Članovi organizacije „Fortis” „su se raskrinkavanjem” pedofila proslavili preko noći. Tvrde da štite decu i ugrožene grupe u društvu. Međutim, advokat Vladimir Tupanjac kaže za „Vreme” da uzimanje pravde u svoje ruke samo otežava rad institucija
Zahtev je potpisalo 28 od 30 opozicionih odbornika, a predlažu i raspravu o zabrani rudarenja kod Studene i raspravu o spornom izveštaju Državne revizorske institucije
Šta sve može u zemlji Srbiji? Pored ostalog da državne i paradržavne institucije običnim građanima rade o glavi, a da oni pojma nemaju šta se događa dok ih ne tresnu punom snagom. Možda ste i vi među žrtvama, baš sada, ovog trenutka
U Srbiji posluje sve više trgovinskih lanaca. Zašto kod nas ne važi pravilo da konkurencija obara cene za “Vreme” objašnjava ekonomista Saša Đogović
Obaveštajne tvrdnje Moldavije o proruskim kampovima u BiH izazvale osude. Zvanični Banjaluka i ministar bezbednosti BiH poručuju da dokaza nema, dok se u međunarodnim krugovima traži detaljnija istraga zbog potencijalne opasnosti za regionalnu stabilnost
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš ocenio je u svom izveštaju, uoči sednice Saveta bezbednosti o radu UNMIK-a, da je postignut mali napredak u primeni sporazuma iz dijaloga Beograda i Prištine, i da je atmosfera na severu Kosova i dalje napeta
Inostrani autori i nova izdanja beogradskog izdavača Clio pod geslom „Manje je više“ koje otkriva i domet njegovih knjiga, ali i način kojim se opstaje u datim okolnostima srpskog izdavaštva
Dobro poznati slogan „Nećete kopati” orio se u četvrtak na protestu protiv iskopavanja litijuma u Čačku. Aktivista Zlatko Kokanović je najavio nove blokade širom Srbije
U Srbiji i dalje postoji antivladin potencijal, ali je situacija u zemlji trenutno mirna, delom zahvaljujući i ruskim obaveštajnim službama, izjavio je Aleksandar Vulin u Rusiji. Ovo nije prvi hvalospev potpredsednika Vlade upućen Moskvi
Bivši pokrajinski premijer Bojan Pajtić kaže za „Vreme” da naprednjaci od dolaska na vlast rade na realizaciji radikalske ideje ukidanja autonomije Vojvodine
U četvrtak, 24. oktobra, ponovo će se u Briselu sastati glavni pregovarači sa Kosova i iz Srbije u okviru dijaloga koji se vodi uz posredovanje EU. Na dnevnom redu, kao i ranije, je „potreba da se hitno počne sa primenom Ohridskog sporazuma”
Vrh vlasti širi strah i paniku od revolucija, od nekih “Beomajdana”, od krvi po ulicama, da bi se zapravo otvorio prostor za napad na slobodu govora. Oni vide opasnost u Srbiji od slobode govora. Pokušavaju da ubede slobodan narod da se odrekne svojih sloboda i prava. Njihova kampanja Zbijmo sada redove da bismo odbranili Srbiju intenzivna je jer žele da ubede ljude da je opravdano targetirati građane, razvijati nesigurnost i širiti autocenzuru. Šire strah da će vas neko pokupiti na aerodromu, u prodavnici, prolazu i da bi mogli da vas podvedu pod neko krivično delo
Na osnovu nedavne posete Donalda Trampa Mlađeg, koja se nadovezuje i na letošnju posetu Džareda Kušnera, Trampovog zeta i bliskog savetnika, deluje da Beograd ulaže dosta energije u pronalaženje prečica za dolazak do Trampove naklonosti, u nadi da bi to ubrzalo uspon u bilateralnim odnosima. Ipak, načelni pravac kretanja biće sličan ko god da pobedi, te se ne treba olako nadati ubrzanju napretka u odnosima u slučaju Trampove pobede, koja donosi sa sobom i neke prednosti i neke izazove. Zbog toga ni ne čudi što se zvanični Beograd opredeljuje da deluje na dva koloseka, odnosno da paralelno radi i na približavanju demokratama
