Deca u Srbiji često su žrtve pravne i finansijske nepravde – dok sudski sporovi traju, mnogi roditelji ne ispunjavaju svoje obaveze, a deca ostaju bez potrebne finansijske podrške. Koje probleme roditelji i deca imaju sa alimentacijom i šta se planira da bi situacija bila bolja
Nakon pobede na predsedničkim izborima u Rumuniji, Nikušor Dan najavio je hitne pregovore o formiranju nove vlade. Cilj mu je široka proevropska koalicija koja bi obuhvatila sve stranke desno i levo od centra, kako bi se suprotstavili usponu ekstremne desnice i obezbedila stabilnost zemlje
Prvi „Trilerfest“ završen je dodelom nagrada. Među pobednicima za najbolje romane u žanru trilera su autori „Vremena“ Sonja Ćirić i Đorđe Bajić
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut prisustvovao je u nedelju, 18. maja, inauguraciji pape Lava XIV na Trgu svetog Petra u Vatikanu
Bend Palaye Royale održaće beogradski koncert 18. juna na novoj Zappa Barci kod Kule Nebojša, u organizaciji producentske kuće Long Play
„Koji to izborni uslovi obezbeđuju da se ne lome ruke ženama u skupštinama? Koji je to interes koji je iznad ljudskih života.“
Iako je priznao da je falsifikovao Predlog o ukidanju zaštite Generalštaba, Goran Vasić ostaje na slobodi. Sud mu je zabranio samo kontakt sa svedocima, dok se javnost pita – ko je stvarni nalogodavac pokušaja rušenja ovog kulturnog spomenika?
Vlasnik kompanije „Eagle Hills“, investitora Beograda na vodi, izjavio je da je pravio greške pri izgradnji tog projekta. „Državi (Srbiji) uplaćujemo 200.000 evra dnevno, smešne su ocene da plaćamo šest miliona evra godišnje“, rekao je Mohamed Alabar
Opozicija „apsolutno“ mora da podrži blokadu suda u Novom Sadu dok se na slobodu ne puste svi politički zatvorenici, smatra potpredsednik Narodnog pokreta Srbije Borislav Novaković. Nisu svi opozicionari tog mišljenja
Putin je ipak primio Vučića. Ako je verovati ovom drugom, Srbija će imati nafte i gasa koliko nam srce hoće. I to jeftinog. Bojim se, međutim, one narodne “Ko ne plati na mostu, plati na ćupriji”. A da situacija može da bude još gora, ovakvo Vučićevo ponašanje može da “spali” sve mostove i ćuprije prema EU. A tada nema ni otvaranja klastera, ni prvih 110 miliona nepovratnih evra iz Plana rasta, ni evropskih investicija
Šešeljizacija i pinkoizacija prete da unište kulturu, identitet i budućnost čitavog naroda. Odbrana univerziteta nije dovoljna, ali je neophodan uslov za očuvanje svih tih vrednosti
Nismo birali okolnosti, ali smo birali šta ćemo i kako ćemo raditi u tim okolnostima – kaže Gojko Božović, čija izdavačka kuća „Arhipelag“ puni 18 godina
Sagovornici „Vremena“ ne slažu se sa ocenom Miroslava Aleksića da se hapšenjem v. d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije Gorana Vasića predsednik Srbije „sveti” predsedniku SAD
Vasić je u pritvoru skoro dva meseca, kao i studenti i aktivisti Lazar Dinić, Davor Stefanović, Srđan Đurić, Mladen Cvijetić i Lado Jovović, a okrivljeni su za pokušaj rušenja ustavnog poretka, na osnovu njihovog prisluškivanog razgovora, koji je emitovan na režimskim televizijama
Da li će, ako se dokaže da je v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić kriv, Vlada Srbije povući svoju odluku kojom je Generalštabu oduzela status kulturnog dobra
„Mi smo ovde da slušamo šta studenti očekuju i kako možemo pomoći da se Srbija demokratizuje i da se stane na kraj korupciji“, rekao je poslanik grupe Zelenih Gordan Bosanac
