Predsednik Ukrajine je brzinski posetio London, Pariz i Brisel gde je dočekan uz ovacije i najveće počasti. A on je tražio još oružja i pre svega lovačke avione, a u Evropskom parlamentu i prijem Ukrajine u Evropsku uniju
Evropska komisija saopštila je da Bugarska, Hrvatska i Rumunija treba da budu primljene u Šengen zonu koja bi se tako proširila na 29 država
Stopa usklađenosti Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije je "značajno smanjena". Od 64 odsto kolika je bila 2020, sada je pala na 45 odsto. Ni u drugim oblastima ocena nije mnogo bolja
Večitu „evropsku perspektivu“ predsednik Francuske Emanuel Makron je preimenovao u "Evropsku političku zajednicu". Tako institucionalizovana „evropska perspektiva“ bi trebalo narednih godina i decenija da omogući povećanje saradnje EU sa drugim evropskim zemljama koje nisu članice, a htele bi to jednog dalekog dana da postanu
Možda je Tolstoj bio u pravu kada je napisao da su sve srećne porodice iste, a one nesrećne uvek nesrećne na različite načine. Ali za izbeglice to ne važi, izbeglička nesreća je uvek, i svuda, potpuno ista. Valjalo bi da se toga seti svako koga potresu slike iz Ukrajine
Kada je Evropska komisija predložila EU Strategiju o Energetskoj uniji 2015. godine, postavljena je vizija za preoblikovanje energetskog sistema Evropske unije i udaljavanje od ekonomije zasnovane na fosilnim gorivima. Tri godine kasnije – analiziramo šta je Energetska unija donela u EU i jugoistočnu Evropu (JIE)
Iako poglavlja koja se tiču poljoprivrede nisu otvorena, iz pretpristupnih fondova poljoprivrednici iz Srbije mogu da crpe velika sredstva, a do pristupanja Uniji moraće da ispoštuju mnoge standarde
"Muž, žena i dvoje dece imali su ukupno 70 evra, što nije dovoljno ni da popiju kafu ni da plate taksi od aerodroma u Malmeu do destinacije gde hoće da idu. Videli smo da pravi razlog njihovog putovanja nije ni odlazak u privatnu posetu, ni turistički, već da su hteli da zloupotrebe slobodu kretanja, pa su vraćeni sa graničnog prelaza zbog neispunjavanja uslova za izlazak iz zemlje", kaže za "Vreme" načelnik Uprave granične policije Nenad Banović
Cela operacija "liberalizacije tržišta derivata" u Srbiji se vodi tako da se građanstvu zapravo ogadi svaka liberalizacija i da im se smuči od svake "evropske direktive"
Vlada Srbije usvojila je Nacionalnu strategiju Srbije za priključenje EU-u koja treba da postane osnov za donošenje nacionalnih programa za sprovođenje temeljnih reformi i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim okvirima Evropske unije. Dokument od oko 200 strana, na čijoj je izradi radilo na stotine najuglednijih stručnjaka, usvojen je u trenutku kada se iz Brisela sve češće čuje da će kriterijumi za buduća proširenja biti stroži. Drugu tribinu od ukupno pet tribina koje organizujemo u saradnji sa Fondacijom "Fridrih Ebert", "Vreme" je posvetilo obavezama koje je Vlada Srbije preuzela usvajanjem ovakvog državnog dokumenta i svim teškoćama koje Srbiju čekaju na putu ka EU-u. Na tribini su učestvovali Milica Đilas, koordinatorka izrade Strategije, Miroljub Labus, potpredsednik Vlade Republike Srbije, Gordana Matković, istraživač Centra za liberalno-demokratske studije, i Dušan Lopandić, pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlade Republike Srbije. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme".
