Dubina dna

Samoironični, ali opominjući naslov jedne emisije Pinkovog kanala RED glasi “Ne gledam ti ja to”. Ovu rečenicu bismo mogli da koristimo pri konstruisanju psiholoških testova, kao kontrolnu, a kojom utvrđujemo da li ispitanik daje socijalno poželjne odgovore. Niko ne bi ušao u prevoz bez karte, niko ne bi ubrao jabuku u tuđem voćnjaku, niko ne zna ko su selebriti face u Srbiji. Niko ne gleda TV tabloide, oni su namenjeni ovima što glasaju za Vučića.

Nažalost, mnogo ljudi, voljno ili ne, biva ozračeno jezikom mržnje, neljudskog podsmevanja, vređanjima, psovkama i sve dubljim ponorima medijske manipulacije. Teško je proći blatnjavim sokakom i ostati neukaljan, pa će vam i tokom menjanja kanala ili na društvenim mrežama izaći sve strašniji primeri mržnje i zla koje ovih dana još intenzivnije sipa iz kanala koje kontroliše vlast. Kada se izređa politički vrh, od Vučića naniže, obračun sa targetiranim protivnicima preuzima kanalizaciona ekipa, koja ne bira reči i bez bilo kakvog ograničenja počinje sa medijskim linčovanjem. Kada sastavimo listu tema i napravimo dnevnik uvreda, shvatimo da je to danas jedini način na koji vlast komunicira sa nama i ostatkom sveta. Iz svoje medijske Bastilje, a njih je danas više, posipa gledaoce kantama govana (izvinite na izrazu, ali nisam preterao). Verovatno se neki pred malim ekranima teše kako njih nije dokačilo ili da će ih lojalnost Vođi sačuvati, ali verujte, neće. Svi smo do guše u tim govnima.

Prvi strašan primer dubine dna pokazan je prema majci čiji sin je poginuo u Novom Sadu prilikom pada nadstrešnice. Dijana Hrka, u potrazi za odgovorom ko je kriv za smrt njenog deteta i ostalih žrtava, štrajkovala je glađu ispred Skupštine. Televizija Informer je praktično kompletan svoj program posvetila njenom vređanju, uz prateću kampanju na društvenim mrežama. Od njene odeće, preko optužbi da je nemoralna, do teorije da umesto nje ispred Skupštine sedi njena dvojnica. Količina zla koje joj je naneto putem samo jedne televizije (a bilo ih je više) bila bi dovoljna za trajno zatvaranje nekog kanala. Izgubilo se ne samo hrišćansko saosećanje, već i sama ljudskost. O kulturi i vaspitanju odavno ne govorimo. Za mene je nezamisliv taj stepen mržnje koji te tera da pišaš po nečijem grobu, u dnevnopolitičke svrhe. Kažu, nema REM-a, pa zato može, ali ovde se radi o nečem mnogo dubljem, o ljudskoj potrebi da živi sa drugim ljudima i ne čini im zlo.

Gotovo identično šikaniranje doživljava Milomir Jaćimović i njegova porodica. Ovaj prevoznik se zamerio vlastima jer je prevozio studente besplatno, pa je podneo oduzimanje i vraćanje, pa opet oduzimanje autobusa, batinanje građana i studenata zbog pogrešno parkiranog autobusa. Na televiziji mu se podsmevaju što ne može da ustane već leži ispred Pokrajinske vlade, jer već jedva govori od iscrpljenosti. Čovek je takođe u teškom psihičkom stanju, jer je pre nekoliko meseci, očigledno pod strašnim pritiskom, pokušao da se polije benzinom i zapali. Protiv Milomira i Dijane je uključena jedna strašna mašina, koja je decenijama uvežbavala načine kojima se lome ljudi. Ta tajna država gasi naloge studentima na društvenim mrežama, špijunira advokate, prosvetne radnike, paore, sve one koji kritikuju vlast. Televizije samo pripremaju teren pokazujući nam kako će proći svako ko podigne glavu.

Ova surova praksa vidi se i kada Željko Mitrović uputi poruku zaposlenima. Kaže da se “nakotilo mnogo parazita, nezahvalnih ljudi” na Pinku, pa se zakleo na dan svoje slave, na majčinom grobu, da će sve da razjuri. U pitanju je slavski manični sindrom, morao bi to doktor da pogleda. Zamislite samo ironiju sudbine, za sve one što rade za DJ Žeksa, veruju da ima natprirodne moći, da ume da napravi pare ko u kladionici, da je pretalentovan, humanista, izumitelj, džedaj, da je skoro ko Vučić, pa te onda taj divni čovek, Veliki Šef, napuši, psuje i vređa. Zna Željko s kim ima posla. U svakom slučaju, nečiji ružičasti snovi su se upravo raspršili. Samo unapred upozoravam razočarane vedete sa Pinka da nas kolektivno zabole za njihovu tužnu priču. Pretpostavljam da će neki reći da su samo radili svoj posao. Kao oni u krematorijumu.

Problem sa širenjem zla putem televizije jeste što ponekad izgleda potpuno nevino. Recimo, fudbalska utakmica Srbije i Litvanije, a tema nije ni skandiranje, ni podeljene karte u Leskovcu, ni odlazak Piksija. Pre i posle utakmice, kao i na poluvremenu, na RTS-u sve preliva od reklama za kladionice. Sada čak i banke u reklamama za kredit moraju da imaju disklejmer u kojem se kaže “kako se pozajmljivanje novca plaća”. Neverovatno, ali ima dileja koji veruju da je dovoljno da odeš u banku i da ti daju pare ko u reklami. Nažalost, to im govori i Vučić kada im nudi kredite ili deli keš pred izbore. Međutim, jedna kladionica nudi vam da pogodite tačan minut izlaska medicinskog tima tokom utakmice, kad nekog igrača skrše. Kladite se kada će neko biti povređen! Kakve to tačno ima veze sa sportom? Na RTS-u pogađam kad će klizeći sa obe noge. Pa svakog dana, bato, u svakom Dnevniku. Zovite ANLAVE.

Ovu katabazu bih završio porukom sa kanala RT, gde komentator pominje kletvu Svetog Petra Cetinjskog: “Neka je proklet do desetog koljena ko izda Majku Rusiju”, uz posledično “otpadanje živog mesa sa kostiju” ako odstupi od pokroviteljstva jednorodne i jednoverne nama Rusije, a sve zbog naslova u “Blicu” da se Srbija udaljava od Rusije i približava Ukrajini.

Zapravo, mediji u Srbiji danas liče na Haiti, gde je vlast širila verovanje da je diktator Papa Dok vrhovni vudu vrač od čijih čini ne možete pobeći.

Ne znam da li ovo merenje dubine dna znači da je kraj ove vlasti blizu, ali se plašim da ćemo dugo morati da se lečimo od mržnje koja je posejana.