Foto: AP Photo/Thibault CamusPredsednik Ukrajine je brzinski posetio London, Pariz i Brisel gde je dočekan uz ovacije i najveće počasti. A on je tražio još oružja i pre svega lovačke avione, a u Evropskom parlamentu i prijem Ukrajine u Evropsku uniju
U sredu je predsednik Ukrajine bio u Londonu. U Vestminsterskoj palati ga je klikčući dočekalo oko 2000 britanskih poslanika, duhovnika i ostalih zvaničnika.
Premijer Riši Sunak mu je obećao da će Velika Britanija nastaviti, tamo gde je počela kada je Rusija napala Ukrajinu 24. februra prošle godine: podržavala je Kijev u svakom pogledu i izdvojila do sada 2,3 milijarde funti za vojnu pomoć.
A Zelenski je rekao da je Ukrajina zahvaljujući Britaniji i drugim saveznicima ostvarila „neverovatne uspehe“ u borbi protiv agresora, da je „koalicija sankcija“ protiv Rusije zapravo „koalicija vrednosti“ čiji je cilj „svet koji se drži pravila, u kome se poštuju ljudska prava“.
Govorio je Zelenski da odluka da se njegovoj zemlji isporuče tenkovi „na bojnom polju održava nadu u pobedu“.
A onda je prešao na stvar. Da bi se pobeda ostvarila, kazao je Zelenski, potrebno je formiranje još jedne koalicije – „koalicije lovačkih aviona“. To će u Bakingemskoj palati reći i kralju Čarlsu III koji je obučeni vojni pilot, „a za Ukrajince su trenutno vojni piloti kraljevi“.
Onda je predsednik Ukrajine Sunaku poklonio kacigu ukrajinskog vojnog pilota na kojoj piše: „Imamo slobodu, dajte nam krila da bismo mogli da je branimo“.
Na avione će Ukrajina morati još da sačeka, ali je već sledećeg jutra Sunak rekao da će britanski instruktori od sada obučavati i ukrajinske marince i vojne pilote na lovcima, a posle podne je iz Dauning strita 10 stigla vest da britanska Vlada „aktivno“ razmišlja „na duge staze“ koje bi lovačke avione mogla Ukrajini da stavi na raspolaganje.
Trebaju nam lovci
Iz Londona pravo u Pariz. Bilo je već pola dva ujutru u četvrtak kada je u Jelisejskoj palati predsednik Francuske Emanuel Makron svog ukrajinskog kolegu počastvovao najvišim mogućim priznanjem – Velikim krstom francuske Počasne legije.
“Hvala dragi Emanuel”, rekao je Zelenski pred uključenim kamerama i brojnim fotoreporterima, ali takva počast je prevelika za njega samog, pa će, u dogovoru sa “dragim Emanuelom”, Počasnim krstom biti odlikovan ukrajinski narod. U Sali se prolomio aplauz. Vidan je bio srdačan, čak prisan odnos dvojice predsednika.
Kada je ceremonijalni deo obavljen, dvojica predsednika su se povukla u radni deo Jelisejske palate gde ih je čekao kancelar Nemačke Olaf Šolc – dvojica muškaraca u tamnim odelima, jedna u uobičajnoj maslinasto-zelenoj kombinaciji, piše nemački „Špigel“.
Prilikom zajedničkog javnog obraćanja je Makron naglasio odlučnost Francuke da Ukrajinu „isprati do pobede“ i i dalje je snabdeva oružjem.
A Zelnski se, kao i u Londonu, osvrnuo na zapadne lovačke avione i to “što pre jer nam ne preostaje mnogo vremena”. Pohvalio je Makronov leadership i zahvalio Šolcu na podršci.
Ova dvojica se nisu izjasnila o njegovoj želji da Ukrajina dobije lovce.
Dokažite da ste Evropejci, primite nas u EU
U četvrtak ujutru iz Pariza u Brisel, i to zajedno sa Makronom u francuskom Falkonu-7x.