"Povoljna odluka o pokretanju pregovora za pristupanje EU biće veoma važan faktor za razvoj stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiji. Ako uzmemo u obzir susedne zemlje, koje su već članice EU, možemo zaključiti da investitori nisu došli odmah: ukoliko se pregovori pokrenu tokom 2013, mogli bismo predvideti dobre brojke za Srbiju u 2014–2015"
Nakon konferencije u okviru Berlinskog procesa nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da podržava put zemalja Zapadnog Balkana ka Evropskoj uniji. Ali popusta za nužne reforme neće biti
Klima u Briselu prema srpskim vlastima se menja. To se vidi i po izjavi predsednice Evropske komisije prilikom posete Srbiji, koja je uzdržanija nego prošlogodišnja, kao i po najavama teksta dolazeće rezolucije. Šta to u stvari znači? Na čemu je predsednica EK zasnovala svoje jedine pohvale i imaju li građani Srbije razloga da se tome raduju? Za “Vreme” govore Srđan Majstorović, Maja Kovačević, Andreas Šider, Vula Ceci i Nemanja Nenadić
Ako je trebalo da bude vodič za budućnost, nova zora devedesetih nije ispunila očekivanja Evrope. Bez energetskih resursa i osuđena da se određuje prema geopolitičkom rivalstvu Amerike i Kine, Evropa je dugo negovala iluziju iz tog vremena da će postati globalni faktor. Danas kontinent zaostaje u tehnološkom i inovativnim smislu. Za svet, Fukojamin kraj istorije pokazao se kao pogrešno proročanstvo. Slavni nobelovac Džozef Stiglic danas, inspirisan Trampovom politikom, govori o početku ere kraja progresa
“Podjele u SAD više nijesu primarno zasnovane na neslaganju oko politika, već na dubokom animozitetu i nepovjerenju prema drugoj strani, koja se dehumanizuje i sagledava kao glavni problem a ne kao društveni činilac sa kojim treba tražiti rješenje za zajedničke probleme. Pristalice jedne partije ne samo da se ne slažu s drugom stranom, već je doživljavaju kao nemoralnu, neinteligentnu i fundamentalno zlu. Kada se politički protivnik ne vidi kao legitimni takmac, već kao egzistencijalna prijetnja, postojeća pravila demokratske igre ne samo da gube na važnosti, već se zamjenjuju radikalnim mjerama”
Režimu je potrebna Evropska unija. Kako joj objasniti zašto se studenti bune i zašto to traje toliko dugo, a izbeći pitanja o stvarnim zahtevima protesta? Tako što će spinovati da su protesti dirigovani spolja – a ima li korisnijeg dirigenta od Kremlja? U pokušaje delegitimizacije protesta tvrdnjama da su rezultat “ruskog malignog uticaja” uključio se i deo opozicije. Oni bi da ubede Brisel kako su oni jedina alternativna režimu u Srbiji
Sva je prilika da će u novu Babišovu vladu da uđu i Motoristi, bizarna frindž skupina čiji je nezvanični lider Filip Turek skrajnut zarad filonacističkih postova na društvenm mrežama, a uzgred je i kolekcionar naci artefakta, rečju, neskriveni fašista. Motiristima se, pak, nazivaju jer su protiv ukidanje motora s unutrašnjim sagorevanjem, što je, kao što vidimo, izuzetno složen politički program i dokaz da danas, nažalost, može da prođe svaka bizarnost
Predsednica Evropske komsije „oseća kako srce Evrope kuca u Crnoj Gori” i da su Crnogorci strastveni u vezi sa svojom evropskom budućnošću. Jakov Milatović tokom njene posete najavljuje članstvo u EU 2028. godine
Stanovništvo Pojasa Gaze odavno zavisi od humanitarne pomoći, ali je rat Izraela protiv Hamasa u poslednje dve godine drastično povećao potrebe
Državne zdravstvene ustanove u Srbiji imaju postrojenja za sterilizaciju opasnog otpada, ali im država oduzima dozvole, otkriva „Vreme“ u novom broju. Da li se tako nameštaju poslovi privatnim firmama
Evropska unija uložila je milone evra kako bi pomogla Srbiji da sredi uklanjanje medicinskog i infektivnog otpada. Niš je jedan od prvih gradova koji su dobili postrojenje za ovu delatnost. Međutim, ono se danas ne koristi, poslove uklanjanja otpada dobija privatna firma, a zdravstvenim ustanovama istekle su dozvole. Uslovi za njihov produžetak postavljeni su tako da ne mogu da ih ispune
Sagovornici “Vremena” – predstavnici proevropskih partija u Srbiji – slažu se da je u proteklih godinu dana došlo do značajne promene stava institucija i stranaka Evropske unije prema režimu u Srbiji. Ta promena je vidljiva čak i na mesečnom nivou
Dve godine nakon napada Hamasa koji je potresao Izrael do temelja, Bliski istok izgleda potpuno drugačije. Hamas je vojno oslabio, ali ne i nestao. Izrael je vojno dominantan, ali politički izolovan i duboko podeljen iznutra. Dok region i dalje gori, rane iz Gaze i Izraela ne zarastaju
Vlast Srbije ubira plodove sa sve tri strane - iz Evropske unije, Rusije i Kine. Kada malo zahladne odnosi sa Zapadom, otvore se nove mogućnosti za upliv kapitala sa Istoka, a kada Istok postane previše nezgodan, rešenje se pronađe na Zapadu. Da li je to, međutim, zaista baš toliko jednostavno
Eksperimentalno akustično oružje iskorišćeno je na demonstrantima u Srbiji, kaže specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za torturu
„Od 1. oktobra primenićemo porez od 100 odsto na svaki farmaceutski proizvod sa markom ili koji je patentiran sem ako firma gradi svoju farmaceutsku fabriku u Americi“, najavio je predsednik SAD Donald Tramp
Serija upada dronova u zaštićene vazdušne prostore izaziva zabrinutost širom Evrope. Aerodromi su posebno ranjivi. Šta može da se učini?
