Da oni koji završe karijeru u Beloj kući često iskoriste veze stečene tamo kako bi razvijali sopstvene biznise – nije novo. Nije baš ni umesno, ali nije ni sasvim protivzakonito. U toj bari pokušava da zapliva i Aleksandar Vučić, obezbeđujući lepe lokacije za investicije ljudima poput Džareda Kušnera. I ne samo njega
„U MIP-u se favorizuje partijsko zapošljavanje, protekcionaštvo, ćutanje, prodiru ljudi koji ne ispunjavaju važeće uslove za prijem, a potom imaju prioritet pri napredovanju kako u zemlji tako i u inostranstvu. Prevagnula je praksa da ništa ne smete da kažete ukoliko ne dobijete odobrenje”, kaže u intervjuu za „Vreme" Branka Latinović, ambasadorka u penziji
“Treba da sačekamo da se ceo izborni proces završi i da nakon toga sa većinskim koalicionim partnerima, odnosno Grupom građana ‘Dr Dragan Milić’, popričamo o tome ko će voditi naš grad. Mislim da je Dragana Sotirovski pokazni primer kako to ne treba činiti. Bilo je tu mnogo bahatosti i korupcionaških afera. U ovom trenutku Državna revizorska institucija boravi u Gradskoj kući i proverava sve ono što je prethodna gradonačelnica potpisivala i za šta će verovatno morati da odgovara”
“Nema ljudske aktivnosti bez rizika. Samo možete reći da je rizik prihvatljiv ili da nije prihvatljiv. Ali ne smemo da zastanemo pa da onda kasnimo za tehnologijom. Ljudi tu imaju neku isključivost, stalno su neki napadi. Prvo, ja nisam zaposlen u Rio Tintu, ja sam zaposlen na fakultetu i jedan sam od ljudi koji su radili na studiji, a ljudi stalno misle da branim Rio Tinto. Uopšte ne branim Rio Tinto, prosto branim struku”
Glavna namera SLAPP tužbi je da onemoguće rad novinara, medija i aktivista tako što ih dugim sudskim postupcima i besmislenim ročištima primorava da gube vreme i značajne resurse koje troše na odbranu. Često se ove tužbe predstavljaju kao slučajevi klevete, kršenja privatnosti ili zaštite podataka i autorskih prava, a uglavnom ih podnose korporacije, bogati pojedinci, vladina tela ili čak i sudije
Poznato je da u našoj javnoj politici imamo dosta problema sa definisanjem prioriteta budžetskih projekata. Zašto potrošnja na vojsku i policiju raste brže od potrošnje na, recimo, obrazovanje? Zašto se grade stadioni kada delovi Srbije nemaju vodovod i kanalizaciju? Zašto se grade bolnice koje posle ne rade? Zašto se smanjuje zeleni prostor po gradovima, a uvećava poslovni prostor
Cela istorija naše države, od Jakova Nenadovića do danas, zapravo je istorija policije koja je uvek i nepogrešivo umela da zaštiti vlast a ne državu, uvek po leđima građana. Nikada nije ni pomislila da je odgovorna za kršenje prava građana, a fantastično je umela da se dodvori svakoj vlasti, nudeći svoje usluge
Hiljadama godina univerzitete je bilo neophodno braniti od religijskih dogmi i totalitarnih ideologija. Danas ih, paradoksalno, treba braniti od ideologije koja ih svodi na nešto teže zanatske škole. Kako bismo ih mogli braniti
Paralelni, dijaloški senćanski dnevnici dveju kritičarki, iz Srbije i Hrvatske, sa šoukejsa Senćanskog mađarskog pozorišta
Kako je jedna opskurna neofašistička grupacija s desnih margina s početka sedamdesetih za malo više od 50 godina postojanja prerasla u gotovo najjaču grupaciju na francuskoj političkoj sceni danas i našla se na samom pragu istorijskog osvajanja vlasti na vanrednim parlamentarnim izborima
I ovog puta se konzumerizam, kome bioskopski/studijski film nepobitno svim svojim bićem teži, našao na putu detaljističkog i proživljenijeg (dakle, iskrenijeg) prikaza onoga što potvrđeno pripada dimenziji supkulture
Deset godina je prošlo od projekta “Skoplje 2014” tokom kojeg je tadašnja vlast VMRO DPMNE širom glavnog grada posejala desetine najrazličitijih spomenika koji su postali globalna atrakcija. Nakon sedam godina vladavine SDSM Zorana Zaeva, i pored obećanja da će biti sklonjeni, spomenici su ostali a njihovi tvorci su se sada ubedljivom pobedom na izborima vratili na vlast pa ovdašnji vajari mogu da očekuju još posla