Pokrajina je prestala da postoji kao politički entitet, u to nema nikakve sumnje. Njene institucije rade samo onoliko koliko služe za finansiranje SNS-ovskih potreba, a gradovi su pretvoreni u beživotne kasabe. Novi Sad je nabubreo, ali ne od aktivizma, kulture i života nego od prostakluka, pohlepe, divlje gradnje i urbanističkog kriminala. Autonomaške političke stranke ne postoje, mrtve su i nevladine organizacije
Hiljade ljudi u Srbiji pravi kablove ili gume za nemačke automobile. Radnici kažu da je posao težak, plata loša, a šefovima “samo bičevi fale”. No, sada na kršenje prava mogu da se požale i direktno u Nemačkoj. “Vreme” istražuje da li to ičemu vodi
Giganti nemačke automobilske industrije „ozbiljno“ shvataju optužbe radnika zbog uslova rada u leskovačkoj Juri. U Mercedesu za „Vreme“ navode da su pokrenuli reviziju
Zbog blagovremeno neiskorišćenih sredstava Srbija bi mogla da izgubi oko 74 miliona evra iz IPARD programa Evropske unije
Proslavljeni reditelj Emir Kusturica traži da Pink ne koristi njegov lik uz pomoć veštačke inteligencije. Advokat Zdenko Tomanović, čija kancelarija zastupa Kusturicu, za „Vreme“ govori o upotrebi dipfejka u vulgarizovanom društvu
Sud u Rimu je u petak (18. oktobar) doneo odluku da se dvanaestoro podnosilaca zahteva za azil, poreklom iz Egipta i Bangladeša, odmah iz Albanije vrate u Italiju. Posle sudske odluke, Vlada Đorđe Meloni je objavila odluku da hitno premešta nadležnost za formiranje liste u kabinet premijerke
Brojne filijale finansijske institucije Al-Kard al-Hasan (AQAH), koju Izrael optužuje da finansira militantni Hezbolah, pogođene su prethodnih dana u izraelskim napadima. Libanska nacionalna novinska agencija javlja da je u napadima poginulo osmoro civila
Mural „20. oktobar“ sa porukom partizana, i to baš pred 80. godišnjicu oslobođenja Beograda, uklonjen je kako bi na istom mestu umetnici koje će angažovati Ekspo oslikali drugi
Nacrt Zakona o oglašavanju, o kom upravo traje javna rasprava, nije ni dotakao pitanje reklamiranje državnih institucija i firmi, iako je državno oglašavanje jedan od načina na koje vlasti kontrolišu medije
Osvetničkom pornografijom uništavaju se životi žena i devojaka, institucije ostaju gluve, a društvo i dalje odbija da razume razmeru posledica ovog problema. Zašto nema jedinstvene osude i do kada će žrtva biti kriva?
Učeniku osmog razreda Osnovne škole „Sečenji Ištvan“ u Subotici koji je u petak posle 13 časova ušao u školu i nožem izbo vršnjakinju iz odeljenja određen je pritvor do mesec dana
Prvooptuženi u aferi „Jovanjica“ Predrag Koluvija ovih dana je baš vredan. Između ročišta suđenja u kome se tereti za organizovanje kriminalne grupe koja je proizvodila i prodavala marihuanu, Koluvija ima vremena i za pokretanje novog biznisa – rakije od konoplje. Lansiranje rakije deluje kao deo strategije za „ribrending“ u čemu mu godinama zdušno pomaže režimska mašinerija
Od početka godine zabeleženo je 15 slučajeva femicida koji su se dogodili u porodičnom okruženju. Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra kaže za „Vreme” da je neophodno da se građani uključe u pomoć ženama za koje znaju da žive u nasilnim odnosima
Kako je moguće da jedni te isti ljudi žive u dubokom siromaštvu u svojoj zemlji, a postaju prosperitetni građani čim se presele u drugu državu, jedna je od tema knjige „Zašto propadaju narodi“ ovogodišnjih nobelovaca za ekonomiji Darona Asemoglu i Džejms Robinsona, koju je pre deset godina objavio Clio
Advokat Vlada Tupanjac kaže za „Vreme”, da građani treba da izbegavaju uzimanje pravde u svoje ruke.
