Mural „20. oktobar“ sa porukom partizana, i to baš pred 80. godišnjicu oslobođenja Beograda, uklonjen je kako bi na istom mestu umetnici koje će angažovati Ekspo oslikali drugi
„Zauzimali smo ulaz po ulaz, zgradu po zgradu. U tome su nam pomagali hrabriji stanovnici ulice, koji su sprovodili borce kroz dvorišta i podrume zgrada“, pisalo je na muralu na fasadi Instituta za mentalno zdravlje na uglu Bulevara Despota Stefana i Palmotićeve ulice, a onda je pre dva dana mural prekrečen.
Bio je to citat Jovana Kasalice, jednog od partizana koji su pre 80 godina oslobađali Beograd.
Mural se zvao „20. oktobar“, oslikali su ga Miloš Miletić i Mirjana Radovanović iz udruženja KURS pre 10 godina, povodom 70 godina od oslobođenja Beograda.
Foto; Promo/Martina PetrovićUklanjanje murala_
Opština Stari grad navela je da je na tom zidu u izradi mural posvećen obeležavanju 80 godina od oslobođenja Beograda.
„Naslikaće ga umetnici koji će biti angažovani od strane specijalizovane izložbe Ekspo 2027, kao deo pripremnog programa urbanih umetničkih intervencija koje će trajati u kontinuitetu do održavanja same izložbe“, navela je opština Stari grad za RSE.
Ne zna se zašto je stari mural prekrečen, zašto baš pred novu godišnjicu oslobođenja. A ni po čijem naređenju. Došli su radnici, postavili dizalicu i krenuli da brišu mural.
Novi mural je mogao da se oslika na nekom drugom zidu.
„Svakako nije bila samoinicijativna akcija, jer niko ne može u sred bela dana da parkira dizalicu i da kreči fasadu javne institucije. U svakom slučaju mi za sada nemamo informacije po čijem nalogu je prekrečen naš mural“, kažu za „Vreme“ autori murala Miloš Miletić i Mirjana Radovanović.
U saopštenju koje su poslali javnosti podsećaju da je „KURS 2014. godine dobio sredstva iz budžeta Republike Srbije − Ministarstva kulture i informisanja na Konkursu za finansiranje umetničkih dela iz oblasti vizuelnih umetnosti, kao i potrebne saglasnosti i dozvole za oslikavanje od tadašnje uprave Instituta, Zavoda za zaštitu spomenika i drugih nadležnih institucija.“
Ovog avgusta, kontaktirala ih je pravna služba Instituta za mentalno zdravlje sa idejom da se mural restaurira. Oni su u odgovoru izrazili želju da restauriraju mural, i uputili su Institut u korake koje je potrebno obaviti za tu akciju. Do danas nije stigao odgovor na mejl.
Nakon što su sa društvenih mreža saznali da neko briše njihov mural, kažu, uputili su dopis Institutu za mentalno zdravlje.
Ističu da „uklanjanje murala bez obaveštavanja umetnika otvara pitanje vlasništva i očuvanja javnih umetničkih dela, kao i tretmana kulturnog nasleđa u javnim prostorima.“
„Pored grube povrede autorskih prava autora, ovaj čin brisanja murala dodatno upada u oči jer se obavljen par dana pred obeležavanje oslobođenja glavnog grada Srbije. Ne možemo da se ne zapitamo kome smeta mural koji je posvećen sećanju na oslobodioce Beograda i po čijem nalogu je izvršeno njegovo krečenje“, napisali su u saopštenju.
U kontekstu zalaganja i agitovanja gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da iz Beograda treba ukloniti Kuću cveća i ostale tragove komunizma, delovalo je da nije smetao mural nego istorija na koju je podsećao.
Međutim, zaboravilo se na Ekspo i njegove potrebe.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Povodom Svetskog dana dijabetesa, Batut upozorava da veliki broj ljudi ima ovu bolest, a da toga nije ni svesno jer dijabetes godinama može da prolazi bez simptoma
Kasni spajanje Grčke i Surčinske ulice, izgradnja podvožnjaka između Bulevara Crvene armije i Bulevara umetnosti, proširenje Bulevara patrijarha Pavla i još mnogi infrastrukturni radovi
Studentski pokret traži od nadležnih državnih institucija da ispitaju javne nabavke, realizaciju ugovora, trošenje budžetskog novca i poštovanje prava radnika u građevinskom sektoru
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
