Koliko još studenti i građani mogu da podnesu? Koliko još režim može da povećava represiju? To je naslovna tema novog broja „Vremena“
„Sada čovjek stvarno mora imati jak želudac da svari ovu vrstu izrugivanja narodu i državi. Naprosto cijela Srbija zna što je policijsko nasilje. Gledala ga je onoliko u Beogradu, No- vom Sadu, Valjevu, Čačku i drugim mjestima. Zna i da niko zbog njega nije odgovarao. Naprotiv, unapređeni su batinaši-turbolojalisti.“
Ovako glavni urednik „Vremena“ Filip Švarm piše o dirigovanoj anarhiji i represiji režima u novom broju, koji je na kioscima od četvrtka, 23. aprila.
„Srbija je u anarhiji dirigiranoj sa samog vrha“, dodaje Švarm. Na čelu Vlade je ličnost koja je pristala da izigrava premijera, ministri su obični viši činovnici bez mrvice samostalnosti i dostojanstva, Narodna skupština je skupa sa predsjednicom čista sprdnja, Ustavni sud organ za ispunjavanje želja režima, pravosuđe je izvršna vlast mahom ispraznila od sadržaja, a policija je planski zloupotrijebljena.“
Novo „Vreme“, na koje se možete pretplatiti ovde, se u još tri teksta bavi pitanjima – dokle režim može da ide, ali i koliko još odbrana može da izdrži.
U uvodnom članku, Jovana Gligorijević piše da „represija po pravilu pojačava reakciju kolektiva, u našem slučaju, pobunjenih građana“.
„No, ne znamo koliko se ljudi u poslednjih godinu i po dana umorilo i povuklo, koliko pregorelo u žaru borbe, ali ni koliko novih se priključilo“, piše Gligorijević. „Za neke je kap koja je prelila čašu bio pad nadstrešnice u Novom Sadu, za neke druge napad na studente Fakulteta dramskih umetnosti… Neko je živeo u poricanju do jula 2025. pa prelomio da izlazi na ulicu tek posle jezivih prebijanja studenata ispred Pravnog fakulteta u Beogradu.“
Ipak, zaključuje da „represija može da ućutka ljude, ali ne sve“.
„Vreme“ se bavi i konkretnim primerima, među kojima je poslednji dolazak policije na izbore za studentski parlament na Medicinskom fakultetu u Beogradu, kao i sumnje da je studentska organzacija bliska režimu te izbore pokrala.
Optuženi za krađu izbora: Čime se sve bavi organizacija „Medicinski krug“
Nedim Sejdinović piše o „združenom napadu na zdrav razum“. On opisuje svojevrsni performans u kojem je učestvovao i „Informer“. Naime, režim je u Novom Sadu pozvao građane da iskažu bunt zbog „policijske torture”. Usput i da policija hitno obustavi „blokadersko nasilje”, odnosno da hapsi, bije, ako treba i ubije (da parafraziramo ministra informisanja) svakoga ko digne glas protiv režima.
„Ukratko – uz nešto naprednjačkih aktivista, protestvovali su Miloš Vučević, Maja Gojković, Žarko Mićin i niko drugi“, piše Sejdinović.
Dodaje da je „tačno da je režim izbezumljen, da gubi tlo pod nogama, da ne zna gde udara“, ali podseća da ga ne treba potcenjivati.
„Koliko god bila istrošena i dovedena do paradoksa, u ovom sveopštem haosu i dalje postoji strategija koja kod dela stanovništva i dalje pali. To je onaj deo stanovništva za čiju se dušu režim bori, koji mu eventualno može obezbediti izbornu pobedu, uz one koji se nalaze u piramidi korupcije ili su ucenjeni, sve sa onim što se uspe pokrasti“, upozorava.
Sve tekstove pročitajte u novom broju „Vremena” koji je na kioscima od četvrtka (23. april) ili se pretplatite na štampano i digitalno izdanje.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Zašto bi za Vučića suđenje Novosadskoj dvanaestorki bilo ravno otvaranju vrata ormara punih kostura u njegovom podrumu? Zbog čega izigrava Đuru koji je građanima oprostio što ih tukao? I šta će izuzev velike strepnje i nemira među naprednjacima pokazati pomilovanja pojedinaca iz režimskih redova
Aleksandar Šapić je razbio nos Tatjani Mićić, odbornici pokreta “Kreni-promeni”. Na konferenciji za štampu nije se izvinio žrtvi, već partijskim kolegama iz SNS-a i Vučiću
Ovde će biti razmotrena dva programska cilja Studentske liste: nezavisnost tužilaca koji treba da sprovedu krivični progon za teška koruptivna krivična dela koja stoje u uzročnoj vezi pre svega sa tragedijom zbog survavanja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, ali i druga koruptivna dela, te lustracija javnih funkcionera
Predstojeći parlamentarni izbori uopšte ne deluju kao izbor, već neobična situacija u kojoj će glasanjem moći da budu smenjeni zavojevači i uništitelji začetaka demokratskog razvoja Srbije. Zbog toga bi na njih trebalo gledati kao na “nulte izbore”, gde će pobeda u potpuno neregularnim uslovima omogućiti da ponovo počnemo da zidamo temelje političkog društva i branimo ga od novog kolapsa. Ovo sad je Neretva i Sutjeska, Termopili i Kajmačkalan
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
