Šefe, vidi šta sam našao

Žedni ste, a nečija flaša vode vam je na dohvat ruke. Da li biste posegnuli za njom? Da li nešto menja ako ste baš, baš žedni? Ili ako je žedan vaš šef? Možda dete? Ako razmišljate “čovečanski”, sigurno imate gomilu potpitanja vezanih za pravo i odgovornost za takav postupak. Ako razmišljate algoritamski, onda je najvažnije da ostvarite cilj – da utolite žeđ. Suočavanje sa posledicama je novi zadatak i njega ćete rešavati ukoliko se postavi pred vas.

Ovo je suština nerazumevanja čoveka i veštačke inteligencije. Tokom odrastanja, obrazovanja i vaspitavanja, čovek se nauči nekim normama. One znaju da budu vrlo rastegljive u zavisnosti od okoline i kulture u kojoj smo vaspitavani. Uglavnom se svode na to da se nešto što nije naše ne uzima bez pitanja.

Računar razmišlja drugačije. Napravljen je da na najbrži mogući način izvrši zadatak. Ako postoje neka ograničenja, programer mora da ih unese, ali malo ko će predvideti baš sve moguće okolnosti odmah. Zato u svakom softveru ima bagova koje treba stalno popravljati. Veštačka inteligencija je to podigla na mnogo viši nivo, a uz to je invazivna, za razliku od klasičnog softvera.

Ovaj uvod neophodan je da bi se razumeo najnoviji incident sa VI i Australijom. Zapravo, nije baš toliko nov, star je dva meseca, ali je tek prošle nedelje obelodanjen i to gotovo slučajno. Evo šta se dogodilo.

OpenAI agent je, pokušavajući da pronađe javno dostupne podatke o zdravstvenoj potrošnji i programu Medicare u Australiji, naišao na ograničenje državnog portala i potom pronašao drugi, neovlašćen put do podataka. Tako je pristupio i javnim i nejavnim fajlovima u državnom zdravstvenom sistemu Australije, iako za sada nema dokaza da su kompromitovani lični podaci građana. OpenAI je incident otkrio u avgustu, australijsku vladu obavestio 10. septembra i to na javno dostupni imejl, a premijer Albaneze je o njemu formalno obavešten 18. septembra.

Malo je reći da su i premijer i javnost u toj zemlji pobesneli, a to je dodalo još argumenata onima koji se zalažu za postojanje međunarodnog tela koje bi služilo za koordinaciju i obaveštavanje o ovakvim propustima. Jedan od razloga za bes je upravo način na koji je vlada obaveštena, na opšti mejl; navodno su prošla tri dana pre nego što su oni koji čitaju mejlove u vladi shvatili ko im piše i koliko je to ozbiljno. Ali, to je delimično i njihov problem.

Ono što je problem svih nas jeste to što agenti VI ne razmišljaju kao ljudi, ne razumeju posledice nekog čina, odnosno ubraće jabuku iz komšijskog dvorišta ako su gladni. Ako ih naučimo da ne uberu jabuku, ubraće krušku i tako redom; brzo uče, ali slabo razumeju socijalni koncept i ne povezuju poput nas. Dobro je to što su sa svakom novom generacijom bolje obavešteni, loše je što su za “socijalno” treniranje VI potrebne godine, ako ne i decenije. A mi agente koristimo danas i već nam prave grdne probleme.

EU se bacila na rešavanje ovog problema, ali veća muka im je što je njihov uticaj na razvoj veštačke inteligencije mali, da ne kažemo neznatan. Bez SAD i Kine, odnosno njihovog učešća i dogovora, nikakvog rešenja neće biti. Tek onda se otvara pitanje onih koji razvijaju “na crno” i van svake kontrole. A imaće u rukama alat koji može da prodre u svaku bazu. Baš kada smo, napokon, sve naše podatke digitalizovali.

Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!