„Uprkos dobronamernosti, to je pogrešan put. Ukoliko neko ima vremena i volje, bilo bi mnogo svrsihodnije da pomogne državnim organima. Može da preda krivičnu prijavu i prepusti policiji i tužilaštvu da oni rade svoj posao. Ako ima dokaza, taj se neće izvući. Na ovaj način, građani čine medveđu uslugu institucijama, a osumnjičeni, čak i ako je zaista kriv, može da se izvuče”, kaže Tupanjac.
Sagovornik „Vremena” podseća na istraživanje Demostata koje je pokazalo da su građani izgubili poverenje u institucije.
„U tom smsilu razumem i reakciju javnosti, postoji potreba da se nešto preduzme, ali treba raditi na unapređenju zakona i jačanju institucija. Umesto promovisanja ličnog sistema vrednosti, treba da gajimo vrednosti koje smo uspostavili kao društvo i da branimo ljudska prava. To su civilizacijske tekovine i postoje sa razlogom. Građani mogu da pomognu tako što će da prijave nekoga ako imaju sumnju, da dostave dokaze, da svedoč”, kaže Tupanjac.
A ko god da dođe do suda, za njega postoji prtpostavka nevinosti, nije kriv dok se ne dokaže.
„Ovakve stvari mogu samo da olakašaju osumnjičenima da se odbrane, jer će sudiji reći da im je priznanje iznuđeno pretnjama i to već vodi u pogrešnom pravcu, a ironija je da pošteni građani mogu biti u krivičnom delu na taj način”, kaže Tupanjac.
Dobri „loši momci”
Na sličan način javnost je velikodušno podržala i organizaciju „Levijatan” koja se proslavila po istom principu 2017. godine.
Ispostavilo se da su članovi „Levijatana” u ime zaštite životinja, po sopstvenom nahođenju zlostavljali - ljude.
Između ostalog, tokom pandemije virusa korona 2020. godine upali su u kuću romske porodice Garip na Dorćolu. Maltretirali su tri deteta i njihovog nepokretnog oca zato što, navodno, muče životinje.
Zatim je privedeno šest članova, a zadržan jedan član “Levijatana” zbog prebijanja čoveka koji je na društvenim mrežama vređao njihovog lidera.
Oni su više puta bili privođeni zbog pretnji, zastupali su antimigrantske, antiromske i anti-LGBT stavove, a jedan slučaj napada na migrante i izbeglice rezultirao je i sudskom presudom.
Takođe su navodne zlostavljače životinja javno ponižavali i terali ih da se izvine. Njihov identitet je, za razliku od članova organizacije „Fortis”, poznat.
Republičko javno tužilaštvo uputilo je Ustavnom sudu zahtev za zabranu desničarskog pokreta „Levijatan“ 2023. godine.
Zahtev je upućen na inicijativu Pokreta slobodnih građana, ali do danas nije bilo sudske odluke povodom ovog predloga.
Raste broj registrovanih pedofila
Prema najnovijim podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde „Registar pedofila“, koji se u Srbiji vodi od 2015. godine, trenutno broji 771 osobu pravosnažno osuđenu za krivična dela seksualnog nasilja nad maloletnicima. Prema poslednjim podacima za nešto više od godinu dana ovaj broj je porastao za 96.
