Od 9. februara, kada su održani izbori, kosovske institucije praktično ne funkcionišu. U zemlji pogođenoj teškom ekonomskom krizom i masovnom emigracijom, politički akteri deluju nemoćno – ili nezainteresovano – da pronađu kompromis.
Pre 80 godina nastali su Mumini, simbol finskog identiteta, porodica koju je smislila Tuve Janson ne bi li se izborila sa depresijom u vreme Drugog svetskog rata
Barem 13 mesta delilo je Aleksandra Vučića od Vladimira Putina. Dva mesta dalje je Vučićev prijatelj u političkoj borbi na Balkanu - Milorad Dodik
Skoro hiljadu preživelih žrtava seksualnog nasilja u detinjstu sa srpskog govornog područja podelilo je iskustva u globalnoj anketi „Naš glas“ u koju je „Vreme“ imalo uvid. Njihove priče otkrivaju razmere tišine, sistemskog zataškavanja i života pod teretom neizgovorenog
“Trilerfest” je multimedijalni festival. Na jednom mestu, po ceni jedne dnevne ulaznice, posetioci će moći da uživaju u sajmu knjiga ovog žanra na kome će učestvovati svi vodeći domaći izdavači, potom u filmovima, serijama, stripovima, izložbi slika, gejmingu... Organizovaće se tribine, promocije, radionice za decu
Predsednici Rusije i Srbije, Vladimir Putin i Aleksandar Vučić, razgovaraće 9. maja o bilateralnim odnosima i aktuelnim prilikama na Zapadnom Balkanu, najavio je pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov
Dok Norveška i dalje predvodi listu kao zemlja sa najboljim uslovima za novinare, većina zemalja Balkana, uključujući Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, ocenjena je kao problematična ili teška za rad medija
Srbija je na indeksu slobode medija za 2025. godinu rangirana dva mesta bolje nego prošle i sada zauzima 96. mesto od ukupno 180 zemalja. Međutim, u stvarnosti je rezultat Srbije najgori otkako se ovaj indeks meri, navode Reporteri bez granica (RSF)
Američka agencija Galup u novom istraživanju navodi da je zadovoljstvo životom i angažovanost na poslu opala širom sveta. Na kom mestu se nalazi Srbija?
Evropska komesarka za proširenja Marta Kos boravi u dvodnevnoj poseti Srbiji
Nekadašnja JNA je na paradi 9. maja 1985. izvela 6.690 pripadnika, dok je Vojska Srbije na paradi u oktobru 2014. imala 4.500 učesnika. Sa sadašnjim brojčanim stanjem, na paradi ovog 15. maja bilo bi ih još manje
“U državama koje imaju diktatore na čelu, kultura je svedena na propagandu. Sve što izlazi iz tog okvira, ili pokušava da kritikuje režim, smatra se nepoželjnim aktivizmom, intruzijom državnih neprijatelja, koje treba ugušiti i obeshabriti”
Velika vojna parada biće održana 15. septembra u Beogradu, najavio je predsednik Aleksandar Vučić, uz poruku da će ona biti „mnogostruko bogatija i skuplja“ nego prethodne. U atmosferi geopolitičkih napetosti i domaćih podela, parada je predstavljena kao simbol snage, ali i odgovor na kritike koje Vučić vidi kao „patološku mržnju prema Srbiji“
U državi sa više kladionica nego apoteka, prošla godina pokazala je da je igra na sreću — ozbiljan biznis. Pet najvećih firmi inkasiralo je preko 120 miliona evra profita. Dok broj kladionica raste, a uplate ne jenjavaju, ostaje pitanje: čija je to zapravo dobit
Nije još zabeležen slučaj da je neko iznenađen što vlasti u Kini, Rusiji ili Izraelu nisu podržale demokratske snage u Srbiji. Prag očekivanja, uspostavljen još u prošlom veku, drastično je drugačiji kada je reč o EU. Od nje se očekuje da ne zatvara oči na zloupotrebu institucija, na batinaše koji u režiji vlasti lome vilice studentkinjama, na političke zatvorenike kakvih danas ima i previše u Srbiji, počevši od šestoro ljudi u Novom Sadu koji već drugi mesec sede u zatvoru kao taoci pomahnitalog režima. Ovo razočaranje manifestuje se i na ulicama, gde nema evropskih zastava. Iako bi mi bilo draže da ih ima, ne samo da razumem zašto ih nema već mislim da njihovo odsustvo može biti blagotvorno i za EU