Nakon objave broja telefona predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić Marko Marjanović, poznatiji kao Kristal Met Dejmon bio je priveden, a potom su mu uvedene sudske mere koje su mu, kaže on, izmenile svakodnevicu
Studente maratonce je u Luksemburgu dočekala gradonačelnica tog grada. Očekuje se da u ponedeljak stignu do zgrade EU u Briselu. U Srbiji se pešačilo do Gornjih Nedeljica
Promocijom monografije „RandeLJvu sa piscima i knjigama“ Đorđa Randelja biće proslavljeno deset godina Književnog festivala na brodu. Brod je velika bela lađa Cepelin na Dunavu podno novosadske Tvrđave, a festival je kakav nigde niko nema
Članovi Vlade Srbije i ambasador Rusije predvorili su šetnju pod nazivom „Besmrtni puk“ u Beogradu, povodom obeležavanja 80. godišnjice Dana pobede u Drugom svetskom ratu
Posle neubedljive turneje po Sjedinjenim Američkim Državama, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se 9. maja pojavio u Moskvi na obeležavanju Dana pobede nad fašizmom. Dok režimski mediji posetu prikazuju kao diplomatski trijumf, analitičari ocenjuju da je reč o političkom manevru očajnog balansa – između sve slabijih veza sa Zapadom i nikad prekinutih veza sa Kremljom
Fizički napad na sudiju Prvog osnovnog suda u Beogradu Minu Mitić dogodio se u ponedeljak uveče. Kolege traže odgovor šta je policija do sada učinila kako bi utvrdila identitet napadača i pružila zaštitu sudiji
Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope dele isti datum, ali ne i isti narativ. Dok Evropska unija 9. maja slavi vrednosti saradnje i mira, Rusija istog dana organizuje veliku vojnu paradu, čime naglašava svoju ulogu u pobedi u Drugom svetskom ratu. Različiti istorijski fokusi odražavaju i današnje političke razlike
Kakvo je interesovanje među najvišim univerzitetskim radnicima za direktno učešće u politici, na “studentskoj listi”, ukoliko bi u Srbiji bili raspisani vanredni parlamentarni izbori
Bez razumevanja zla koje je činjeno u našoj neposrednoj istoriji u poslednje tri, četiri decenije, to bi bilo parcijalno i licemerno. Zakasnilo se i za ono što se dogodilo pre šest meseci, sve sada je nadoknada. Ako ne dođemo do ozbiljnog suočavanja sa prošlošću, sa snažnim programom stvaranja nenasilnog društva, promene će imati kratak rok trajanja. A u toj promeni roditelji ubijene dece mogli bi da budu ambasadori procesa normalizacije ovog društva. Oni su spremni na tu ulogu i bilo bi dobro da ih i studenti uključe u svoje debate, da razumeju šta se dogodilo i koji su putevi suočavanja
“Iskreno, ja ne znam da li bismo mi danas bili ovde da se devedesetih nije desio rat i raspad Jugoslavije”, kaže za “Vreme” jedan od studenata na protestima. “Sve je povezano. Jer od devedesetih ka ovamo imate mržnju između različitih nacija, rat i slično. Sada imate mržnju i takođe neku vrstu rata, ali unutar istog naroda, srpskog naroda. Govorimo o vlasti i nama”
Iako liste broje oko 2000 pacijenata koji čekaju novi organ, broj dobijenih saglasnosti za doniranje i transplantaciju, koji se u Srbiji godišnje obave, daleko je od dovoljnog da bi se liste čekanja smanjile. Oni koji su na listama svakodnevno iščekuju “najvažniji poziv”, a često i gube nadu. Neko ko je doživeo moždanu smrt doniranjem organa, na neki način, nastavlja da živi u telu osobe kojoj je organ transplantiran, ali je u Srbiji priča o transplantaciji i doniranju organa i dalje praćena stigmom
