Na društvenim mrežama pojavili su se snimci organizacije „Fortis” koju čine takozvani „lovci na pedofile”. Za samo mesec dana i sa tri objavljena snimka stekli su veliku popularnost u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
Članovi „Fortisa” preko društvenih mreža ulaze u konverzaciju sa ljudima za koje sumanju da su pedofili i predstavljaju se kao maloletne devojčice. Kada ih „namame” na dogovoreno mesto, izlože ih javnosti i traže im priznanje da su se dopisivali sa maloletnicama sa namerom da imaju seksualne odnose sa njima.
„Dopisuješ se devojčicom koja je 2009. godište. Ošuriću te od batina. Mi smo organizacija ‘Fortis’. Ajmo sad priznanje. Ošuriću te od batina. Zašto se dopisuješ pedofilu matori“, govori na snimku mlađi muškarac sa kompjuterski izmenjenim glasom starijem muškarcu za koga je tvrd da je pedofil.
Nakon toga je član organizacije „Fortis“, ponovo uz pretnju batinama, tražio od starijeg čoveka ličnu kartu koju je krupno snimio i objavio.
Advokat Vlada Tupanjac kaže za „Vreme”, da građani treba da izbegavaju uzimanje pravde u svoje ruke.
„Uprkos dobronamernosti, to je pogrešan put. Ukoliko neko ima vremena i volje, bilo bi mnogo svrsihodnije da pomogne državnim organima. Može da preda krivičnu prijavu i prepusti policiji i tužilaštvu da oni rade svoj posao. Ako ima dokaza, taj se neće izvući. Na ovaj način, građani čine medveđu uslugu institucijama, a osumnjičeni, čak i ako je zaista kriv, može da se izvuče”, kaže Tupanjac.
Sagovornik „Vremena” podseća na istraživanje Demostata koje je pokazalo da su građani izgubili poverenje u institucije.
„U tom smsilu razumem i reakciju javnosti, postoji potreba da se nešto preduzme, ali treba raditi na unapređenju zakona i jačanju institucija. Umesto promovisanja ličnog sistema vrednosti, treba da gajimo vrednosti koje smo uspostavili kao društvo i da branimo ljudska prava. To su civilizacijske tekovine i postoje sa razlogom. Građani mogu da pomognu tako što će da prijave nekoga ako imaju sumnju, da dostave dokaze, da svedoč”, kaže Tupanjac.
A ko god da dođe do suda, za njega postoji prtpostavka nevinosti, nije kriv dok se ne dokaže.
„Ovakve stvari mogu samo da olakašaju osumnjičenima da se odbrane, jer će sudiji reći da im je priznanje iznuđeno pretnjama i to već vodi u pogrešnom pravcu, a ironija je da pošteni građani mogu biti u krivičnom delu na taj način”, kaže Tupanjac.
Dobri „loši momci”
Na sličan način javnost je velikodušno podržala i organizaciju „Levijatan” koja se proslavila po istom principu 2017. godine.
Ispostavilo se da su članovi „Levijatana” u ime zaštite životinja, po sopstvenom nahođenju zlostavljali – ljude.
Između ostalog, tokom pandemije virusa korona 2020. godine upali su u kuću romske porodice Garip na Dorćolu. Maltretirali su tri deteta i njihovog nepokretnog oca zato što, navodno, muče životinje.
Zatim je privedeno šest članova, a zadržan jedan član “Levijatana” zbog prebijanja čoveka koji je na društvenim mrežama vređao njihovog lidera.
Oni su više puta bili privođeni zbog pretnji, zastupali su antimigrantske, antiromske i anti-LGBT stavove, a jedan slučaj napada na migrante i izbeglice rezultirao je i sudskom presudom.
Takođe su navodne zlostavljače životinja javno ponižavali i terali ih da se izvine. Njihov identitet je, za razliku od članova organizacije „Fortis”, poznat.
Republičko javno tužilaštvo uputilo je Ustavnom sudu zahtev za zabranu desničarskog pokreta „Levijatan“ 2023. godine.
Zahtev je upućen na inicijativu Pokreta slobodnih građana, ali do danas nije bilo sudske odluke povodom ovog predloga.
Raste broj registrovanih pedofila
Prema najnovijim podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde „Registar pedofila“, koji se u Srbiji vodi od 2015. godine, trenutno broji 771 osobu pravosnažno osuđenu za krivična dela seksualnog nasilja nad maloletnicima. Prema poslednjim podacima za nešto više od godinu dana ovaj broj je porastao za 96.
„Registar pedofila“, odnosno posebna evidencija osoba osuđenih za krivična dela seksualnog nasilja nad maloletnicima, vodi se na osnovu Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, koji je u javnosti poznat kao „Marijin zakon“.
Ovaj registar sadrži ime i prezime osuđenog, njegov matični broj, adresu prebivališta, podatke o zaposlenju, podatke od značaja za fizičko prepoznavanje (urođene znake, tetovaže) i njegove fotografije, podatke o krivičnom delu i kazni na koju je osuđen, podatke o pravnim posledicama osude, podatke o sprovođenju posebnih mera propisanih zakonom, kao i DNK profil osuđenog.
Podaci iz evidencije se vode trajno i ne mogu da se brišu.
Javni podatak je da je u svakom trenutku na internetu preko 750.000 internet predatora. Ovde nije reč o ukupnom broju, već o onima koji u svakom trenutku 24 časa dnevno vrebaju decu putem interneta, društvenih mreža i drugih onlajn servisa.
Ovakvi slučajevi se u Srbiji mogu prijaviti u najbližoj policijskoj stanici po mestu prebivališta, ali i direktno Odseku za suzbijanje nedozvoljenih i štetnih sadržaja na internetu putem elektronske pošte [email protected] ili Nacionalnom kontakt centru na broj 19833 i da zatraže savet ili prijave nasilje ili nešto neprilično na internetu.
