Svi tragovi krvavog napada u Dagestanu ukazuju na islamski ekstremizam, mada Moskva ponovo upire prst u Ukrajinu. Na scenu je stupila nova genarcija mladih islamističkih militanata
Dagestan je jedan od najsiromašnijih krajeva Ruske Federacije i ima značajan protestni potencijal, kažu za DW stručnjaci o tamošnjim terorističkim napadima. Oni uočavaju i novi trend u ekstremističkom podzemlju.
Šokantne slike mrtvih, video-zapisi o pucnjavi, teškoj mehanizaciji i spaljenoj sinagogi. U terorističkim napadima 23. juna 2024. u gradovima Mahačkala i Derbent ubijeno je najmanje 20 ljudi. Najveći broj njih bili su policajci. Osim toga, 46 osoba je povređeno.
Cilj napada su bili pravoslavna crkva i sinagoga, a u glavnom gradu Mahačkali jedna crkva i policijska stanica u blizini sinagoge. U Dagestanu, republici Ruske Federacije, 24. jun proglašen za dan žalosti.
Terorizam protiv hrišćana i Jevreja
„Napadi su islamističke prirode“, kaže ekspert za Severni Kavkaz sa američkog Univerziteta Indijana Herold Čembers. Prema njemu se radi i o antisemitskim, antihrišćanskim kao i političkim uverenjima.
„U međuvremenu je poznato da je otac i stric trojice napadača član partije Jedinstvena Rusija i da je bio ugledan. Da se radi o islamističkom terorizmu pokazuje i činjenica da su počinioci na vratima sinagoge ostavili citate iz Kurana, na koje se inače pozivaju džihadisti“, kaže Čembers.
Njega ne iznenađuje što su počinioci izabrali i sinagogu kao cilj, s obzirom na izgrede prošle jeseni.
„Mislim na antisemitske izgrede na međunarodnom aerodromu Mahačkala. U dobrom delu društva može se videti da postoje javno nezadovoljstvo i nasilni potencijal“, objašnjava Čembers.
Nemačka novinarka i ekspertkinja za Dagestan Elke Windiš smatra da antisemitska osećanja u tom regionu protivreče svakoj logici, pošto je prema njenoj proceni jevrejska zajednica, koja je nekada postojala u Dagestanu, praktično potpuno napustila republiku.
Vlasti govore o ukrajinskim tragovima
Avganistanski ogranak Islamske države „Vilajet Horosan“ pohvalio je počinioce terorističkog napada u Dagestanu. Saopštenje je objavljeno na društvenim mrežama i to na profilima koji su povezani sa ruskom ćelijom ove grupe. Predsednik Dagestana Sergej Melikov je doveo u vezu terorističke napade u regionu s ratom u Ukrajini. Rekao je da je „rat došao i kod nas u kuću“.
Upućeni posmatrači smatraju da ovakvo dovođenje u vezu islamističkog terorizma i Ukrajine nije verodostojno. „Naravno, samo manjina će poverovati da u celoj priči postoji ukrajinski ili američki trag. Većina zna da islamizam postoji kao faktor koji je nezavisan od Zapada. Zar na Zapadu islamisti ne vrše terorističke napade? Setimo se samo 11. septembra“, kaže Abas Galjamov, ruski politikolog koji je 2022. napustio zemlju. Prema njemu taj pokušaj da se islamski terorizam poveže s Ukrajinom nije samo apsurdan, već i ironičan, ako se uzme u obzir da je Rusija bukvalno pomagala islamskim militantima da odu u Siriju, kako bi ih se otarasila.
Ukrajinski napad američkim raketnim sistemom ATACMS na Sevastopolj i napadi u Dagestanu desili su se istog dana. Galljamov se ironično pita, zar to ne mogu biti samo dva odvojena događaja istog dana.