Kad inflacija pojede alimentaciju I kada alimentacija stigne, ona u polovini slučajeva ne pokriva ni polovinu troškova deteta. Kada se pre pet godina razvela, tada 23-ogodišnja sagovornica „Vremena” koja želi da ostane anonimna, ali je njeno ime poznato redakciji, mesečno je za izdržavanje deteta od bivšeg supruga počela da dobija 10.000 dinara alimentacije. Pošto su se razveli sporazumno na prvom ročištu, njen advokat je čak predložio iznos nekoliko hiljada manji. „Ja sam bila dosta mlada, nisam mnogo bila upućena i verovala sam advokatu. Prosto, nisam se ni informisala, mislila sam, plaćam advokata, on poznaje zakon i kako to funkcioniše. Složila sam se za 10.000 dinara. Nisam imala pojma da imam pravo na tačno određeni iznos njegove zarade”, govori ova sada 29-ogodišnja majka đaka prvaka. U međuvremenu, inflacija je porasla, troškovi života su viši, ali ona i njeno dete od oca dobijaju isti dogovoren iznos. Dobijaju ga, doduše, redovno, ali je razmišljala da ponovo tuži bivšeg supruga po tom pitanju. Uvek je odustajala jer joj je bilo važno da ima sopstveni mir. Iznos koji dobija pokriva polovinu troška za vrtić, a ostalih 5.000 dinara mesečno ostaje joj za izdržavanje deteta. „On je prosto smatrao, s obzirom na to da sam ja tražila razvod, da snosim posledice. Sada kad detetu kupi nešto od garderebe, ne dozvoljava da tu garderobu donese kući, već ostaje kod njega”, govori sagovornica „Vremena”. Kako se utvrđuje alimentacija? Kada je reč o utvrđivanju iznosa alimentacije za dete, prilikom razvoda braka postoje dva osnovna načina određivanja njene visine. Prvi je sporazumni - kada se roditelji sporazumeju o iznosu izdržavanja, što sud mora da odobri. Drugi način je da sud samostalno odluči o iznosu alimentacije, uzimajući u obzir sve okolnosti, što je obično slučaj kod razvoda braka po tužbi. Iznos alimentacije koji će jedan roditelj plaćati određuje se na osnovu njegovih primanja, a na iznos utiču i troškovi deteta. U obzir se uzimaju dodatni troškovi roditelja – davaoca alimentacije, poput izdržavanja drugog lica, troškova lečenja. Minimalni iznos alimentacije za dete jednak je iznosu naknade predviđene za maloletne hranjenike (odnosno polovini ovog iznosa kada alimentaciju plaća jedan roditelj). Iznos naknade za hranjenike redovno utvrđuje ministarstvo nadležno za socijalna pitanja. Propisani iznos naknade za maloletne hranjenike se redovno usklađuje, a u aprilu 2025. godine iznosio je 50.974 dinara. Kada se ovaj iznos podeli na dvoje roditelja, dobija se preporučeni iznos minimalne alimentacije za april 2025. od oko 25.000 dinara. Iako Republika Srbija ima određen iznos minimalnog iznosa alimentacije, koji usklađuje sa rastom naknade za maloletne hranjenike, čak 91,3 odsto očeva u Srbij to ne poštuje, pokazuje istraživanje Centra za mame. Odnos očeva prema alimentaciji statistički je povezan sa vremenom koje provode sa svojom decom. Očevi koji ne ispunjavaju svoje novčane odgovornosti, a ako ih ispunjavaju ne čine to redovno i ne prate stopu inflacije, provode manje vremena sa decom, te tako svoju decu ne viđa 25,8 osto tata u Srbiji, a manje od četvrtine samostalnog vremena sa decom provodi više od trećine očeva, pokazuje istraživanje. Ni tužba nekad nije dovoljna Sa stomakom „do zuba”, u sedmom mesecu trudnoće, Milica se 2009. godine razvela. Iz kuće u kojoj je do tada živela, izašla je sa šestogodišnjim sinom. Šest meseci kasnije, na ročištu, sud je ocu njihovo dvoje dece naredio da plaća alimentaciju od ukupno 16.000 dinara. Milica kaže da je njen bivši suprug tada