Visokotehnološki projekti se doživljavaju kao napredak ‒ zato pogled na humanoidnog robota koji hoda, nosi kutije ili razgovara sa ljudima stvara utisak budućnosti iz naučne fantastike, ali se često koristi i u populističke svrhe. Sa druge strane, u Srbiji su odluke o razvoju nauke i industrije donosili nestručni političari, prevashodno zainteresovani za lični interes
Robotika predstavlja prirodnu evoluciju čovekovog nastojanja da prevaziđe svoja mehanička i kognitivna ograničenja. Pažnju javnosti privlače humanoidni roboti premda je broj njihovih instalacija veoma mali. Broj specijalizovanih vojnih, industrijskih, medicinskih i poljoprivrednih robota je oko deset hiljada puta veći od broja humanoidnih robota, a skoro dva odsto novca koji se investira u razvoj robotike ulaže se u njihov razvoj.
U većini primena, nehumanoidni roboti su znatno efikasniji. Industrijski roboti na proizvodnim linijama su brži, precizniji i jeftiniji. Robotski usisivači su mnogo efikasniji od robota koji hoda i drži usisivač. Hirurški sistemi poput da Vinci Surgical System-a imaju nehumanoidni oblik prilagođen obavljanju operacija. Ljudsko telo nije optimalni inženjerski dizajn za većinu primena tako da vojni roboti-dostavljači municije najčešće imaju oblik četvoronošca, dok dronovi ne oponašaju čoveka ili pticu, već se najčešće grade kao helikopteri.
I pored svojih nedostataka, humanoidni roboti privlače sve veću pažnju javnosti i investitora, ali i populistički nastrojenih političara koji ih koriste u okviru političkog marketinga. Najave visokotehnoloških projekata mogu prikriti kršenje zakona, skrenuti pažnju javnosti sa ugrožavanja društvenog interesa i doprineti očuvanju moći i profita vladajuće garniture. U tehničkom pogledu, humanoidni roboti poseduju specifična svojstva koja im mogu dati prednost u pojedinim primenama. Poslodavci su u neprekidnoj potrazi za što jeftinijom radnom snagom, vojska i spasilačke misije nastoje da zamene ljude u opasnim misijama, dok je u savremenim sistemima veštačke inteligencije (VI) potrebna hardverska platforma koja bi unapredila komunikaciju između čoveka i mašine. Ako programi VI mogu da razumeju i sintetišu govor, da prepoznaju objekte i planiraju akcije, tada humanoidno telo postaje univerzalna platforma za njihovu primenu.
RADNA SNAGA BEZ RADNIH PRAVA
I pored visokog stepena automatizacije, postoje poslovi koji se ne mogu poveriti specijalizovanim industrijskim robotima. Za takve poslove neophodna je čovekolika radna snaga. Mnoge kompanije sele materijalnu proizvodnju u zemlje sa nižim životnim standardom i jeftinijom radnom snagom. Rast životnog standarda u zemljama trećeg sveta dodatno uvećava cenu ljudskog rada, što doprinosi široj primeni humanoidnih robota.
Najveća prednost humanoidnih robota je njihov ljudski oblik. On im omogućava da se kreću i funkcionišu u prostorima namenjenim ljudima i da koriste infrastrukturu koju koriste i ljudi. Humanoidni robot može, bez velikih izmena, koristiti stepenice, vrata, prekidače za svetlo, alate i vozila koja koriste ljudi. Takođe se može kretati u okviru magacina, kancelarija i drugih prostora. Ukoliko postoji potreba da isti robot danas radi u fabrici, sutra u skladištu, a potom u staračkom domu, humanoidni oblik omogućava automatizaciju bez izmena u okruženju ili infrastrukturi. Uz odgovarajuća softverska podešavanja, humanoidni robot može da zameni čoveka u brojnim poslovima: da slaže robu, nosi pakete, pomaže starijim osobama, obavlja noćne smene, kao i čitav niz repetitivnih poslova. Ipak, u u odnosu na specijalizovanog robota je inferioran: sporiji je, manje precizan i teži za održavanje.
