Bez Šarona i bez Arafata

Specijalno iz Tel Aviva za „Vreme“

Zajednička konferencija za novinare izraelskog premijera Arijela Šarona i američkog državnog sekretara Kolina Pauela, neposredno nakon Pauelovog dolaska u Izrael protekla je uz obilje osmeha i izjava o čvrstom izraelsko-američkom prijateljstvu. Međutim, i Šaron i Pauel iskoristili su ovu priliku da bi osmehujući se jedan drugom naglasili suštinske razlike u gledištima. Pauel je stigao u Izrael nakon niza sastanaka s arapskim liderima i predstavnicima Evropske unije koji su uoči Pauelove posete Izraelu jasno tražili neodložno i trenutno povlačenje izraelske vojske iz palestinskih gradova. Ukoliko se izraelska vojska odmah ne povuče i ne okonča humanitarnu krizu, a SAD nastave da podržavaju Izrael, Amerika će se naći u vrlo neugodnom položaju tim pre što Buš računa na široku arapsku koaliciju u slučaju napada na Irak. S druge strane, Pauelov sastanak s Arafatom, koga je Izrael prvo proglasio nerelevantnim a kasnije ga prozvao neprijateljem, označio je kraj Arafatove izolacije koja traje od 29. marta i izraelskih nada o skorom uklanjanju Arafata s političke scene.

IZRAEL NE VERUJE ARAFATU: Izraelska strana ne očekuje gotovo ništa od Pauelove mirovne misije iz jednostavnog razloga što Izrael ne veruje Arafatovim izjavama o osudi terorističkih napada na civile. Izraelci su, tvrde izraelski bezbednosni izvori, čuli ovakve Arafatove izjave i ranije, mada Izrael raspolaže konkretnim dokazima o direktnoj Arafatovoj umešanosti u pripremanje atentata na izraelske civile. Palestinci, s druge strane, pokazuju Pauelu užasavajuće slike razorenog izbegličkog kampa Dženin i spekulišu brojevima stradalih, nazivajući izraelsku vojnu operaciju masakrom.

I dok izraelska vojska nastavlja vojne operacije tzv. čišćenja na palestinskim teritorijama, Pauelov dolazak propratio je samoubilački atentat na jerusalimskoj pijaci kada je život izgubilo šest civila. I dok izraelski domaćini pokušavaju da uvere Pauela u neophodnost čišćenja „infrastrukture terorizma“, američkog državnog sekretara najviše zanima odgovor na pitanje kada se izraelska vojska kani povući s palestinskih područja. No, odgovor na ovo pitanje u ovom času ne zna ni sam Šaron.

PRETNJE SANKCIJAMA: Uprkos gotovo jednoglasnoj svetskoj osudi izraelske ofanzive i uprkos pretnjama Evropske unije o uvođenju ekonomskih sankcija, Izrael nastavlja vojnu akciju, a Arijel Šaron u ovom času nije spreman da izloži bilo kakav plan povlačenja. Od kada je 29. marta počela izraelska vojna ofanziva, svet je potresen bliskoistočnom krizom. Prvi odgovor se mogao videti u masovnim i krvavim protestima na ulicama arapskih zemalja koje su još više uzdrmale ionako krhke veze Izraela s arapskim svetom i pokopale inicijativu saudijskog princa Abulaha za normalizaciju odnosa. Ovim protestima ubrzo su se priključili i brojni Arapi koji žive u zemljama zapadne Evrope, što se najbolje videlo u Francuskoj gde su se na udaru našle sinagoge i francuski Jevreji koji su brzo uzvratili masovnim demonstracijama u znak protesta zbog jačanja antisemitizma u Evropi i u znak podrške Izraelu u borbi protiv terorizma. Neposredno nakon toga na udaru su se našli i krhki odnosi Izraela s Jordanom i Egiptom, dve jedine arapske zemlje koje održavaju diplomatske odnose s jevrejskom državom. Oštar ton međunarodnih osuda izraelske ofanzive pojačale su slike razrušenih kuća i pustoši koju za sobom ostavlja izraelska vojska, kao i spekulacije o velikom broju palestinskih žrtava koje su dolazile uglavnom s palestinske strane. Britanski ministar spoljnih poslova Džek Strou upozorio je Izrael da će „izgubiti prijatelje“ ako nastavi vojnu ofanzivu na Zapadnoj obali, ocenjujući da takva politika ne vodi nikud i da samo jača autoritet Jasera Arafata.