„Registar pedofila“, odnosno posebna evidencija osoba osuđenih za krivična dela seksualnog nasilja nad maloletnicima, vodi se na osnovu Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, koji je u javnosti poznat kao „Marijin zakon".
Ovaj registar sadrži ime i prezime osuđenog, njegov matični broj, adresu prebivališta, podatke o zaposlenju, podatke od značaja za fizičko prepoznavanje (urođene znake, tetovaže) i njegove fotografije, podatke o krivičnom delu i kazni na koju je osuđen, podatke o pravnim posledicama osude, podatke o sprovođenju posebnih mera propisanih zakonom, kao i DNK profil osuđenog.
Podaci iz evidencije se vode trajno i ne mogu da se brišu.
Javni podatak je da je u svakom trenutku na internetu preko 750.000 internet predatora. Ovde nije reč o ukupnom broju, već o onima koji u svakom trenutku 24 časa dnevno vrebaju decu putem interneta, društvenih mreža i drugih onlajn servisa.
Ovakvi slučajevi se u Srbiji mogu prijaviti u najbližoj policijskoj stanici po mestu prebivališta, ali i direktno Odseku za suzbijanje nedozvoljenih i štetnih sadržaja na internetu putem elektronske pošte prijavipedofiliju@mup.gov.rs ili Nacionalnom kontakt centru na broj 19833 i da zatraže savet ili prijave nasilje ili nešto neprilično na internetu.
', title: 'Lovci na pedofile: Opasni aktivizam organizacije „Fortis”', pubdate: '2024-10-29 14:50:36', authors: authors, sections: "Društvo", tags: "Organizacija Fortis,pedofili,Pravosuđe", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Lovci na pedofile: Opasni aktivizam organizacije „Fortis”', 'pageContent': 'Na društvenim mrežama pojavili su se snimci organizacije „Fortis” koju čine takozvani „lovci na pedofile”. Za samo mesec dana i sa tri objavljena snimka stekli su veliku popularnost u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
Članovi „Fortisa” preko društvenih mreža ulaze u konverzaciju sa ljudima za koje sumanju da su pedofili i predstavljaju se kao maloletne devojčice. Kada ih „namame” na dogovoreno mesto, izlože ih javnosti i traže im priznanje da su se dopisivali sa maloletnicama sa namerom da imaju seksualne odnose sa njima.
„Dopisuješ se devojčicom koja je 2009. godište. Ošuriću te od batina. Mi smo organizacija ‘Fortis’. Ajmo sad priznanje. Ošuriću te od batina. Zašto se dopisuješ pedofilu matori“, govori na snimku mlađi muškarac sa kompjuterski izmenjenim glasom starijem muškarcu za koga je tvrd da je pedofil.
Nakon toga je član organizacije „Fortis“, ponovo uz pretnju batinama, tražio od starijeg čoveka ličnu kartu koju je krupno snimio i objavio.
View this post on Instagram
Advokat Vlada Tupanjac kaže za „Vreme”, da građani treba da izbegavaju uzimanje pravde u svoje ruke.
„Uprkos dobronamernosti, to je pogrešan put. Ukoliko neko ima vremena i volje, bilo bi mnogo svrsihodnije da pomogne državnim organima. Može da preda krivičnu prijavu i prepusti policiji i tužilaštvu da oni rade svoj posao. Ako ima dokaza, taj se neće izvući. Na ovaj način, građani čine medveđu uslugu institucijama, a osumnjičeni, čak i ako je zaista kriv, može da se izvuče”, kaže Tupanjac.
Sagovornik „Vremena” podseća na istraživanje Demostata koje je pokazalo da su građani izgubili poverenje u institucije.
