Foto: Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije
Ruski zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško sastao se u Beogradu sa nekoliko visokih srpskih zvaničnika, među kojima je i predsednik države Aleksandar Vučić. Evropska unija je ponovo pozvala Srbiju da uvede sankcije Rusiji i da se uskladi sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom
Evropska unija je ponovo pozvala Srbiju da uvede sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, nakon što je Beograd ugostio zamenika ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandra Gruška, piše Radio Slobodna Evropa.
Gruško se 2. jula sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a tokom boravka u Beogradu imao je sastanke i sa drugim visokim srpskim zvaničnicima.
„Evropska unija je bila kristalno jasna sa našim partnerima: odnosi sa Rusijom ne mogu da budu uobičajeni sa ničim izazvanim i neopravdanim agresorskim ratom Rusije protiv Ukrajine“, navodi u izjavi za Radio Slobodna Evropa portparol EU.
Dodaje se da Savet EU prepoznaje humanitarnu i drugu pomoć Srbije Ukrajini, ali i da očekuje da se Srbija, kao država kandidat za članstvo u EU uskladi sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom.
Američki Stejt department navodi da Sjedinjene Američke Države „ne veruju da bi bilo koja zemlja Rusiji trebalo da daje platformu za promovisanje njenog agresorskog rata protiv Ukrajine“.
„Zemlje Zapadnog Balkana, kao i čitava Evropa, imaju dubok ulog u ishodu ruskog rata protiv Ukrajine, koji ugrožava temelje uspostavljenog međunarodnog poretka i bezbednosti. Zato je od ključne važnosti da nastavimo da stojimo zajedno u suočavanju sa agresijom Rusije“, naveli su u Stejt departmentu.
SAD su pohvalile podršku koju je Srbija do sada uputila Ukrajini.
Sa kim se sve Gruško sastao u Beogradu?
Sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem Gruško je imao „dobar razgovor“, kako je to sam Vučić objavio na svom Instagram nalogu, 2. jula.
„Razmotrili smo sveukupne bilateralne odnose Srbije i Ruske Federacije i ocenili ih kao vrlo dobre“, napisao je Vučić u objavi nakon sastanka sa Gruškom.
Dan ranije zamenik Lavrova sastao se sa potpredsednikom Vlade i ministrom policije Ivicom Dačićem.
Susrete je imao i sa potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vulinom i ministrom Nenadom Popovićem. Obojica su na listi sankcija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) zbog bliskih veza sa Kremljom.
Na listi srpskih zvaničnika sa kojima se Gruško sastao je i Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije.
Stišao se proruski narativ
U proteklom periodu je proruski narativ srpske vlasti znatno utihnuo. Izuzetak je Aleksandar Vulin, potpredsednik Vlade u sazivu Miloša Vučevića bez resornog ministarstva, koji je u više navrata odlazio u Rusiju od kako je počeo rat u Ukrajini 2022. godine.
Poslednja poseta dogodila se pre manje od mesec dana, kada je Vulin, između ostalog, položio venac na Staljinov grob. Potpredsednik Vlade i nekadašnji direktor Bezbednosne informativne agencije je, inače, od jula prošle godine na listi sankcija SAD-a. Razlog su navodi o korupciji i umešanosti u trgovinu drogom, kao i bliske veze sa Rusijom.
Ipak, izuzev Vulina, koji je u Moskvi redovan gost, čini se da ostatak Vlade nije tako raspoložen da održave bliske veze sa Putinovom Rusijom. Poslednji koji je posetio Moskvu – a da to nije Vulin – je Ivica Dačić, koji je to učinio u martu ove godine.
Istovremeno, mediji koji su okosnica režimske propagande ublažili su retoriku prema NATO alijansi. Tako je televizija Pink povodom 75 godina postojanja ovog vojnog saveza ugostila savetnicu za medije pri NATO vojnoj kancelariji za vezu u Beogradu Mariju Karasi. Kako piše Pink, Karasi je navela da Srbija, kao partnerska zemlja, ima mnoge dobrobiti od saradnje sa NATO alijansom, a da je za nju najbitniji oblik saradnje nauka za mir i bezbednost, program koji okuplja srpske naučnike i daje im priliku da zajedno sa njihovim kolegama iz NATO-a unapređuju bezbednost Srbije.
Otvoreno je pitanje da li ovakva promena narativa znači i kraj politike „balansiranja“ između Istoka i Zapada, koju srpske vlasti pokušavaju da implementiraju još od početka rata u Ukrajini.
Izvor: RSE
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