Dakako, najozbiljniji udarac došao je od Evropskog parlamenta kada je 10. aprila doneo rezoluciju o uvođenju trgovačkih sankcija protiv Izraela, izražavajući na taj način nezadovoljstvo vojnim operacijama na Zapadnoj obali. Čak 208 od 269 članova Evropskog parlamenta izjasnilo se za rezoluciju kojom se od 15 zemalja EU-a traži da prekinu ugovor o pridruživanju s Izraelom, prema kojem Izrael uživa povlašćene uslove trgovine. Osim toga, prema rezoluciji koju su podržale socijalističke i druge manje političke skupine u Evropskom parlamentu takođe je zatraženo uvođenje vojnog embarga Izraelu i Palestinskoj samoupravi. Tom prilikom španski ministar spoljnih poslova Pike, čija zemlja trenutno predsedava EU-u, izjavio je da „EU počinje razmatrati uvođenje sankcija protiv Izraela“. Osim toga, Evropski parlament je izrazio podršku izraelskim vojnicima koji su odbili da služe na palestinskim teritorijama i od kojih se neki sada nalaze u vojnom zatvoru i pozvao na raspoređivanje međunarodnih posmatrača pod pokroviteljstvom OUN-a.

Ugovor o povlašćenim trgovačkim odnosima Izrael je potpisao sa Evropskom unijom pre dve godine u vreme tadašnjeg izraelskog premijera Ehuda Baraka. Ugovor govori o ekonomskoj i političkoj saradnji i daje povlašćen položaj uvozu izraelskih roba na evropsko tržište. Zato bi njegova suspenzija nanela težak udarac izraelskom izvozu od kojeg 27 odsto otpada na zemlje EU-a.

Međutim, uprkos pretnjama, Izrael veruje da odluka Evropskog parlamenta ima isključivo politički značaj i pridružuje se zahtevima koji dolaze iz arapskih zemalja i zahtevima svih 15 nacionalnih evropskih parlamenata za izraelsko povlačenje. Izrael je uveren da 15 ministara spoljnih poslova neće prihvatiti uvođenje sankcija protiv Izraela zato što se tome protive Nemačka, Velika Britanija, Danska i Holandija.

U vreme kada su pisani ovi redovi, već su bili poznati rezultati sastanka Veća opštih poslova EU-a koje se sastalo u ponedeljak i utorak u Luksemburgu da bi raspravljalo o zahtevu Evropskog parlamenta. Zahtevu Evropskog parlamenta o suspenziji trgovinskog ugovora usprotivilo se nekoliko zemalja, a da bi ovakva odluka bila donesena, morala je postojati saglasnost petnaestorice. I sam Prodi je prethodno izjavio da se na Veću o pridruživanju, uprkos većinskom zahtevu zastupnika u Evropskom parlamentu za suspenziju ugovora, Izraelu neće pretiti gubitkom povlašćenog položaja na evropskom tržištu. Evropske zemlje su jače na rečima nego na delu zato što je robna razmena između Izraela i EU-a prošle godine dosegla 45 milijardi dolara, od čega evropski izvoz iznosi 25 milijardi dolara; 95 odsto razmene oslobođeno je carina i drugih novčanih dažbina. Ono u čemu u EU-u postoji saglasnost i o čemu su se ministri spoljnih poslova evropske petnaestorice takođe izjašnjavali jeste nemački plan od sedam tačaka za trajno rešenje izraelsko-palestinskog sukoba. Nemački plan predviđa trenutačno priznavanje palestinske države, povlačenje izraelske vojske sa Zapadne obale i iz pojasa Gaze, raspuštanje i evakuaciju jevrejskih naselja s palestinskih područja te završetak pregovora o konačnom razgraničavanju Izraela i Palestine u roku od dve godine. Pregovori bi se vodili pod međunarodnim nadzorom, a istovremeno bi tekla opsežna rekonstrukcija palestinskih područja. Ovom planu se protivi Velika Britanija jer nije zainteresovana da ulaže novac u nešto tako nesigurno, a osim toga nije jasno šta bi ugovor ponudio Izraelu kako bi ga privoleo na tako drastične korake.

