Rodno zasnovano ubistvo žene

...

Pravo na život je osnovno ljudsko pravo koje je garantovano mnogim međunarodnim dokumentima na univerzalnom, regionalnom i nacionalnim nivoima, ali uprkos tome, svake godine u svetu mnogo ljudi bude lišeno života. Kako pokazuje statistika na globalnom nivou, većina osoba lišenih života su muškarci, ali se poslednjih godina sve više obraća pažnja na porast broja ubijenih žena (femicid), kao odraz porasta razumevanja za razmere problema nasilja prema ženama

Femicid je rodno zasnovano ubistvo žene i predstavlja najekstremniju manifestaciju muškog nasilja prema ženama. Iako je više ubijenih muškaraca globalno, ubistva žena (femicidi) specifična su po tome što su ubice najčešće sadašnji ili bivši supružnici i partneri ili muški članovi porodice ubijene žene. Veoma često se u javnosti čuje da je to ubistvo žene zato što je žena, što donekle može izazvati zabunu u razumevanju ovog veoma štetnog i široko rasprostranjenog društvenog fenomena. U pitanju su specifična ubistva, koja se bitno razlikuju od drugih ubistava, zbog svoje rodne zasnovanosti, odnosno, zbog istorijski nejednakih pozicija moći između žena i muškaraca, kao i zbog patrijarhalnih rodnih stereotipa koji su prisutni u društvu. To znači da se u svetu svakodnevno ubijaju žene i devojčice zato što njihove ubice misle da imaju “prava na to”, zato što se nisu ponašale i/ili oblačile kako je to očekivano, zato što su htele da ih ostave, zato što nisu želele da budu pod nečijom kontrolom, zato što je ubica bio ljubomoran, zato što nije mogao da prihvati rastanak i slično. Ubice su često motivisane osećajem da je žena “njihovo vlasništvo”, osećajem nadmoći, potrebom za kontrolom žene, a ponekad i mržnjom prema ženama.

Femicid je najozbiljnija posledica muškog nasilja prema ženama (nasilja u porodici, partnerskog nasilja, drugih oblika rodno zasnovanog nasilja) i vodeći je uzrok prerane smrti žena na globalnom nivou. Tokom 2021. godine, 56 odsto svih ubistava žena počinili su intimni partneri ili drugi članovi porodice, što jasno pokazuje da su žene nesrazmerno pogođene nasiljem u privatnoj sferi. Podaci za 2022. godinu pokazuju slične rezultate, ubijeno je 89.000 žena i devojčica, a od tog broja, 48.800 ubili su njihovi intimni partneri ili drugi članovi porodice. Iz podataka koji se prikupljaju na globalnom nivou, evidentna je rodna dimenzija ovih ubistava jer među svim žrtvama ubistava ima 80 odsto muškaraca i 20 odsto žena, ali su žene u 66 odsto slučajeva žrtve intimnih partnera, a u 53 odsto slučajeva su ubijene u svom domu. Broj rodno zasnovanih ubistava žena možda je i veći, s obzirom da u 40 odsto prijavljenih slučajeva ubistava žena nema podataka na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da li su u pitanju rodno zasnovana ubistva.[7] Jedan od razloga je i to što u većini pravnih sistema nema posebne inkriminacije femicida.

PRAKSA U INOSTRANSTVU I U SRBIJI

Femicid je propisan kao posebno krivično delo u krivičnopravnim sistemima mnogih država Latinske Amerike (npr. Gvatemala, Kostarika, Meksiko, Kolumbija), dok je u Evropi to slučaj sa manjim brojem država (npr. Kipar, Malta, Belgija, Hrvatska). U državama Zapadnog Balkana femicid je jedino inkriminisan u Severnoj Makedoniji.

Imajući u vidu sličnost pravnih sistema, u Srbiji bi ovo krivično delo moglo da se inkriminiše na sličan način kako je to učinjeno u Hrvatskoj. Tokom 2024. godine, izmenjen je Kazneni zakon i uvedeno je posebno krivično delo rodno zasnovano ubistvo žene pod nazivom Teško ubistvo ženske osobe (čl. 111a). Dva obavezna obeležja ovog krivičnog dela su da je izvršeno prema ženi i da je rodno zasnovano, pri čemu se rodna zasnovanost ocenjuje na osnovu okolnosti koje se tiču odnosa između žrtve i učinioca, kao i okolnosti koje se tiču konteksta izvršenja dela. Za ovo delo propisane su kazne koje su identične kaznama za druga teška ubistva.

U Srbiji femicid nije inkriminisan kao posebno krivično delo, pa se rodno zasnovana ubistva žena nejednako kvalifikuju. Odredbama Krivičnog zakonika Republike Srbije, inkriminisani su protivpravno lišenje života drugog lica (čl. 113. KZ), više vrsta teškog ubistva (čl. 114. KZ) i ubistava sa manjim stepenom društvene opasnosti (čl. 115-118. KZ). U skladu sa tim, kazne su različite, pa je za krivično delo tzv. obično ubistvo propisana kazna zatvora od pet do 15 godina, za kvalifikovana (teška) ubistva propisana je kazna zatvora najmanje 10 godina ili kazna doživotnog zatvora, dok je za tzv. privilegovana ubistva propisana kazna od jedne do osam godina (npr. ubistvo na mah).