Moj deda Josif je u Zagrebu imao 21, ja u Parizu 22, moja ćerka u Budimpešti 17. Svesno smo stali na stranu podjarmljenih i na tim smo pozicijama postojano. Eto, zato idem na proteste. Zato je išao i Josif, zato idu i njegovi potomci, srećom ima nas u velikom broju. Muka nam je od raznih uzurpatora i pripadajućih im ljigavaca, siledžija i kojekakve koterije, klovnova i animir--dama kojima nikad dosta dok se smenjuju kao na traci. Jer – kako je to pre nekih 150 godina u Londonu zapisao taj jedan tip po čijem je imenu nazvana ulica u Berlinskom kvartu Nojkeln, gde se nalazi stan na mansardi u kojem sam provodio neke od najlepših i najsudbonosnijih dana u svom životu – društvo se ne sastoji od pojedinaca, već izražava zbir međusobnih odnosa, odnosa u kojima se ti pojedinci nalaze. I zato je važno kako se ti odnosi uspostavljaju
Članak “Obzor države” Jevrema Grujića štampan je u Zemunu 1849. godine jer ga je cenzura zabranila u Srbiji. Reči koje su posvećene “unutrašnjem oslobođenju” vrlo su aktuelne i dan-danas, a današnjim “zrelim” generacijama ne ide nimalo u prilog što ih današnja mladost mora ponavljati kao da nismo 170 godina udaljeni od vremena njihovog nastanka. Ukratko: “Za unutrašnje oslobođenje mora se narodu našem predstaviti: Šta je on kao narod jedan, kakva prava treba da ima? – Šta je vlada, zašto i od koga, i koje su granice njene? Kazati mu upravo: Šta znači jednom narodu u državi živeti i pozvati ga da i on tako živi”
Jasno je zašto politički protivnici pozivaju na otpor, ali ne izgleda ni da su oni koji su doveli aktuelnog predsednika na vlast presrećni zbog svega što se dešava u zemlji, jer je izbor krajnje jednostavan: ili će predsednik poštovati zakone, ili zakoni prestaju da važe. Trećeg nema
Za nas koji dolazimo sa Balkana sve deluje kao paralelni univerzum. Ovde nema drame i vidljivih prenaglašenih emocija. Postoji jedno temeljno uverenje da je život ozbiljna stvar, ali da se u toj ozbiljnosti mora naći prostor za igru, harmoniju i nežnost. I da se to ne postiže slučajno, nego vežbom, redom, kulturom
Više od 1500 Australijanaca i Novozelanđana borili su se sa srpskim vojnicima u Velikom ratu, o čemu se ne bi znalo da nije bilo četiri fotografije. Sad je o tome snimljen dugometražni dokumentarni film Kajmakčalan, priča o slučajnosti i upornosti, o sudbini i savezništvu ljudi u borbi za bolji svet, ali i o dijaspori i patriotizmu
Kako se oseća pripadnica cincarskog naroda dok neumoljivo nestaje njen jezik pa samim tim i identitet, čija je ćerka svesna svojih korena i važni su joj, ali cincarski samo natuca, unuka se seti po neke pesmice samo o praznicima, a država u kojoj živi 40 godina ne dozvoljava da pripadnici njenog naroda osnuju nacionalni savet
Desetog dana blokade Radio-televizije Srbije predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić najavila je sednicu Odbora za kulturu i informisanje na kojoj će se govoriti o izboru članova Saveta REM-a. Evropska komisija napominje da izbor treba da bude sproveden na transparentan i sveobuhvatan način
Predsednik Rusije Vladimir Putin je u razgovoru sa patrijarhom Porfirijem istakao da Ruse i Srbe spajaju pravoslavna vera i na njoj zasnovana zajednička kultura
Stara je oko 4,54 milijarde godina, treća je planeta u Sunčevom sistemu, ima više od osam milijardi stanovnika i ovog 22. aprila obeležava se njen 56. dan
Aleksandar Vučić je “predsednik kakvog Srbi neće imati bar još 300 godina”, “čovek koji zaslužuje našu ljubav”
Elektroprivreda Srbije ispituje da li i kako i po kojoj ceni možemo da koristimo zeleni vodonik
“Beograd se poslednje decenije usmerava odlukama i ličnim voljama, zapravo jednom, neurbanom, koja je radikalno antiurbana. Tim ljudima i tom čoveku verovatno treba prevod sa srpskog na srpski kada bivaju spomenuti kulturološki aspekti urbanizma”