AMERIKA NEZADOVOLJNA: No, Izrael ponajviše brinu američke reakcije na Šaronovo odbijanje da okonča vojnu akciju uprkos nekoliko puta ponovljenom zahtevu američkog predsednika Džordža Buša. Zajedničko ispitivanje CNN-a i časopisa „Tajm“ pokazalo je da većina Amerikanaca smatra da bi Sjedinjene Američke Države trebalo da prestanu pružati ekonomsku i vojnu pomoć Izraelu ili da je smanje, u slučaju da izraelski premijer Šaron odmah ne povuče svoje snage iz palestinskih područja. Ovo ispitivanje javnog mnjenja pokazalo je da većina Amerikanaca podržava mirovnu misiju američkog državnog sekretara, mada ne očekuje mnogo od njegovog sastanka s Arafatom kojeg 57 odsto ispitanika smatra „teroristom“ i 62 odsto, neprijateljem Sjedinjenih Država, a čak 90 odsto smatra da se Arafatu ne može verovati. Anketa koja je obuhvatila 1003 ispitanika pokazala je da je 60 odsto Amerikanaca za trenutno obustavljanje pomoći u slučaju da se Izrael odmah ne povuče.

Izraelski premijer je prošao nešto bolje u ovoj anketi gde ga 25 odsto Amerikanaca smatra neprijateljem SAD, 20 odsto smatra ga teroristom, a 65 odsto mu jednostavno ne veruje.

Izrael prima godišnje tri milijarde dolara pomoći i pošto se izraelski premijer Arijel Šaron nekoliko puta oglušio na poziv američkog predsednika Buša da povuče vojne snage iz palestinskih gradova, neki američki kritičari počeli su razmatrati mogućnost uvođenja ekonomskih sankcija. Američka administracija dala je, međutim, do znanja da nema nameru da zapreti svom ključnom savezniku ukidanjem tri milijarde (godišnje) pomoći. Čak kad bi to i želela da uradi, vrlo je verovatno da bi se proizraelski usmereni Kongres tome snažno usprotivio.

Da bi se ipak udovoljilo nekoliko puta ponovljenom zahtevu američkog predsednika Džordža Buša za izraelsko neodložno povlačenje i kako bi se pripremio teren za Pauelovu mirovnu misiju, izraelska vojska se povukla iz nekoliko palestinskih gradova kao što su Tulkarem i Kalkilija.

PREKRAJANJE MAPA: Izraelska vojska nije oduševljena ovakvom odlukom vladinog kabineta. Glavni zapovednik izraelske vojske general Šaul Mofaz, koji je nakon prvog Bušovog poziva na izraelsko povlačenje tražio od Šarona još najmanje osam sedmica, govori u poslednje vreme o najmanje dve do tri nedelje potrebne da se završi posao i upozorava da će, ukoliko se vojsci ne dozvoli da do kraja uništi terorističku mrežu, odgovor palestinskih terorista biti talas takvog terorizma kakav Izrael još nije video.

Izraelskom premijeru Arijelu Šaronu, nakon Bušovog poslednjeg upozorenja, jasno je da pred izraelskom vojskom stoji još najviše nekoliko dana kako bi se postigli najosnovniji ciljevi. Šaronov plan je da počne s povlačenjem u gradovima gde je vojska već obavila posao i na taj način stiša kritiku iz sveta, a da paralelno s povlačenjem vojske iz nekih gradova nastavi vojnu akciju tamo gde se borbe još vode. Prva faza izraelskog povlačenja počela je s dolaskom Pauela na Bliski istok da bi mu olakšali posao prilikom susreta s drugim arapskim liderima i predstavnicima Evropske zajednice. Kako će se odvijati druga faza izraelskog povlačenja, zavisiće u prvom redu od rezultata Pauelove posete.

