Zašto je Srbija patuljak u proizvodnji organske hrane?

Poslednji obajveljeni podaci Eurostata kažu da se Srbija se nalazi na samom začelju Evrope kada je u pitanju udeo organske proizvodnje u poljoprivredi, jer se za takvu poizvodnju u odnosu na ukupno korišćeno poljoprivredno zemljište koristi samo 0,83 odasto, što znači 27.550 hektara od ukupno 3,2 miliona hektara.

Tako skromna organska proizvodnja smestila je Srbiju u grupu zemalja u kojoj su Turska, Malta, Severna Makedonija i Albanija.

U drugim zemljama regiona i Evrope udeo organske proizvodnje je daleko veći, pa tako u regionu Hrvatska koristi devet odsto zemljišta u te svrhe, a Italija čak 19,5 odsto.

Šampioni organske proivodnje su Estonci, koji su u 2024. godini za takvu prouvodnju koristili 22,5 odsto zemljišta, a slede Portugalija (21,2 odsto) , već pomenuta Italija i Švajcarska (18,3 odsto).

Organska proizvodnja je sistem gajenja biljaka i životinja koji koristi prirodne resurse, čuva plodnost zemljišta i štiti životnu sredinu. Ona zabranjuje upotrebu veštačkih hemija, pesticida i genetski modifikovanih organizama (GMO), a zasniva se na strogo kontrolisanim i sertifikovanim metodama.

S obzirom na to da Srbija, posebno u nekim svojim delovima, ima izuzetno plodno zemljište, velika je šteta što organska proizvodnja nije zastupljenija, posebno ako se u obzir uzme da su osnovni postulati organske proizvodnje principi zdravlja, ekologije, pravednosti i princip negovanja i staranja.

Sagovornici „Vremena“, proizvođači organske hrane, ukazuju kako se privrženost tim principima odslikava u njihovim vrtovima i kako bi situacija u Srbiji mogla da se popravi.

Mnogo više proizvođača nego što pokazuje statistika

Pavle Đorđević, vlasnik organske farme „Organela“ i član upravnog odbora organizacije „Serbia Organika“, pre svega ističe da u Srbiji  postoji daleko veći broj ljudi koji se bave organskom proizvodnjom nego što to pokazuje statistika.

Navodi da ih statistika ne prepoznaje, jer oni nisu zvanično sertifikovani proizvođači.

„Sertifikacijom proizvođača koji bi zvaničmo želeli da uđu u takav vid proizvodnje povećanje u sektoru organske proizvodnje bilo bi značajno. Za takvu meru neophodna je podrška države. Kada se pomene organska proizvodnja uvek su svi ističu kako je u pitanju veliki potencijal, ali se na njemu ne radi mnogo. Ranije su subvencije za organske proizvođače zaista porasle, što je delom zasluga i udruženja Serbia Organica, ali je potrebna dugoročna strategija, sa akcionim planom i aktivnostima u skladu sa tom strategijom“, kaže Đorđević.

Međutim, napominje i da je, kada su povećane subvencije, istovremeno ukinut povraćaj novca za sertifikaciju.

„Bilo bi neophodno da se mera povraćaja novca za sertifikaciju vrati, jer je ranije, ako smo, na primer, potrošili 1.000 evra za sertifikat, država bi vratila pola od toga. Neke opštine imaju lokalne fondove iz kojih vraćaju novac proizvođačima, ali na državnom nivou ta mera više ne postoji“, kaže Đorđević.

Napominje i da bi subvencije određene pre dosta godina trebalo da prate trend rasta, jer je inflacija velika, pošto samo povećanje cene goriva povećava i troškove transporta organiskih proizvoda.

Kao još jedan od neophodnih koraka navodi i promociju organskih proizvoda.

„Prednosti organske hrane su velike, i nije u pitanju samo to da li su ti proizviodi prskani hemikalijama ili ne, već je u pitanju čitava lepeza organskih jedinjenja koja se nalaze u plodu upravo zahvaljujući načinu na koji su gajeni. Osim toga, tu je odnos prema prirodi, jer organski proizvođači ne zagađuju prirodu. Što više imate organskih proizvođača to je bolje i za prirodu i za državu. U pitanju je, dakle, briga za čitav ekosistem, pa  time i briga za ljude“, kaže Đorđević.

Foto: Vreme

Perma modeli su promenili sve

Na pitanje koliko je zahtevna organska proizvodnja ističe da bi do pre dve godine rekao da je veoma zahtevno pokrenuti organsku proizvodnju.

„Ranije smo koristili traktore za oranje, frezirali smo zemlju i sprovodili razne agrotehničke mere: Ipak, prodali smo traktor, više ne oremo, i u potpunosti smo prešli na perma modele, modele kao što je trag biljke“, kaže Đorđević.

Perma modeli su održivi sistem organske proizvodnje bez klasičnog oranja i kopanja. Zasnivaju se na uslojavanju organske mase, tako što se slažu deblje i sitnije grane, suvo lišće i kompost, čime se imitiraju prirodni procesi iz šume, zadržava vlaga i obezbeđuje hranljivo zemljište za gajenje povrća.

Trag biljke podseća na podignute leje napravljenje od sena, lišća, pokošene trave i voća koje iz nekog razloga nije za upotrebu. Nakon što se sve to posloži po slojovima  u takve leje se posade biljke.