Industrija već raspolaže velikim brojem specijalizovanih robota. Poslodavcima su, međutim, potrebni humanoidni roboti koji mogu da zamene skupu i inherentno nepouzdanu ljudsku radnu snagu u sporadičnim aktivnostima koje se ne mogu unapred predvideti i koje se odvijaju u ambijentu u kome rade ljudi. Eksploatacija ljudskog rada podložna je zakonskim ograničenjima, etičkim normama i zaštiti ljudskih prava. Zbog toga poslodavci sve češće nastoje da smanje broj zaposlenih i da deo radnih procesa automatizuju primenom robota. Posledični gubitak radnih mesta, kao i šire posledice po društvenu ulogu i sudbinu pojedinih društvenih slojeva, predstavljaju problem koji zahteva zasebnu i sistematsku raspravu.
Iako će materijalna proizvodnja i dalje biti zasnovana na specijalizovanim robotima, razvoj humanoidnih robota će se nastaviti. Oni će zacelo imati svoj udeo u industriji, vojsci, medicini, poljoprivredi i drugim primenama.
Pored tehničkih, postoje i drugi razlozi za popularizaciju humanoidnih robota. Oblikovanje javnog mnjenja se često oslanja na sklonost šire populacije da svaki nagoveštaj visokotehnoloških projekata dožive kao uspeh i napredak. To se često koristi za medijske manipulacije i za usmeravanje pažnje javnosti. Pogled na humanoidnog robota koji hoda, nosi kutije, pozdravlja se ili razgovara sa ljudima stvara utisak budućnosti iz naučne fantastike i privlače daleko više medijske pažnje nego mnogo produktivniji specijalizovani roboti.
POTENCIJAL NA ČEKANJU
U vreme rastućeg populizma i dramatičnog pada stručnosti i integriteta donosilaca odluka, ulaganje u nauku ne prate strategija, dugoročni plan niti meritokratski kriterijumi. Finansiranje se često usmerava ka projektima koji u naslovu imaju zvučne pojmove kao što su VI ili humanoidna robotika. U takvim uslovima, mnoge laboratorije su prinuđene da programiraju i prikažu humanoidne robote kako bi uvećale svoju vidljivost i obezbedile finansiranje.
Nakon posete Narodnoj Republici Kini, srpski političari su najavili saradnju sa kineskim kompanijama na proizvodnji humanoidnih robota. Rečeno je da su srpski inženjeri i mladi stručnjaci već bili u Kini i da su razmatrali probleme treninga za pripremanje kafe, doručka ili koktela. Međutim, za razvoj domaće industrije nisu dovoljne medijske izjave. Razvoj autohtone visokotehnološke proizvodnje oslanja se na kadrovski potencijal i odgovarajuću industrijsku infrastrukturu, čime se danas ne možemo pohvaliti. Svetski poznati predstavnici srpske robotike više nisu među nama. Profesori Miodrag Rakić i Rajko Tomović su 1963. godine konstruisali “Beogradsku šaku”, prvu funkcionalnu robotsku protetičku šaku na svetu. Akademik Miodrag Vukobratović razvio je “princip nultog momenta”, ključno rešenje koje i danas stoji u osnovi upravljanja humanoidnim robotima. Otišao je i profesor Elektrotehničkog fakulteta Veljko Potkonjak, autor značajnih rešenja u oblasti humanoidne robotike i biomehanike. U laboratorijama Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu razvijena su rešenja industrijske robotike sa preko osamdeset hiljada instalacija u automobilskoj industriji EU. Međutim, odluke o razvoju nauke i industrije donosili su nestručni političari, prevashodno zainteresovani za lični interes, i zato je potencijal u polju robotike ostao neiskorišćen. Neaktivnost je vodila u osipanje kadra i zamiranje projekata. U vreme ubrzanog razvoja nauke, brojnost i ekspertiza preostalih kadrova mogu biti od koristi za praćenje svetskih trendova, ali ne i za razvoj autohtone visokotehnološke industrije. Za njen razvoj neophodna je i industrijska infrastruktura u oblasti elektronike, energetike, mehanike, senzora, aktuatora i drugih pratećih grana. Srbija je nekada raspolagala industrijskom infrastrukturom koja je u prethodnoj deceniji znatno degradirana usled pogrešnog opredeljenja za niskotehnološke fabrike nestalnih stranih investitora.