Šaronov plan je da se izraelska vojska povuče s okupiranih teritorija, a da mesto izraelske vojske zauzme novo palestinsko rukovodstvo, koje će sprečavati terorizam. Istovremeno, izraelska vojska zauzela bi nove položaje u tzv. sigurnosnom pojasu koji bi bio jedna vrsta tampon zone između palestinskih teritorija i izraelskih naselja unutar zelene linije, kao i oko jevrejskih naselja na okupiranim teritorijiama. Šaron tvrdi da je Sporazum iz Osla mrtav, pa Izrael mora odrediti koje su mu teritorije od vitalnog značaja. Šaronov plan takođe pozitivno govori o saudijskoj mirovnoj inicijativi i poziva „umerene i odgovorne“ arapske lidere da pod pokroviteljstvom SAD održe sa Izraelom regionalni samit na kojem će naći rešenje bliskoistočnog konflikta. U svom planu izraelski premijer postavlja jednu jedinu crvenu liniju preko koje Izrael neće preći, a to je povratak palestinskih izbeglica na teritoriju Izraela unutar zelene linije. Šaronov plan oštro je osudio izraelski ministar spoljnih poslova laburista Šimon Peres, koji je zajedno sa Icakom Rabinom arhitekta Sporazuma iz Osla. Po njemu, Šaronov plan nema šanse za uspeh zato što arapski lideri neće doći na samit bez Arafata. Osim toga nijedan palestinski lider neće pristati da zauzme Arafatovo mesto, tvrdi izraelski ministar spoljnih poslova. Peres veruje i da Šaronov plan ne može uspeti bez poptunog povlačenja s palestinskih teritorija.

BEZ ARAFATA I BEZ ŠARONA: Izraelski politički analitičari procenjuju da uspeh Pauelove posete zavisi u prvom redu od uspeha njegovih susreta s umerenim arapskim liderima. Arapski lideri imaju nekoliko zahteva kojima uslovljavaju svoju saradnju, a i predstavnici Evropske unije predočili su Pauelu listu zahteva od kojih su neki istovetni sa zahtevima arapskih lidera.

Ukoliko sve strane u ovom komplikovanom procesu povuku željene poteze, izraelska vojska će se povući s palestinskih područja. Potraga za odgovorom na pitanje šta će se desiti i šta će učiniti SAD ukoliko Arafat i ovog puta odbije da objavi obustavu vatre ili ukoliko se objavljena obustava vatre ne održi, navela je izraelske novinare i političke analitičare da u svojim udarnim komentarima spekulišu na ovu temu. Mnogi veruju da bi to značilo pobedu terorizma i vratilo izraelsku vojsku na palestinske teritorije s kojih su izašli. Drugi pak tvrde da je Buš odlučio da dâ Arafatu još jednu i poslednju šansu. Ukoliko Arafat nastavi da tvrdoglavo odbija američke zahteve, SAD će tražiti mogućnost za zamenu palestinskog lidera. U poruci koju je američki posrednik Antoni Zini preneo Arafatu kaže se da „ukoliko Arafat nastavi sa svojim odbijanjima, sastanak s Pauelom biće poslednji sastanak s jednim američkim visokim zvaničnikom“. Ukoliko pak Arafat odluči da se ponaša „pozitivno i konstruktivno“ američka vlada krenuće put ostvarenja palestinske države. Amerikanci takođe veruju da ne postoje realne šanse za mir sve dok su Arafat i Šaron na vlasti. SAD se nadaju da će zamena Arafata drugim i umerenijim vođstvom dovesti do lančane reakcije na kraju koje će izraelska javnost izabrati umerenijeg premijera – kao što je i tvrdokorni Icak Šamir pao s vlasti pre deset godina pod pritiskom američkog predsednika Buša starijeg, ustupivši mesto Icaku Rabinu, koji je ubrzo nakon dolaska na vlast započeo mirovni proces.