pred sudom izjavio da je spreman da daje i više od toga i pristao je na veći iznos. Međutim, platio je samo prvi iznos. U međuvremenu je davao razne izgovore zašto ne može da plati alimentaciju, a nekoliko godina kasnije Milica ga je tužila. Prema zakonima u Srbiji, mogla je da ga tuži samo za novac koji joj je dugovao u poslednje tri godine. Njen bivši muž trebalo je naredne tri godine da joj isplaćuje po dve alimentacije mesečno, kako bi isplatio dug od 720.000 dinara, odlučio je sud. Na sudu Milica je ponudila da sam odredi tempo isplaćivanja duga. Posle suđenja, bivši suprug joj je uplatio tri alimentacije. Onda je sa uplatama stao. Bilo je to pre osam godina. „Obećavao je da će platiti svaki put kada bih pozvala, ali taj novac nikada ne bi legao na račun”, kaže ona za „Vreme”. Razgovarala je sa advokatima, koji su joj predlagali brojne mogućnosti kako bi mogla da naplati ovaj novac, ali nije pokretala nikakav dalji postupak, jer nije želela da ulazi u dalje konflikte. Šesnaest godina kasnije, kada sretne decu, otac im da po hiljadu, dve dinara, ali alimentaciju i dalje ne uplaćuje, govori Milica. Stariji sin je punoletan, pa na nju više nema ni pravo, ali mlađi je sada u prvom razredu srednje škole. Nova nada - alimentacioni fond Pred poslanicima u Skupštini Srbije je Predlog zakona o osnivanju prava iz Alimentacionog fonda koji bi trebalo da reši problem i natera nesavesne roditelje da izmiruju obaveze. Alimentacioni fond je mehanizam zaštite koji obezbeđuje izdržavanje deteta kada roditelj koji je na to obavezan ne plaća alimentaciju, navodi se u predloženom zakonu. Alimentacioni fond predstavljao bi fond iz koga bi deca čiji roditelj – iako je na to obavezan izvršnom ispravom, odnosno pravnosnažnom i izvršnom sudskom presudom – ne plaća izdržavanje detetu najmanje dva meseca uzastopno. Pravo na privremeno izdržavanje trajalo bi do 18. godine života, odnosno sve dok roditelj ne počne u celosti da izvršava obavezu izdržavanja. Inače, postojanje ovakvog fonda već je uvedeno u hrvatsko i crnogorsko zakonodavstvo, dok bi za domaći pravni sistem uvođenje alimentacionog fonda predstavljalo novinu. Izbegavanje plaćanja alimentacije Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji se godišnje razvede više od 9.000 brakova, od čega više od 5.000 sa decom. Prema nekim procenama, samo trećina razvedenih očeva, odnosno tri četvrtine majki, redovno plaća mesečne naknade. Neplaćanje izdržavanja je krivično delo za koje je kazna ili novčana ili do tri godine zatvora. Međutim, praksa pokazuje da takvi postupci često traju dugo, a dužnici izdržavanja koriste razne načine kako bi izbegli obavezu – sakrivaju imovinu, nekretnine, daju otkaze, kako izvršitelji ne bi mogli da sprovedu plenidbu. Dugovanja su i do milion dinara, pisao je ranije RTS. Zatvorska kazna se najređe primenjuje. Na primer, u 2021. godini je zbog neplaćanja alimentacije podneto 1.795 krivičnih prijava, a u zatvoru su završile 123 osobe. Ipak, zatvorska kazna ne može da obezbedi finansijsku podršku detetu u trenutku kada je ona potrebna. Tako je i nastala ideja o Alimentacionom fondu, odakle bi se deci plaćalo izdržavanje umesto onog roditelja koji ne poštuje svoju zakonsku i sudsku obavezu, a ovaj fond potom bi se refundirao od roditelja koji je bio dužan da izvršava obavezu davanja izdržavanja, a to nije činio.', 'pageDate': '2025-05-19 15:47:10', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });View this post on Instagram
