Lideri NATO podržali su u sredu veliko povećanje potrošnje za odbranu koje je tražio predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp, i ponovo potvrdili posvećenost međusobnoj odbrani u slučaju napada
Deklaracijom od pet tačaka NATO je podržao povećanje izdvajanja za odbranu na pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2035. godine, javlja Rojters.
Države bi trošile 3,5 odsto BDP na osnovne vojne potrebe poput trupa i naoružanja i 1,5 odsto na šire bezbednosne potrebe kao što su sajber bezbednost, zaštita naftovoda i prilagođavanje infrastrukture za teška vojna vozila.
Novi cilj potrošnje koji treba da se postigne u narednih deset godina predstavlja skok od stotine milijardi dolara godišnje u odnosu na sadašnji cilj od dva odsto BDP, iako će se meriti drugačije.
„Ponovo potvrđujemo našu čvrstu posvećenost kolektivnoj odbrani, kako je definisana u članu 5 Vašingtonskog ugovora – napad na jednu članicu je napad na sve“, naglasile su 32 zemlje saveznice u deklaraciju usvojenoj na samitu u Hagu.
Mark Rute, Generalni sekretar NATO, rekao je kako će Alijansa iz tog procesa izaći kao „jači, pravedniji i smrtonosniji savez“.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država je u izjavi novinarima potvrdio posvećenost članu 5 Vašingtonskog sporazuma. „Stojim uz to, zato sam ovde. Da ne stojim uz to, ne bih bio ovde“, ističe Tramp.
Španiji potrebno mnogo manje za ispunjenje cilja
Iako su sve zemlje članice NATO podržale povećanje potrošnje za odbranu, Španija je saopštila da nije obavezna da ispuni taj cilj, jer može ispuni svoje obaveze trošeći znatno manje.
Mark Rute se sa tim nije saglasio, ali je prihvatio diplomatski kompromis sa španskim premijerom Pedrom Sančezom kako bi Trampu omogućio diplomatsku pobedu i obezbedio nesmetan tok samita.
Prema završnoj deklaraciji samita u Hagu članice će podneti „godišnje planove“ kako bi demonstrirale „kredibilan i progresivan put“ ka cilju, a širi pregled napretka zakazan je za 2029. godinu.
Deklaracija obuhvata i obećanje kontinuirane podrške Ukrajini, uz napomenu da „bezbednost Ukrajine doprinosi“ bezbednosti zemalja članica NATO. Tekst ne sadrži otvorenu osudu Rusije, već ukazuje „dugoročnu pretnju koju Rusija predstavlja evroatlantskoj bezbednosti“.
Izvor:FoNet
Masovni protesti, provala nasilja, socijalno nezadovoljstvo i rekordno niska popularnost predsednika – Emanuel Makron je svojevremeno obećao revoluciju, a sada pubuna na ulicama širom otvara vrata za Marin le Pen
Dok se Kanada suočava sa posledicama američkih carina, separatistički pokret u naftom bogatoj Alberti dobija na snazi. Premijer Mark Karni pokušava da očuva jedinstvo zemlje novim ekonomskim obećanjima
Posle nasilnih protesta u više francuskih gradova, predsednik Emanuel Makron odbio je ostavku ministra unutrašnjih poslova Lorana Nunjeza. Premijer Sebastijan Lekornu saziva krizni sastanak, dok se policija i lokalne vlasti suočavaju sa posledicama nereda
Protesti u Albaniji traju danima, uz sukobe sa policijom u Tirani. Demonstranti traže ostavku Edija Rame, koji odbija da se povuče.
Predsednik Francuske Makron poručio je javnosti da će biti beskompromisan prema učesnicima nereda, i da razume zabrinutost naroda zbog rasta cena
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
