Sveta Gora
Mogu i žene
Evropski parlament ukinuo je zabranu staru gotovo hiljadu godina – da je ženama zabranjen pristup na Atos
Objedinjavanje "desne" Evrope
Ksenofobija na putu u Brisel
Nagli uspeh desničarskih partija zatekao ih je nespremne za savremene evropske integracione tokove
Dodatak:
Kuda idu Srbija i Crna Gora
U organizaciji "Fridrih Ebert fondacije" i nedeljnika "Vreme" 26. juna održana je tribina pod naslovom "Kuda idu Srbija i Crna Gora". Tribina s istim naslovom održana je u oktobru 2001. godine i želja organizatora bila je da okupimo iste učesnike. Nažalost, to nije bilo mogućno jer su neki od njih na dan održavanja tribine bili angažovani kao članovi Komisije za ustavna pitanja. Gosti tribine su bili gospoda Slobodan Samardžić, savetnik predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice za politička pitanja, Zoran Knežević, član Izvršnog odbora Socijalističke narodne partije Crne Gore, Vuk Minić, poslanik DPS-a u Skupštini Crne Gore, Milan St. Protić, predsednik Političkog saveta Demohrišćanske stranke Srbije, Zoran Lutovac, saradnik Instituta društvenih nauka i Nebojša Medojević iz podgoričkog Centra za tranziciju. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika "Vreme". Razgovor koji objavljujemo u ovom dodatku tek je neznatno skraćen u odnosu na ono što je izrečeno u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Učesnici nisu naknadno autorizovali svoja izlaganja. Oprema teksta je redakcijska
Bliskoistočna kriza
Bez Šarona i bez Arafata
Izraelski politički analitičari procenjuju da uspeh Pauelove posete zavisi u prvom redu od uspeha njegovih susreta s umerenim arapskim liderima
Jovan Ratković, koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope u SRJ
Šest ciljeva
"Ova godina je poslednja kada se može očekivati pomoć donatora, a minimum koji ćemo od njih traćiti je 300 miliona eura"
Budućnost Evropske unije
Džinovska država – u stvaranju
Fišer je prvi napravio iskorak rasplamsavši debatu o konačnom izgledu Unije, i to na veoma nekonvencionalan način. Ako bi se prihvatio njegov predlog, ispunio bi se skriveni san Roberta Šumana i Žana Monea. Evropa bi konačno postala istinska zajednička država. Treba joj samo podariti mudar ustavnopravni akt koji će poput ustava Sjedinjenih Američkih Država biti pogodan za prilagođavanje veoma različitim političkim i društvenim situacijama
Intervju - Zoran Lilić
Svedok najveće greške Miloševića
"Sastanak sa Kolom je održan 3. maja 1999. i mogao je da ima istorijsko značenje za ovu zemlju. Bili smo na pragu da zaustavimo bombardovanje. Od nas se tražilo da u veoma kratkom roku prihvatimo trupe UN-a na Kosovu, ali tako da napravimo izbor. Plan je predviđao da na Kosovu ostane onaj broj naših vojnika i policijaca dogovoren sporazumom Milošević–Holbruk, a to je 12.000 ljudi. I poredite to sa onim što danas imamo na Kosovu. U Bonu smo dobili 48 sati za hitan odgovor. Nije bilo razloga da bar ne pokušamo. Ponekad mi se čini da je Milošević odustao zbog lične surevnjivosti. U svakom slučaju, 'kućni savet' je u tom trenutku doneo jednu od najpogrešnijih odluka za sudbinu ove zemlje"
Dileme evropske porodice
Nemačko odelo za veliku Evropu
Većina nemačkih partnera u Evropskoj uniji veoma uzdržana, ali i veoma pomno proučava predlog kancelara Gerharda Šredera za istinsku federalizaciju Evropske unije
Italija uoči izbora
Uspon biznis-desnice
Ovim političkim procesom, u stvari, ne dolaze neofašisti ili neonacisti na vlast, nego se uzurpacijom delova njihove politike stvara nova postmoderna, postindustrijska desnica
Ratna ekonomija
Rat Ukrajinu dnevno košta 172 miliona dolara
Za vojni budžet Ukrajina izdvaja 31 odsto BDP-a. U Rusiji 32,5 odsto državnog novca odlazi na vojsku i rat u susednoj zemlji
Protesti protiv blokada
U srcu antiblokada: Šta je Centar za društvenu stabilnost
Centar za društvenu stabilnost, NVO koju vlast hvali na sva usta, prijavljuje antiblokaderske skupove širom Srbije. Kakve je to nevladina organizacija u kojoj su aktivni predstavnici vlasti, čije članove Vučić hvali kao „prave srpske rodoljube“
Lični stav
Dva lica polarizacije
Kriminalno delovanje političara i “biznismena” (da upotrebimo eufemizam) može dovesti čitave ekonomije na ivicu kolapsa. Moldavija se jedva oporavila od bankarskog skandala iz 2014. godine. Tada su tri najveće banke kroz prevarne transakcije ukrale 12 odstvo BDP, a država je uskočila te i danas trpi posledicu finansijskog sloma. Jedan od oligarha koji stoje iza pljačke banaka, Ilan Šor, aktivno se uključio u politiku
Evropski parlament
Novi zahtevi za glasanje o nepoverenju Ursuli fon der Lajen
Glasanje o nepoverenju predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen traže poslaničke grupe Evropskom parlamentu Patrioti i Levica
Komentar
Najhrabriji Srbin i EU
Aleksandar Vučić je dobio packe iz Evropske unije. Hoće li se sada Najhrabriji Srbin usuditi da ponovo šalje policiju da mlati građane i vređa zvaničnike isntitucija EU
Evropski parlament
Opozicija u Strazburu tražila da EP uvede sankcije Vučiću, Brnabić, Dačiću i Macutu
Predstavnici opozicije Srbije koji borave u Strazburu, zatražili su uvođenje sankcija predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i drugim visokim funkcionerima
Evropski parlament
Ujedinjen nastup opozicje u Strazburu: Vučiča treba tretirati kao Lukašenka
Srpski opozicioni lideri uspeli su da se dogovore da ujedinjeni poslanike Evropskog parlamenta obaveste o urušavanju demokratije u Srbiji, policijskoj brutalnosti i transformaciji Aleksandra Vučića u Lukašenka
Analiza
Musolinijev poštar i antiblokaderski skupovi Aleksandra Vučića
Kakve veze ima poštar u fašističkoj Italiji sa antiblokaderskim i ostalim skupovima Aleksandra Vučića?
