraju informacije. Telegram, iako ima svoje prednosti u instant slanju poruka, sadrži i jedan nedostatak – ograničenu publiku.

Naime, iako je većina desničarskih grupa na Telegramu otvorena, da biste redovno pratili aktivnost neke grupe i dobijali notifikacije na svom uređaju, potrebno je da budete član iste. Logika stvari nalaže da će u grupe ulaziti ljudi koje interesuje ono što se u njima piše, a koji su verovatno istomišljenici administratora. Ovo potkrepljuje i činjenica da u grupama najčešće ima vrlo malo neslaganja, a poruke administratora uglavnom su ispraćene velikim brojem pozitivnih reakcija. Zbog toga, Telegram je dobar za širenje informacija među ljudima sličnog ideološkog uverenja, ali nije idealna platforma za slanje poruka generalnoj publici.

To je, sa druge strane, velika prednost Iksa. Objave na ovoj društvenoj mreži su, osim ukoliko profil nije zaključan, javne i namenjene svim drugim korisnicima. To podstiče mešanje ljudi različitih ideoloških stavova i stimuliše diskusiju među njima. Iks omogućuje direktnu komunikaciju između neistomišljenika, što je vrlo često korišćeno u periodu pred Paradu ponosa.

Iks profili

Vizual na vrhu teksta rezultat je istraživanja koje je “Vreme” sprovelo tokom monitoring perioda. Mapa prikazuje desetine Iks profila koji su pre, tokom i posle Prajda širili govor mržnje i dezinformacije prema LGBTQ+ zajednici. Oblik vizuala i gusta raspoređenost linija kojima su profili međusobno isprepletani ukazuje na postojanje povezanosti između njih. Interakcija se ostvaruje kroz međusobno praćenje, deljenje, spominjanje i preporučivanje. Veća gustina linija ukazuje na veću interakciju jednog naloga sa ostalima.

Publika ovih Iks profila ima slična interesovanja i prati više naloga istovremeno. Na taj način stvara se zajednica koja konstantno na više mesta konzumira narative usmerene prema LGBTQ+ zajednici.