Pored toga, inkriminisan je i kvalifikovan oblik krivičnog dela nasilja u porodici, usled koga je nastupila smrt člana porodice (čl. 194. st. 4), kao i teške telesne povrede kvalifikovne smrću povređenog lica (čl. 121. st. 3). Treba ukazati i da je odredbom člana 54a KZ, kao posebna otežavajuća okolnost pri odmeravanju kazne kod zločina iz mržnje, između ostalog, naveden i pol. Može se konstatovati da je primenom navedenih odredbi u sadašnjim uslovima moguće procesuirati femicide, ali ovaj specifičan oblik kriminaliteta nije moguće precizno pratiti i suzbijati, niti je moguće proceniti delotvornost i efikasnost državne reakcije imajući u vidu važeću zakonsku regulativu. Istraživanja sudske prakse u slučajevima femicida su to i potvrdila.[12] Podaci iz istraživanja pokazuju da je u periodu 2015–2019. godine u Srbiji, pravosnažno okončano 99 sudskih postupaka sprovedenih povodom protivpravnog lišenja života žena i krivičnih dela usled kojih je nastupila smrt žene. Ova krivična dela su kvalifikovana na sledeći način: obično ubistvo (45); teško ubistvo (47); ubistvo na mah (2); nasilje u porodici sa smrtnim ishodom (2) i teška telesna povreda kvalifikovana smrću (3). Samim tim, kazne zatvora izrečene su u različitom trajanju, u zavisnosti od vrste izvršenog krivičnog dela, kao i od olakšavajućih i otežavajućih okolnosti. Ova istraživanja su pokazala da su blage kazne za ubistva žena najčešće posledica kvalifikacije ovih ubistava kao običnih ubistava iako su postojala sva obeležja nekih oblika teških ubistava. Neujednačenost u kvalifikaciji dela i sledstveno u kaznama podriva pravnu sigurnost i jača nepoverenje građana u pravosuđe.

Treba ukazati da u Srbiji ne postoji ni zvanična statistika femicida uprkos brojnim zalaganjima i inicijativama ženskih nevladinih organizacija, a podaci o broju ubijenih žena i dalje se prikupljaju iz medija. Dostupna istraživanja pokazuju da u Srbiji, u proseku na svake dve nedelje, jednu ženu ubije intimni partner ili član porodice, najčešće u njenom domu. U 2023. godini zabeleženo je 29 femicida, dok ih je ove godine (do 19. novembra) bilo 17.

MOGUĆA REŠENJA

Ukoliko bi se femicid inkriminisao kao posebno krivično delo u Republici Srbiji, pored uporednopravnih rešenja koja već postoje u pojedinim državama, trebalo bi koristiti i smernice koje su razvijene pod okriljem Ujedinjenih nacija. Naime, Kancelarija UN za droge i kriminal (UNODC) i Agencija UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) izradili su statistički okvir za prikupljanje podataka o rodno zasnovanim ubistvima žena. U ovom dokumentu je definisano da se rodna zasnovanost ubistva odnosi na osnovne uzroke koji karakterišu specifičan kontekst u kome se događa ubistvo, kao što su stereotipne rodne uloge, diskriminacija žena i devojčica, nejednakost i odnosi moći između žena i muškaraca u društvu, kao i da se rodna motivisanost ne odnosi na subjektivnu nameru (motiv) učinioca, već na osnovne uzroke takvog ponašanja. Subjektivni motiv izvršioca da počini zločin može biti prisutan (npr. mržnja prema ženama), ali nije nužan uslov. Zbog potrebe prikupljanja podataka o rodno zasnovanim ubistvima žena, bez obzira na (ne)postojanje femicida kao posebnog krivičnog dela, femicidi su definisani kao namerna ubistva žena koja su počinili: intimni partneri, članovi porodice i drugi učinioci, poznati ili nepoznati, na određeni način ili u specifičnom kontekstu koji ukazuje na rodnu motivisanost ubistva.

Imajući u vidu postepenu inkriminaciju femicida u krivičnim zakonodavstvima mnogih država, rasprostranjenost nasilja prema ženama i femicida u Srbiji, kao i činjenicu da je Strategijom za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021–2025. godine planirana inkriminacija svih oblika nasilja prema ženama i nasilja u porodici u skladu sa međunarodnim standardima, čini se da je dobar trenutak da se u Srbiji otvori široka javna rasprava o ovom pitanju, te da se iznađu rešenja za posebnu inkriminaciju femicida, koja su u duhu našeg krivičnopravnog sistema. U tom smislu, moguća su dva rešenja. Femicid može da se inkriminiše kao posebno krivično delo protiv života i tela žene tako da obuhvati svako rodno zasnovano lišenje života žene, a može se inkriminisati kao poseban oblik teškog ubistva žena koje su počinili muškarci u kontekstu rodno zasnovanog nasilja prema ženama.

U svakom slučaju, posebno inkriminisanje femicida potvrdilo bi da se prepoznaje i uvažava specifična priroda ubistava žena, kao i da se prepoznaje sistemska diskriminacija žena, što je neophodno za unapređenje rodne ravnopravnosti, kao i za obezbeđivanje pravde za žrtve i njihove porodice. Na kraju, posebno inkriminisanje femicida bi omogućilo da se za ovaj zločin propišu adekvatne kazne, srazmerne njegovoj težini i stepenu društvene opasnosti, koje bi bolje ostvarile funkciju specijalne i generalne prevencije i doprinele suzbijanju rodno zasnovanog nasilja prema ženama, pri čemu bi se ujednačila kaznena politika sudova prema učiniocima rodno zasnovanih ubistava žena, što doprinosi pravnoj sigurnosti i jača poverenje građana u pravosuđe.

Autorka je programska direktorka FemPlatz-a