Đorđević objašnjava da na taj način više nema potrebe za okopavanjem, a smanjena je i zalivanje. Takođe, nema potrebe ni za dodatnim đubrenjem. Ističe i da je takav sistem veoma mnogo olakšao organsko gajenje biljaka.

Navodi da se pre usvajanja perma modela u organskoj proizvodnji trudio da nabavi plastenike, traktor i priključne mašine, za šta je potrebna veća količina novca koja ne može da se uloži odjednom.

Nacionalni znak garant kvaliteta

Objašnjava da „nema bojazni“ kada su u pitanju organski proizvodi iz Srbije koji se prodaju po supermarketima, a koji su označeni Nacionalnim znakom za organski proizvod.

„Organski sektor u Srbiji je dosta uređen, a nasumične kontrole koje se sprovode se dokazuju to. Više verujem domaćim proizvođačima organske hrane nego inostranim, jer mi se čini da su pod striktnijom kontrolom. Nisam siguran da li se, kada se uvozi neka hrana, kontrolišu samo papiri ili se rade i analize“, kaže Đorđević.

Ističe da je sektor organske proizvodnje u Srbije mali, da se proizvođači međusobno dobro poznaju i da se u takvu vrstu proizvodnje ljudi prevashdono opredeljuju zbog ljubavi, a tek onda zbog finansijske koristi, „jer pre svega morate da budete entuzijasta“.

Objašnjava da svaka farma organske hrane ima svoju filozofiju i ciljnu grupu, pa tako velike farme snabdevaju velie organske prodavnice.

„Mi smo mala farma, ali smo umreženi sa drugim organskim farmama u okvir biodistrikta ‘Kolubara’, i zajedno idemo na tržište. Gajimo određene kulture, a drugi proizvođači neke druge kulture, i tako se nadopunjujemo. Zato je u našem sektoru važno da nema previše plodova iste sorte i vrste, već da proiuvodnja bude raznolika, pošto snebdevamo porodice i neke restorane i keteringe“, kaže Đorđević.

Objašnjava da bi cene u proizvodnji organske hrane trebalo da budu fomirane na osnovu troškova proizvođača i njegove planirane dobiti.

„Ne bi trebalo fomirati cene u odnosu na to koliko su cene na pijacama. Imali smo situacije da su neki organski proizvodi bili jefitniji od konvencionalnih proizvoda, ali, naravno, imamo i proizvode  koji su dosta skuplji od konvencionalnih, u zavisnosti od toga šta i koliko rodi, i u zavisnosti od potražnje i uloženog vremena“, zaključuje Đorđević

Organska proizvodnja za sopstvene potrebe

Organska proizvodnja, s druge strane, može da bude izuzetno korisna i za sve one koji na taj način žele da zadovolje sopstvene potrebe za zdravim i kvalitetnim proizvodima. Kako izgleda takva organska proizvodnja za „Vreme“ objašnjava Minja Nikolić iz sela Temska kod Pirota.

Ona naglašava da ima malo parče okućice, sa malo zemlje, pošto je kuća na steni, pa je morala da dovuče šumsku zemlju u svoju baštu, i da je tako počela s organskom proizvodnjom.

„Baš to što dovlačim šumsku zemlju, sa lišćem i granjem, dosta mi pomaže. Ne sadim mnogo, ali se trudim da sve ono što je potrebno za domaćinstvo imam u toj maloj bašti. Imam začinsko bilje, a sadim papriku, paradajz i krompir, i sve su to organski proizvodi“.

Iako je ovo leto 2026. veoma sušno, Nikolić ističe da se mnogo trudi da za navodnjavanje svoje bašte koristi isključivo kišnicu.

Dodaje i da nema nikakve posebne prihrane zemljišta, već da jedino iščušapnu koprivu, koja je malo odstajala, koristi kao dodatak biljkama, tokom zalivanja.

„Kvalitet proizvedenog je savršen, a kvanitet ne toliko“, kaže kroz smeh Nikolić.

Navodi da je, i pored toga što ne proizvodi velike količine organskog povrća, veoma zadovoljna što sama proizvodi rasad.

„U pitanju su stara semena. Vrlo retko kupujem seme ili rasad, već ga sama proizvedem“, kaže Nikolić.

Foto: Vreme

Važno je da se biljke međusobno „vole“

Ističe da za organsku proizvodnju povrća nije potrebno toliko vremena koliko se misli. Novčana ulaganja, dodaje, nisu značajna, a mnogo je važnije da onaj ko sadi zna šta radi, odnosno koje biljke se međusobno podnose.

Zato nikada ne sadi boraniju pored krastavaca, jer zna da onda neće imati ni boraniju ni kratstavce. Isto važi i za odnos paradajza i kukuruza.

„Živim na selu, a žene iz sela se čude zašto je moja bašta urasla u travu. Čak i ne čupam travu, a ako je i čupam, ostavim je sa strane i kada se dobro osuši stavljam je preko zemlje. čime se zadržava vlaga za biljke. Koristim mnogo slame, posebno kad sadim krompir, pa je ljudima neshavtljivo koliko krompira dobijam na maloj površini“, kaže Nikolić.

Navodi da za površinu oko ar i po dnevno odvoji najviše sat za uređenje bašte. Naravno, potrebno je više vremena kada se biljke sade, ali nakon toga se se bašta samo zaliva.

„Ali zato kad stigne vreme za berbu moja porodica i ja uživamo u mirisima i ukusima koje pamtim još od detinjstva, posebno paprike i paradajza“, zaključuje Nikolić.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!