„U tom smsilu razumem i reakciju javnosti, postoji potreba da se nešto preduzme, ali treba raditi na unapređenju zakona i jačanju institucija. Umesto promovisanja ličnog sistema vrednosti, treba da gajimo vrednosti koje smo uspostavili kao društvo i da branimo ljudska prava. To su civilizacijske tekovine i postoje sa razlogom. Građani mogu da pomognu tako što će da prijave nekoga ako imaju sumnju, da dostave dokaze, da svedoč”, kaže Tupanjac.
A ko god da dođe do suda, za njega postoji prtpostavka nevinosti, nije kriv dok se ne dokaže.
„Ovakve stvari mogu samo da olakašaju osumnjičenima da se odbrane, jer će sudiji reći da im je priznanje iznuđeno pretnjama i to već vodi u pogrešnom pravcu, a ironija je da pošteni građani mogu biti u krivičnom delu na taj način”, kaže Tupanjac.
Dobri „loši momci”
Na sličan način javnost je velikodušno podržala i organizaciju „Levijatan” koja se proslavila po istom principu 2017. godine.
Ispostavilo se da su članovi „Levijatana” u ime zaštite životinja, po sopstvenom nahođenju zlostavljali - ljude.
Između ostalog, tokom pandemije virusa korona 2020. godine upali su u kuću romske porodice Garip na Dorćolu. Maltretirali su tri deteta i njihovog nepokretnog oca zato što, navodno, muče životinje.
Zatim je privedeno šest članova, a zadržan jedan član “Levijatana” zbog prebijanja čoveka koji je na društvenim mrežama vređao njihovog lidera.
Oni su više puta bili privođeni zbog pretnji, zastupali su antimigrantske, antiromske i anti-LGBT stavove, a jedan slučaj napada na migrante i izbeglice rezultirao je i sudskom presudom.
Takođe su navodne zlostavljače životinja javno ponižavali i terali ih da se izvine. Njihov identitet je, za razliku od članova organizacije „Fortis”, poznat.
Republičko javno tužilaštvo uputilo je Ustavnom sudu zahtev za zabranu desničarskog pokreta „Levijatan“ 2023. godine.
Zahtev je upućen na inicijativu Pokreta slobodnih građana, ali do danas nije bilo sudske odluke povodom ovog predloga.
Raste broj registrovanih pedofila
Prema najnovijim podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde „Registar pedofila“, koji se u Srbiji vodi od 2015. godine, trenutno broji 771 osobu pravosnažno osuđenu za krivična dela seksualnog nasilja nad maloletnicima. Prema poslednjim podacima za nešto više od godinu dana ovaj broj je porastao za 96.
„Registar pedofila“, odnosno posebna evidencija osoba osuđenih za krivična dela seksualnog nasilja nad maloletnicima, vodi se na osnovu Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, koji je u javnosti poznat kao „Marijin zakon".
Ovaj registar sadrži ime i prezime osuđenog, njegov matični broj, adresu prebivališta, podatke o zaposlenju, podatke od značaja za fizičko prepoznavanje (urođene znake, tetovaže) i njegove fotografije, podatke o krivičnom delu i kazni na koju je osuđen, podatke o pravnim posledicama osude, podatke o sprovođenju posebnih mera propisanih zakonom, kao i DNK profil osuđenog.
Podaci iz evidencije se vode trajno i ne mogu da se brišu.
Javni podatak je da je u svakom trenutku na internetu preko 750.000 internet predatora. Ovde nije reč o ukupnom broju, već o onima koji u svakom trenutku 24 časa dnevno vrebaju decu putem interneta, društvenih mreža i drugih onlajn servisa.
Ovakvi slučajevi se u Srbiji mogu prijaviti u najbližoj policijskoj stanici po mestu prebivališta, ali i direktno Odseku za suzbijanje nedozvoljenih i štetnih sadržaja na internetu putem elektronske pošte prijavipedofiliju@mup.gov.rs ili Nacionalnom kontakt centru na broj 19833 i da zatraže savet ili prijave nasilje ili nešto neprilično na internetu.
', 'pageDate': '2024-10-29 14:50:36', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