Nova generacija radikalnih islamista
Stručnjaci kažu da deo krivice za porast islamističkog raspoloženja na Severnom Kavkazu imaju i ruske vlasti. Galjamov smatra da je s jedne strane u porastu samovolja države, a s druge strane zvanične instance daju doprinos sve većoj arhaizaciji društva, što kod muslimana dovodi do jačanja islamističkih tendencija. „Država sama stvara pretpostavke za to, ne doprinosi modernizaciji društva, već deluje na povećanju arhaičnosti u društvu, a islamizam je forma arhaičnosti“, kaže Galjamov.
Harold Čembers kaže da vlast sprovodi snažnu represiju i guši svaki pokušaj javne aktivnosti, „čak i za podršku režimu“. On smatra da ta zabrana javnog delovanja dovodi do toga „da jedino mesto gde nešto može da se preduzme jeste internet. A tamo se susreću radikalni akteri“, upozorava stručnjak.
Elke Vindiš kaže da je istovremeno došlo do smene generacija u redovima radikalnih pobunjenika. Oni koji su devedesetih i dvehiljaditih učestvovali u napadima za vreme ratova u Čečeniji, napustili su zemlju i otišli u Siriju zahvaljujući tajnom sporazumu iz 2012.
Čembers o novoj generaciji ekstremista kaže: „Oni nisu živeli u Sovjetskom Savezu. Doživeli su vreme relativnog religioznog buđenja i slobode, mada kao muslimani na Severnom Kavkazu naravno nisu sasvim slobodni. Njihovo razmišljanje je znatno drugačije“. On dodaje da se mnogo češće kod radikalnih ljudi nacionalizam ukršta sa religijom.
Veliki potencijal za nezadovoljstvo
Dagestan je jedan od najsiromašnijih regiona Rusije. Elke Vindiš kaže da uprkos velikom ekonomskom potencijalu „ponekad nema čak ni priključaka za vodu iako ima dovoljno vode“.
Osim toga, Vindiš ukazuje na činjenicu da je Dagestan najreligioznija republika na Severnom Kavkazu. „Dagestanski muslimani pripadaju šafijskoj školi koja je stroža“. Ona dodaje da u Dagestanu decenijama tinjaju i međuetnički sukobi, a tu živi stotinak etničkih grupa.
Vindiš zato smatra da je problematično to što Moskva rukovodeće kadrove dovodi spolja – kao što je to slučaj s predsednikom Dagestana Sergejem Malikovim – umesto da ih regrutuje iz lokalnog stanovništva. „Njemu ne veruju da može do detalja da shvati složenost situacije u Dagestanu kako bi doneo ispravne odluke“, kaže Vindiš. Ona dodaje da su takvi lideri „strano telo“.
Vindiš smatra da će šok koji su izazvali napadi brzo proći: „Mislim da će se brzo vratiti svakodnevnim poslovima. Ali će ostati opasnost da posle naizgled beznačajnih povoda opet dođe do ovakvih napada, pošto je potencijal za nezadovoljstvo veliki“.
Izvor: Deutsche Welle
„Naša zemlja je opljačkana, ponekad veoma lukavo, uz pomoć zakona“, rekao je mađarski premijer Peter Mađar, govoreći o poslovima za koje tvrdi da su ostali bez odgovornosti
Slanje verske relikvije u boj može delovati neobično, ali otkako je Rusija 2022. godine pokrenula invaziju na Ukrajinu punog obima, Moskva nastoji da iskoristi svaki mogući način mobilizacije
Čak 45.000 učenika u okviru incijative „Školski štrajk protiv vojne obaveze“ demonstriralo je protiv mogućeg uvođenja vojne obaveze u Nemačkoj
„Veštačka inteligencija je svakako dovoljno moćna da pokrene događaje koji uzrokuju milijardu mrtvih“, upozorio je Bil Gejts.
Prema podacima Nemačke federalne uprave za motorni saobraćaj skoro milion vozila Folksvagen i Audi u Nemačkoj moglo bi da imaju problem s volanom
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
