Budite sigurni da će mogućnosti "kopiranja" čoveka pomoću veštačke inteligencije najpre iskoristiti industrija zabave. Ozbiljno se razmatra "oživljavanje" preminulih glumaca čiji bi likovi bili iskorišćeni u aktuelnim filmovima
Najava vlasnika televizije Pink da će uz pomoć veštačke inteligencije “oživeti” neke pokojne, a omiljene ljude nije neka svetska ekskluziva niti bizarnost. Ta tema odavno je prisutna u razgovorima naučnika koji se bave veštačkom inteligencijom, i kada se priča o tehnici, a i etici. I to mnogo, mnogo ozbiljnije od prikaza na pomenutoj televiziji gde su glas i lik Džeja Ramadanovskog korišćeni prilično nevešto.
Nekoliko je motiva za oživljavanje preminulih pomoću kompjuterske tehnologije. Na primer, mogućnost da razgovarate sa nekim bitnim ljudima. Teoretski, mogli bismo današnjim novinarskim “sredstvima” da intervjuišemo Napoleona ili Julija Cezara. To je, naravno, prilično romantizovan i krajnje neverovatan poduhvat, ako ćemo da budemo ozbiljni. A razlog je trivijalan.
Da biste napravili digitalni “faksimil” neke osobe, potrebna vam je ogromna baza podataka, u najvećoj meri veoma ličnih. Ne samo ono što je ta osoba javno govorila pa je ostalo pribeleženo, već i najsitniji detalji iz života, banalno ponašanje, dobre i loše navike. Znatno je lakše to napraviti danas kada podatke o sebi sejemo na sve strane pomoću mobilnog telefona i društvenih medija i beleže ih razni serveri, ali i to je potpuno nedovoljno da bi se trenirao bot koji će da nas oživi. Njemu su potrebne stotine milijardi podataka, od najranijeg detinjstva do smrti, a taj uslov niko do sada nije ispunio da bismo mogli da smatramo da smo dobili apsolutnu kopiju.
Umesto toga moguće je napraviti neku aprokscimaciju, nešto što zvuči i izgleda kao pokojnik, ali teško bismo mogli da proglasimo da istovetno razmišlja, još je komplikovanije kada se doda emotivni profil. Između ostalog i stoga što na našu svest utiču i savremeni događaji u kojima pokojnik ne učestvuje te oni ne mogu uticati na njega, a to je neophodno da bismo dobili realan odgovor na aktuelno pitanje. Kao primer tog limitiranog uspeha navodi se razgovor sa četbotovima iz službe za podršku korisnicima gde se često dešava da razgovor zapne jer bot nema iskustvo korišćenja servisa koji objašnjava. To se dešava i sa živim ljudima u tehničkoj podršci, naročito kada se ona autsorsuje nekome ko uslugu inače ne koristi pa daje uopštene savete.
Drugi bitan razlog za razgovor sa ljudima “s onog sveta” je period žaljenja za pokojnikom i naučnici, psiholozi i psihijatri naročito, smatraju da bi tu veštačka inteligencija mogla da bude od velike koristi. Taj proces bi mogao da se produži, neutešni potomci mogli bi postepeno da se opraštaju dok ne budu potpuno spremni da nastave dalje. Mogućnost “realnog” razgovora mnogima bi pomogao da prebrode teške trenutke i emotivne krize u koje su upali. Ali, tu se radi o vrlo površnom modelu sa jednom namenom koji, opet, nije lako napraviti.
Tu dolazimo do prve ozbiljne etičke dileme. Da li su pokojnik ili njegovi neposredni naslednici dozvolili pravljenje takvog AI modela, baš kao što treba da daju dozvolu za doniranje organa. Po mišljenju nekih, bez takve dozvole niko ne bi smeo nikoga da “oživljava” jer se radi o pravu na privatnost posle smrti. S druge strane, ubuduće će svako ljudsko biće od rođenja do smrti praviti dovoljno dubok digitalni trag da se iz njega može napraviti prilično dobra duhovna kopija.
Budite sigurni da će mogućnosti kopiranja čoveka najpre iskoristiti industrija zabave. Ozbiljno se razmatra oživljavanje glumaca čiji bi likovi bili iskorišćeni u aktuelnim filmovima, što je već danas tehnički izvodljivo. Dodajte tu i mogućnost da intervjuišete pomenutog Napoleona, što neće imati nikakvu naučnu vrednost, ali će biti zadivljujuće sintetizovano i beskrajno zabavno, ko voli. Kao i poezija koju pišu postojeći čet botovi.
Uhapšen je brat direktora EXIT festivala. MUP je saopštio da je pozivao na nasilno rušenje ustavnog uređenja. EXIT demantuje i tvrdi da je u pitanju nastavak pritisaka na festival zbog podrške studentima
Na uglu Masarikove i Resavske ulice dogodio se manji incident kada je žena u automobilu pokušala da iz Masarikove uleti u masu u Resavskoj ulici, javila je reporterka „Vremena“
Imajući u vidu breme prošlosti i nasleđenog mentaliteta, izgradnja boljeg pravosuđa po meri liberalne demokratije biće golem put. Na tom putu ka kredibilnijim institucijama najhrabriji treba da budu upravo oni koji plediraju da im građani veruju, s tim što nikako ne treba da smetnemo sa uma da je proces izgradnje respektabilnih ustanova dvosmerna ulica u kojoj podjednako mora da učestvuje i srpsko društvo menjajući svoju predstavu o pravosuđu
Pobednica jubilarnog izdanja izbora za pesmu Evrovizije je predstavnica Bugarske, simpatična Dara sa pesmom Bangaranga. Njena pobeda je bila iznenađenje jer je ovom pomalo posustalom i diskreditovanom takmičenju vratila element neizvesnosti, nasuprot kladionicama, društvenim mrežama i lobiranjima
Važno je pitati se i da li je moguće ne zavideti ili je ovo osećanje neizbežno. Realno je reći da svi ljudi osećaju zavist povremeno, do izvesne mere, makar u nekim aspektima života, s razvojem verovatno sve manje. Samo ponekome zavist pojede ostatak života, pretvori se u opsesiju i postane destruktivna za njega samog, potencijalnu žrtvu ili i još nekoga oko njih
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Na Slaviji je održan najveći predizborni miting u istoriji. O tačnim brojkama niko ne treba da brine, jer je većina tu – samo sada to treba preliti u glasačke kutije
Kako su studenti memorandumom o Kosovu i Metohiji ućutkali „svakosatno klepetalo” Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