A u Evropskom parlamentu jednake počasti, jednake garancije svesrdna podrška, jednako emocionalno, jednako rečito.
“Mi se borimo za naša prava, za našu slobodu, za naše živote. A sada se borimo da preživimo”, zvapio je Zelenski na početku svog izlaganja pred evropskim poslanicima.
“Ali se borimo”, rekao je, “i da pstanemo o punopravan član Evrope”, a “Evroska unija bi sa Ukrajinom bila daleko jača, dok bi Ukrajina bez EU bila sama”.
Ukrajina je dokazala svoju snagu pa on moli EU da dokaže da Ukrajinu neće ostaviti na cedilu. “Dokažite, da ste zaista Evropejci!”, uskliknuo je Zelenski. I tada će “život pobediti smrt, a svetlo mrak”.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je govorio o ruskom “geopolitičkom terorizmu”, a što se tiče prijema Ukrajine u Evropsku uniju – ozbiljno će se ispitati zahtev Zelenskog.
Evropski parlament je u neobavezujućoj rezoluciji pozvao evropske institucije da rade na dodeljivanju statusa kandidata Ukrajini. Za je glasalo 637 poslanika, pritiv 13, 20 je bilo uzdržano.
J.H./Spiegel/BBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Student Petar Živković tvrdi da je nedeljama praćen, a da je u noći između 3. i 4. oktobra ispred svoje zgrade video načelnika Uprave kriminalističke policije Marka Krička. Na vanrednoj konferenciji Studentske liste izneo je i tvrdnje o praćenju automobila i sumnji da je vozilo bilo opremljeno uređajem za prisluškivanje ili GPS praćenje
„Ideje su starije od funkcija, veće od pojedinaca i trajnije od organizacija“, navedeno je u zajedničkom saopštenju 16 funkcionera i članova SPS-a koji su napustili tu partiju samo nekoliko nedelja pred vanredne parlamentarne izbore
Šta se dešava kada se protesti iz Srbije preliju hiljadama kilometara dalje? Srpski aktivisti u inostranstvu više ne žele da budu samo publika koja događaje u Srbiji prati izdaleka. Posle meseci protesta i podrške studentima, međunarodnih inicijativa i povezivanja dijaspore, pred njima je nova faza angažmana – izbori
Izborni dan u Bosni i Hercegovini obeležile su poteškoće sa novim sistemom za glasanje i manja izlaznost u pojedinim gradovima
Rezerve od 112 megatona bakra predate su Kinezima, a vrede 248.000 evra po glavi stanovnika Srbije – neki su od podataka sa skupova Studentske liste u Beogradu, Zaječaru i Kikindi
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Posle osam decenija će se ponovo iz nemačkih tenkova pucati na Ruse. Mnogi se pitaju šta je zapravo cilj isporuke ubitačnog tenka Leopard 2 ukrajinskoj vojsci: da se Rusija vojno porazi ili da se primora na pregovore? I da li će, posle ritualnog nećkanja, uskoro uslediti i isporuka borbenih aviona?
Prošlog proleća Poljska je prva poslala tenkove kao pomoć ukrajinskoj vojsci. Bili su to njihovim tenkistima dobro poznati sovjetski T-72. Na početku drugog ratnog proleća ukrajinske tenkovske jedinice dobiće po prvi put moderne tenkove koji nisu nasleđe Sovjetske ere - obećani su im nemački Leopard 2 i britanski Čelindžer 2. Da li oni mogu da promene tok rata?
Čini se da ukrajinski Generalštab želi da stvori snažnu svežu rezervu koja će imati naoružanje iz NATO pomoći i moći da se uvede na front tamo gde mora da se drži linija pred ruskim pritiskom. Sada ukrajinska vojska čeka gde će Rusi da nagrnu, pa da vide kako da se front održi, dok je ranije postojala nada da bi mogla da prodre preko ruske linije