NR Kina može imati interes da operacije sklapanja, finalizacije i testiranja svojih proizvoda obavlja u Srbiji. U Srbiji se može obaviti i usklađivanje sa standardima Evropske unije i priprema za isporuku. Ovi koraci mogu pomoći kineskim kompanijama da prevaziđu formalna ograničenja u plasiranju svojih proizvoda na tržišta EU. Međutim, izmeštanje montaže i pakovanja iz Kine u Srbiju neće doneti suštinsku obnovu domaće robotike niti doprineti razvoju autohtone visokotehnološke industrije.
Prema navodima Američke carinske i granične zaštite, postoje sumnje da se pojedina kineska preduzeća u Srbiji oslanjaju na prinudni rad, zbog čega je zabranjen uvoz njihovih proizvoda. Rezervu prema kineskim investitorima dodatno uvećava zagađenje vazduha, vode i zemljišta u Boru, uključujući prašinu sa teškim metalima kao što su arsen i olovo. Umesto primene važećih zakona i zaustavljanja postrojenja čije zagađenje konzistentno ugrožava građane, upućena je molba kineskom političkom vrhu da se zagađenje vazduha u Boru umanji. Teško je očekivati razvoj visokotehnološke industrije u zemlji gde se krši zakon, gde se mineralni resursi eksploatišu na štetu životne sredine i zdravlja građana, i gde smanjenje zagađenja zavisi od dobre volje tuđih političara. Najavljeni razvoj humanoidnih robota podseća na brojna populistička obećanja koja smo brzo zaboravili: Ikarbus, FAP, fabrika čipova, Leoni, Geoks, Beneton, borba protiv korupcije, referendum o Jadru, dostavni roboti do 2023, obećanja data narodu na KiM, zatvaranje svih pregovaračkih poglavlja sa EU do 2019. i mnoga druga.
Autor je akademik
Bivši načelnik Resora državne bezbednosti (RDB) Srbije Jovica Stanišić, osuđen pred haškim sudom za zločine protiv čovečnosti, podneo je zahtev za prevremenim puštanjem na slobodu. Iako ispunjava uslov za to, sve sudije tribunala smatraju, između ostalog, da su „njegovi zločini velike težine“ i da to govori protiv njegovog prevremenog puštanja na slobodu
Vučićev apetit za medijskim prostorom na televizijama zapravo je dostigao maksimum koji sistem može da izdrži. Sledeći korak bi jedino mogao biti direktan prenos ili rijaliti u kojem bi ga kamere uživo pratile od jutra do sutra
Stranka slobode i pravde, Srbija Centar, pokret Solidarnost i Novi DSS imaju legitimno pravo da 25. oktobra izađu na izbore sa sopstvenim listama. Ali imati pravo i doneti moralno ispravnu odluku nisu iste stvari. U trenutku kada je poraz režima bliži nego ikada u poslednjih trinaest godina, insistiranje na sopstvenim kolonama nije demonstracija pluralizma, već rasipanje glasova koje šteti isključivo jednoj strani – opozicionoj. Argument je jednostavan: ove liste neće preći cenzus
Vreme da se levica, kao društveno orijentisana opcija, vrati svojoj snazi. Ovo nije pitanje političke mode ili trenutnog interesa, već temeljne potrebe da se isprave nepravde predatorskog kapitalizma, šovinističke i autokratske politike koja građane tretira kao neprijatelje, a krupni kapital kao robu
Koje elemente bi mogla posedovati zvanična definicija ropstva? Prvo je posedovanje – neka osoba u potpunosti pripada nekome drugom, nema slobodu, prava, izbore, kao da je “alat koji govori”; drugo je mogućnost i pravo robovlasnika da proda svog roba ne tražeći nikakvu saglasnost, da ga trampi ili izgubi na ruletu; treće, robovi najčešće služe tome da obavljaju neki prisilni rad, koji ne mogu da odbiju, o čemu ne mogu da diskutuju ili da nešto promene. I konačno, robove je dozvoljeno fizički i seksualno zlostavljati, pa čak i ubijati. Bez lanaca na rukama ili opasnosti da ih neko razmeni za novac, barem tri velike grupe ljudi i dan-danas žive poput robova
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