Kratki portret savremenika
Policija protiv građana: Povratak u devedesete Ivice Dačića
Policija je postala ključni faktor u političkim zbivanjima u Srbiji. Ministar unutrašnjih poslova je po drugi put Ivica Dačić. Osvrnimo se kratko na životopis čoveka koji nije naučio lekcije iz devedesetih i sam sebi stavlja omču oko vrata
Reagovanje
Zbog Vučićevih uvreda, Srbiju napustili predstavnici Evropske zelene partije
Vučićeve izjave su neprihvatljive i zahtevaju čvrst odgovor. Uvredio je evropsku političku partiju, pretio nam je i zastrašivao nas na ličnom nivou, i na kraju ali ne i najmanje važno – on je otvoreno lagao“, rekla je Vula Ceci kopredsednica Evropske zelene partije odlazeći iz Srbije zbog ovakvog predsednikovog ponašanja
Analiza
Protest u Novom Sadu: Devet zaključaka
Na protestu u Novom Sadu 5. septembra je pod udarom policisjkih pendreka i u dimu suzavca sve postalo kristalno jasno: Aleksandar Vučić je nakon dolaska iz Kine pošao putem istočnjačkih despota. Dan posle može da se izvuče još nekolicina zaključaka
Ukrajinska ratna drama
Atentat u Galiciji
U ulici Jevfremova 46 u centru Lavova, u subotu 30. avgusta, linija života Andrija Parubija (na slici) mučno se ukrstila sa tokom veoma tragičnih zbivanja drame čiji je akter bio kao: galicijski ukrajinski nacionalista, čuvar sećanja na Ukrajinsku ustaničku armiju 1941-45. i na Ukrajinsku galicijsku vojsku 1918/9; kao komandant sotnije tokom Narandžaste revolucije 2004. i na Majdanu 2014; sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost koji je podsticao formiranje dobrovoljačkih bataljona i odobrio Antiterorističku akciju u Donbasu 2014/5; predsednik Vrhovne Rade, koji je zagovarao raskid sa “moskaljima”, a promovisao ukrajinski jezik i crkvenu autokefalnost i zagovarao ulazak Ukrajine u EU i NATO
Odgovor Vučića „Gardijanu“
Vučić sitnu knjigu piše: „Gardijane“, dozvoli mi da objasnim
Posle pisanja „Fajnenšel tajmsu“ predsednik Srbije sada piše i novinarima „Gardijana“ zbog kritika na njegov račun. Nema tu ništa novo: Vučić ponovo pokušava da se međunarodnoj javnosti predstavi kao pomirljivi demokratski lider dok se unutar zemlje žestoko obračunava sa neistomišljenicima
Duboka kriza u Republici Srpskoj
Slučaj građanina Dodika
Građani su na raskršću između političkog avanturizma i institucionalnog jačanja kroz poštivanje pravosudnih odluka. Na jednoj strani je učešće na neustavnom referendumu i prihvatanje rušenja svih principa vladavine prava, a na drugoj raskid sa decenijskim sistemom koji počiva na korupciji i klijentelizmu
Iz novog broja
Andreas Šider za „Vreme“: Zašto Evropa ćuti o „prijatelju“ Vučiću
Evropska unija ima ekonomske interese u Srbiji pa zato žmuri na ogoljeno režimsko nasilje, kaže za „Vreme“ austrijski evroposlanik Andreas Šider
Protesti u Srbiji
Nasilje u Srbiji: Kako reaguje EU?
Čak i nakon najnovije eskalacije nasilja, EU je nastavila po istom principu sa Srbijom i nije eksplicitno pozvala vladu na odgovornost. Da li bi uskoro mogao da poraste pritisak na vlasti Aleksandra Vučića?
Enkoridž 2025.
Samit komšija na liniji datuma – koja razdvaja juče od sutra
Trebalo je da pregovarači u Enkoridžu razreše Gordijev čvor u kome su zapletene tri decenije rusko-ukrajinskih sukoba, krvavi rat među braćom i opasni dijagram američko-ruskih odnosa, čije sinusoide oštro laviraju: raspad SSSR-a, denuklearizacija Ukrajine (1994), pregovori o Crnomorskoj floti (1991–1997), ekspanzija NATO (2004–2010), Evromajdan, Krim, pobune i antiterorističke operacije u Donbasu, Minsk I i II (2013–2015), rat u Ukrajini, propali pregovori