Koliko još studenti i građani mogu da podnesu? Koliko još režim može da povećava represiju? To je naslovna tema novog broja „Vremena“
„Sada čovjek stvarno mora imati jak želudac da svari ovu vrstu izrugivanja narodu i državi. Naprosto cijela Srbija zna što je policijsko nasilje. Gledala ga je onoliko u Beogradu, No- vom Sadu, Valjevu, Čačku i drugim mjestima. Zna i da niko zbog njega nije odgovarao. Naprotiv, unapređeni su batinaši-turbolojalisti.“
Ovako glavni urednik „Vremena“ Filip Švarm piše o dirigovanoj anarhiji i represiji režima u novom broju, koji je na kioscima od četvrtka, 23. aprila.
„Srbija je u anarhiji dirigiranoj sa samog vrha“, dodaje Švarm. Na čelu Vlade je ličnost koja je pristala da izigrava premijera, ministri su obični viši činovnici bez mrvice samostalnosti i dostojanstva, Narodna skupština je skupa sa predsjednicom čista sprdnja, Ustavni sud organ za ispunjavanje želja režima, pravosuđe je izvršna vlast mahom ispraznila od sadržaja, a policija je planski zloupotrijebljena.“
Novo „Vreme“, na koje se možete pretplatiti ovde, se u još tri teksta bavi pitanjima – dokle režim može da ide, ali i koliko još odbrana može da izdrži.
U uvodnom članku, Jovana Gligorijević piše da „represija po pravilu pojačava reakciju kolektiva, u našem slučaju, pobunjenih građana“.
„No, ne znamo koliko se ljudi u poslednjih godinu i po dana umorilo i povuklo, koliko pregorelo u žaru borbe, ali ni koliko novih se priključilo“, piše Gligorijević. „Za neke je kap koja je prelila čašu bio pad nadstrešnice u Novom Sadu, za neke druge napad na studente Fakulteta dramskih umetnosti… Neko je živeo u poricanju do jula 2025. pa prelomio da izlazi na ulicu tek posle jezivih prebijanja studenata ispred Pravnog fakulteta u Beogradu.“
Ipak, zaključuje da „represija može da ućutka ljude, ali ne sve“.
„Vreme“ se bavi i konkretnim primerima, među kojima je poslednji dolazak policije na izbore za studentski parlament na Medicinskom fakultetu u Beogradu, kao i sumnje da je studentska organzacija bliska režimu te izbore pokrala.
Optuženi za krađu izbora: Čime se sve bavi organizacija „Medicinski krug“
Nedim Sejdinović piše o „združenom napadu na zdrav razum“. On opisuje svojevrsni performans u kojem je učestvovao i „Informer“. Naime, režim je u Novom Sadu pozvao građane da iskažu bunt zbog „policijske torture”. Usput i da policija hitno obustavi „blokadersko nasilje”, odnosno da hapsi, bije, ako treba i ubije (da parafraziramo ministra informisanja) svakoga ko digne glas protiv režima.
„Ukratko – uz nešto naprednjačkih aktivista, protestvovali su Miloš Vučević, Maja Gojković, Žarko Mićin i niko drugi“, piše Sejdinović.
Dodaje da je „tačno da je režim izbezumljen, da gubi tlo pod nogama, da ne zna gde udara“, ali podseća da ga ne treba potcenjivati.
„Koliko god bila istrošena i dovedena do paradoksa, u ovom sveopštem haosu i dalje postoji strategija koja kod dela stanovništva i dalje pali. To je onaj deo stanovništva za čiju se dušu režim bori, koji mu eventualno može obezbediti izbornu pobedu, uz one koji se nalaze u piramidi korupcije ili su ucenjeni, sve sa onim što se uspe pokrasti“, upozorava.
Sve tekstove pročitajte u novom broju „Vremena” koji je na kioscima od četvrtka (23. april) ili se pretplatite na štampano i digitalno izdanje.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da odluka Socijalističke partije Srbije da samostalno izađe na parlamentarne izbore predstavlja jasan signal da će Srpska napredna stranka morati sama da se izbori za većinu. Poručio je da ne očekuju ničiju pomoć nakon izbora i da će se boriti da ubedljivo pobede
Korisnici Narodne kuhinje u Nišu žalili su na količinu i kvalitet hrane koju dobijaju
Dolazak Zelenskog pokazuje da će Vučić biti u stanju da žrtvuje sva svoja politička obećanja, od Gazivoda, preko bratskog odnosa sa Rusijom, do sudbine Srbije, ako u pitanje dođe njegova politička budućnost. On je, sada bez sumnje, sopstveni ostanak na vlasti pretvorio u državnu politiku ove zemlje, tako da su svi raspoloživi resursi namenjeni samo i isključivo tom cilju
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi se poslednjih desetak godina sprovodi kampanja centralizacije čija se politička pozadina i priroda u “incidentima” kakav je ovaj u Crnoj Gori ili kakva je smena mitropolita žičkog Justina nedvosmisleno jasno pokazuje. Naprosto, reč je o sistematskom i sistemskom progonu nepoćudnih, sa ciljem da se organizacione strukture SPC u potpunosti stave na raspolaganje i u službu režima u Srbiji
Možda je moguće poverovati u Boga, beskrajno samilosnog, jagnje koje se ponudilo za žrtvu i ako bi se bez problema moglo odbraniti. Ali, kako bi ovo trebalo da postigne čovek? Kako bi ograničeno biće, podložno impulsima, kome su bes i strah barem jednako jaki kao ljubav i milosrđe, trebalo ne samo da prevaziđe žudnju za osvetom već i da u sebi otkrije kapacitet za ljubav prema neprijatelju
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
