Sajber populizam

Robotika predstavlja prirodnu evoluciju čovekovog nastojanja da prevaziđe svoja mehanička i kognitivna ograničenja. Pažnju javnosti privlače humanoidni roboti premda je broj njihovih instalacija veoma mali. Broj specijalizovanih vojnih, industrijskih, medicinskih i poljoprivrednih robota je oko deset hiljada puta veći od broja humanoidnih robota, a skoro dva odsto novca koji se investira u razvoj robotike ulaže se u njihov razvoj.

U većini primena, nehumanoidni roboti su znatno efikasniji. Industrijski roboti na proizvodnim linijama su brži, precizniji i jeftiniji. Robotski usisivači su mnogo efikasniji od robota koji hoda i drži usisivač. Hirurški sistemi poput da Vinci Surgical System-a imaju nehumanoidni oblik prilagođen obavljanju operacija. Ljudsko telo nije optimalni inženjerski dizajn za većinu primena tako da vojni roboti-dostavljači municije najčešće imaju oblik četvoronošca, dok dronovi ne oponašaju čoveka ili pticu, već se najčešće grade kao helikopteri.

I pored svojih nedostataka, humanoidni roboti privlače sve veću pažnju javnosti i investitora, ali i populistički nastrojenih političara koji ih koriste u okviru političkog marketinga. Najave visokotehnoloških projekata mogu prikriti kršenje zakona, skrenuti pažnju javnosti sa ugrožavanja društvenog interesa i doprineti očuvanju moći i profita vladajuće garniture. U tehničkom pogledu, humanoidni roboti poseduju specifična svojstva koja im mogu dati prednost u pojedinim primenama. Poslodavci su u neprekidnoj potrazi za što jeftinijom radnom snagom, vojska i spasilačke misije nastoje da zamene ljude u opasnim misijama, dok je u savremenim sistemima veštačke inteligencije (VI) potrebna hardverska platforma koja bi unapredila komunikaciju između čoveka i mašine. Ako programi VI mogu da razumeju i sintetišu govor, da prepoznaju objekte i planiraju akcije, tada humanoidno telo postaje univerzalna platforma za njihovu primenu.

RADNA SNAGA BEZ RADNIH PRAVA

I pored visokog stepena automatizacije, postoje poslovi koji se ne mogu poveriti specijalizovanim industrijskim robotima. Za takve poslove neophodna je čovekolika radna snaga. Mnoge kompanije sele materijalnu proizvodnju u zemlje sa nižim životnim standardom i jeftinijom radnom snagom. Rast životnog standarda u zemljama trećeg sveta dodatno uvećava cenu ljudskog rada, što doprinosi široj primeni humanoidnih robota.

Najveća prednost humanoidnih robota je njihov ljudski oblik. On im omogućava da se kreću i funkcionišu u prostorima namenjenim ljudima i da koriste infrastrukturu koju koriste i ljudi. Humanoidni robot može, bez velikih izmena, koristiti stepenice, vrata, prekidače za svetlo, alate i vozila koja koriste ljudi. Takođe se može kretati u okviru magacina, kancelarija i drugih prostora. Ukoliko postoji potreba da isti robot danas radi u fabrici, sutra u skladištu, a potom u staračkom domu, humanoidni oblik omogućava automatizaciju bez izmena u okruženju ili infrastrukturi. Uz odgovarajuća softverska podešavanja, humanoidni robot može da zameni čoveka u brojnim poslovima: da slaže robu, nosi pakete, pomaže starijim osobama, obavlja noćne smene, kao i čitav niz repetitivnih poslova. Ipak, u u odnosu na specijalizovanog robota je inferioran: sporiji je, manje precizan i teži za održavanje.

Industrija već raspolaže velikim brojem specijalizovanih robota. Poslodavcima su, međutim, potrebni humanoidni roboti koji mogu da zamene skupu i inherentno nepouzdanu ljudsku radnu snagu u sporadičnim aktivnostima koje se ne mogu unapred predvideti i koje se odvijaju u ambijentu u kome rade ljudi. Eksploatacija ljudskog rada podložna je zakonskim ograničenjima, etičkim normama i zaštiti ljudskih prava. Zbog toga poslodavci sve češće nastoje da smanje broj zaposlenih i da deo radnih procesa automatizuju primenom robota. Posledični gubitak radnih mesta, kao i šire posledice po društvenu ulogu i sudbinu pojedinih društvenih slojeva, predstavljaju problem koji zahteva zasebnu i sistematsku raspravu.

Iako će materijalna proizvodnja i dalje biti zasnovana na specijalizovanim robotima, razvoj humanoidnih robota će se nastaviti. Oni će zacelo imati svoj udeo u industriji, vojsci, medicini, poljoprivredi i drugim primenama.

