U pitanju je samo jedna u ogromnom nizu postupaka koji se vode protiv proizvođača tzv. PFAS, hemikalija koje su danas svuda oko nas
Kompanija „3M“, hemijski gigant iz SAD, složila se da plati 450 miliona dolara američkoj državi Nju Džerzi zbog dugogodišnjeg zagađenja okoline „večnim hemikalijama“, kako se popularno zovu organske materije PFAS.
U pitanju je samo jedan u ogromnom nizu sudskih postupaka koji se vode zbog zagađenja ovim hemikalijama. Po aktuelnim procenama, ovakvih postupaka je preko 15.000 širom sveta, piše Klima 101.
Kompanija „3M“ je dostigla nagodbu sa državom Nju Džerzi, koja je inače u SAD najnaprednija po pitanju legislative o hemikalijama PFAS, i time izbegla nadolazeće suđenje u kojem će učestvovati i drugi veliki zagađivači – takođe industrijski džinovi kao što su DuPont i Chemours.
Ovaj dogovor događa se dve godine nakon što se kompanija „3M“ složila da isplati jednu od najvećih šteta u istoriji ekološkog prava – preko 10 milijardi dolara američkim upravama vodovoda zbog kontaminacije voda hemikalijama PFAS.
Ali stručnjaci kažu da su ovi iznosi samo vrh ledenog brega – samo za čišćenje i zaštitu voda od PFAS u SAD potrebno je oko 400 milijardi dolara. Cena koju će hemijski proizvođači platiti zbog zagađenja PFAS može biti veća od cene koju je duvanska industrija platila krajem 20. veka.
Ne zovu se one „večne” hemikalije bez razloga
Razlog leži u prirodi „večnih hemikalija“ – one su dobile taj nadimak zato što su izrazito stabilne. PFAS je skraćenica za per- i polifluoroalkil supstance, i to su veštački napravljene hemikalije zasnovane na vezi između ugljenika i fluora, što je najjača kovalentna veza među svim organskim molekulima.
Ova stabilnost i inertnost učinila je ove hemikalije izrazito popularnim u industrijama širom sveta, od proizvodnje boja i lakova, preko plastike, preparata za čišćenje, različite industrijske opreme… Jedan od poznatijih primera „večne hemikalije“ je politetrafluoroetilen, odnosno teflon.
Međutim, najveći svetski proizvođači su godinama krili još neke važne uvide: da se ove hemikalije lako „kreću” kroz ekosisteme, kao i da neke od njih mogu da imaju štetne efekte po ljudsko zdravlje.
Kako je 2024. godine u autorskom tekstu pisao dr Konstantin Ilijević sa Hemijskog fakulteta u Beogradu:
„Do sada je već dokazano da pojedini molekuli iz ove grupe jedinjenja izazivaju gojaznost kod dece, imaju uticaj na metabolizam holesterola, ometaju imuni sistem u borbi protiv infekcija… Zbog svoje stabilnosti, PFAS putem vetra mogu prelaziti hiljade kilometara, čak i do predela netaknute prirode.“
Ovo znači da nisu zagađena samo mesta gde se PFAS proizvode, i gde nastaje kontaminirani otpad – njih danas ima širom sveta, a detektovane su i na Antarktiku. Istovremeno, mada nisu bukvalno „večne“, njihova stabilnost znači da je njihovo uklanjanje iz okoline, bilo prirodnim putem ili čovečijom rukom, komplikovano i sporo.
„U Srbiji nema značajnije proizvodnje PFAS“, naveo je dr Ilijević u svom članku, „ali zato uvozimo velike količine ovih supstanci koji se javljaju u širokoj lepezi proizvoda iz svakodnevne upotrebe: od plastike i različitih vodootpornih premaza, do odeće, preparata za čišćenje ili gašenje požara“.
Problem je, drugim rečima, gotovo pa nesaglediv, a upravo dogovorena suma, koja je nama nezamislivo velika, samo je jedan deo globalne borbe protiv ovih štetnih jedinjenja. Ta borba će i u najboljim scenarijima trajati decenijama.
Pošto ne ide sa štrajkom glađu Studenata koji oće da uču, da se zamoli bivši predsednik Tomislav Diplomislav, koji u tome ima iskustva, a i toliko je učio da ne zna kako mu se zove fakultet, da to obavi. Opravi mu se beli čador sa bazenom i garažom, i on će se žrtvuje za demokratiju
Da li su izmene i dopune medijskih zakona zaista u skladu sa preporukama Evropske komisije i Medijske strategije? Koje su sve sporne tačke tih izmena i dopuna? I koliko je duga lista propuštenih šansi? Kakva nas medijska situacija čeka? I šta na sve to (ne) kaže Evropska unija
Studenti su najstamenitiji, oni ćute istinski, ćute duboko, prepuštaju svaki atom svog bića njima šesnaestoro i to rade bezrezervno – ćutanje sa studentima je čas posvećenosti nakon kog se osećate inicirani u pročišćene misli i dela
U pismu jednom od svojih savetodavaca, Man predlaže da se po svim društvenim pitanjima bude liberalan, a po svim kulturnim konzervativan. Deluje da bi se sličan princip mogao primeniti i na njegovo delo: uglavnom liberalan u političkim stavovima i izboru tema, a potpuno konzervativan u vernosti najzahtevnijoj umetničkoj formi
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Miloš Pavlović je napadnut jer nije shvatio da u naprednjačkoj Srbiji učešće u javnom životu ima neformalnu cenu. I da nju sada plaćaju i ćaciji
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