Pored tehničkih, postoje i drugi razlozi za popularizaciju humanoidnih robota. Oblikovanje javnog mnjenja se često oslanja na sklonost šire populacije da svaki nagoveštaj visokotehnoloških projekata dožive kao uspeh i napredak. To se često koristi za medijske manipulacije i za usmeravanje pažnje javnosti. Pogled na humanoidnog robota koji hoda, nosi kutije, pozdravlja se ili razgovara sa ljudima stvara utisak budućnosti iz naučne fantastike i privlače daleko više medijske pažnje nego mnogo produktivniji specijalizovani roboti.

POTENCIJAL NA ČEKANJU

U vreme rastućeg populizma i dramatičnog pada stručnosti i integriteta donosilaca odluka, ulaganje u nauku ne prate strategija, dugoročni plan niti meritokratski kriterijumi. Finansiranje se često usmerava ka projektima koji u naslovu imaju zvučne pojmove kao što su VI ili humanoidna robotika. U takvim uslovima, mnoge laboratorije su prinuđene da programiraju i prikažu humanoidne robote kako bi uvećale svoju vidljivost i obezbedile finansiranje.

Nakon posete Narodnoj Republici Kini, srpski političari su najavili saradnju sa kineskim kompanijama na proizvodnji humanoidnih robota. Rečeno je da su srpski inženjeri i mladi stručnjaci već bili u Kini i da su razmatrali probleme treninga za pripremanje kafe, doručka ili koktela. Međutim, za razvoj domaće industrije nisu dovoljne medijske izjave. Razvoj autohtone visokotehnološke proizvodnje oslanja se na kadrovski potencijal i odgovarajuću industrijsku infrastrukturu, čime se danas ne možemo pohvaliti. Svetski poznati predstavnici srpske robotike više nisu među nama. Profesori Miodrag Rakić i Rajko Tomović su 1963. godine konstruisali “Beogradsku šaku”, prvu funkcionalnu robotsku protetičku šaku na svetu. Akademik Miodrag Vukobratović razvio je “princip nultog momenta”, ključno rešenje koje i danas stoji u osnovi upravljanja humanoidnim robotima. Otišao je i profesor Elektrotehničkog fakulteta Veljko Potkonjak, autor značajnih rešenja u oblasti humanoidne robotike i biomehanike. U laboratorijama Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu razvijena su rešenja industrijske robotike sa preko osamdeset hiljada instalacija u automobilskoj industriji EU. Međutim, odluke o razvoju nauke i industrije donosili su nestručni političari, prevashodno zainteresovani za lični interes, i zato je potencijal u polju robotike ostao neiskorišćen. Neaktivnost je vodila u osipanje kadra i zamiranje projekata. U vreme ubrzanog razvoja nauke, brojnost i ekspertiza preostalih kadrova mogu biti od koristi za praćenje svetskih trendova, ali ne i za razvoj autohtone visokotehnološke industrije. Za njen razvoj neophodna je i industrijska infrastruktura u oblasti elektronike, energetike, mehanike, senzora, aktuatora i drugih pratećih grana. Srbija je nekada raspolagala industrijskom infrastrukturom koja je u prethodnoj deceniji znatno degradirana usled pogrešnog opredeljenja za niskotehnološke fabrike nestalnih stranih investitora.

NR Kina može imati interes da operacije sklapanja, finalizacije i testiranja svojih proizvoda obavlja u Srbiji. U Srbiji se može obaviti i usklađivanje sa standardima Evropske unije i priprema za isporuku. Ovi koraci mogu pomoći kineskim kompanijama da prevaziđu formalna ograničenja u plasiranju svojih proizvoda na tržišta EU. Međutim, izmeštanje montaže i pakovanja iz Kine u Srbiju neće doneti suštinsku obnovu domaće robotike niti doprineti razvoju autohtone visokotehnološke industrije.

Prema navodima Američke carinske i granične zaštite, postoje sumnje da se pojedina kineska preduzeća u Srbiji oslanjaju na prinudni rad, zbog čega je zabranjen uvoz njihovih proizvoda. Rezervu prema kineskim investitorima dodatno uvećava zagađenje vazduha, vode i zemljišta u Boru, uključujući prašinu sa teškim metalima kao što su arsen i olovo. Umesto primene važećih zakona i zaustavljanja postrojenja čije zagađenje konzistentno ugrožava građane, upućena je molba kineskom političkom vrhu da se zagađenje vazduha u Boru umanji. Teško je očekivati razvoj visokotehnološke industrije u zemlji gde se krši zakon, gde se mineralni resursi eksploatišu na štetu životne sredine i zdravlja građana, i gde smanjenje zagađenja zavisi od dobre volje tuđih političara. Najavljeni razvoj humanoidnih robota podseća na brojna populistička obećanja koja smo brzo zaboravili: Ikarbus, FAP, fabrika čipova, Leoni, Geoks, Beneton, borba protiv korupcije, referendum o Jadru, dostavni roboti do 2023, obećanja data narodu na KiM, zatvaranje svih pregovaračkih poglavlja sa EU do 2019. i mnoga druga.

Autor je akademik