Od 1. septembra sve radnje u Srbiji sa prometom većim od tri milijarde dinara moraće da istaknu digitalne cenovnike. Ne samo da ih istaknu već da omoguće da se oni mašinski obrađuju. Nije to srpski izum, ali jeste odluka koja može značajno da utiče na politiku cena u supermarketima i način na koji kupujemo.
Hrvatska je obavezno objavljivanje digitalnih cenovnika uvela 15. maja 2025. godine. Supermarketi, hipermarketi, diskonti i kešendkeri trgovci od tada svakog jutra objavljuju ažurirane cene u mašinski čitljivim XML ili CSV fajlovima.
Samo nekoliko dana kasnije pojavila se aplikacija Usporedi cijene, a potom i Košarica/Cjenoteka i drugi slični alati koji omogućavaju da kupac pretraži proizvod ili skenira barkod, vidi koliko isti artikal košta u različitim lancima i prodavnicama, a zatim napravi celu korpu i izračuna gde mu se kupovina najviše isplati.
Budući da imaju gotove softverske proizvode, da se radi o vrlo sličnom jeziku, pa i navikama, očekujte da se njihove filijale već za koji dan pojave i u Srbiji. Što treba da bude samo motiv lokalnim startapima da se bore za (svoje) tržište.
Ali, ovo je samo preduslov za dramatične promene u našim navikama kada je kupovina u pitanju. U svetu su već popularni agenti VI sposobni i ovlašćeni da kupuju u ime korisnika. S jedne strane, oni su u stanju da za nekoliko sekundi urade analizu celog tržišta, a potom i da osmisle optimalnu kupovinu ako smo mu dali spisak, recimo. Agent može da proceni gde nam je najbolje da odemo u kupovinu uzimajući u obzir i cene i udaljenost, možda i gužvu u samoj radnji. Još brutalniji je u onlajn kupovini. Ako ga ovlastimo, on može ceo posao samostalno da obavi – naruči, plati i zakaže isporuku u vreme koje nam najbolje odgovara.
Upravo taj pristup, uzimanje agenta VI da kupuje umesto nas, naišao je na veliko nezadovoljstvo kod trgovaca u SAD. Perplexity je razvio agente koji ulaze u internet-prodavnice i obavljaju kupovinu u ime korisnika. Amazon je pokušao sudski da ih zaustavi, ali je američki apelacioni sud početkom avgusta ukinuo privremenu zabranu ocenjujući da je u osnovi korisnik taj koji preko svog alata VI pristupa Amazonu. Odnosno, snosi i troškove kupovine i svaku odgovornost za njen tok.
Današnji supermarket je napravljen za humanu psihologiju. Cene su obeležene drečavom bojom, pored kase se guraju proizvodi koji lako “upadnu u korpu”, veliko pakovanje stvara vizuelni utisak uštede (dok je prava cena ispisana sitnim slovima). Agent VI nema oči u visini police i ne kupuje impulsivno. Ako dobije zadatak “najjeftinijih 500 grama kvalitetne kafe”, može potpuno da ignoriše brend, ambalažu i raspored na polici.
Trgovci bi zato mogli početi da optimizuju ponudu za algoritme kupaca, baš kao što danas optimizuju sajt za Google. Marketing dobija potpuno novu publiku, mašinu koja nema nostalgiju prema brendu. Prva žrtva biće lojalnost osim ako joj se ne osmisle novi modeli. Jer će kompjuter bezdušno tražiti najpovoljnije.
Najveću promenu doživeće takozvana potrošačka korpa. Agent VI moći će da sastavi i najpovoljniju, ali i najrealniju. Recimo, da odredi koliko prosečna porodica mesečno treba da pojede proteina ili masti, koliko da potroši sapuna, to jest da unapredi način na koji tu korpu trenutno sastavljaju statističari.
Među aplikacijama koje će nam biti uskoro nuđene tipovao bih na onu koja nam bude revidirala spisak (“Šta će ti to, na tvoj holesterol?!”) sa nekim kreativnim imenom. Predlažem “Piroćanac” ili “Zmija za džep”.
„3 Nuts Seeds“, „Nabrojte vaša omiljena 3 ukusa“, „TRI sistema odlaganja igračaka“… Da li poznati brendovi u Srbiji kupcima diskretno poručuju da 25. oktobra na biračkom listiću zaokruže broj tri?
Ovaj medijski eksperiment na ljudima uživo zapravo krši i etičke norme. Teško da bi bilo koji socijalni psiholog dobio dozvolu ili imao savesti da ga sprovede nad ispitanicima, bez obzira na njihov pristanak uz nadoknadu. Nad nama se ovo radi bez našeg pristanka i to džabe
Mladi se pripremaju, organizovani su, ne prestaju da rade i uče, deluju poletno i gotovo nepobedivo. Među starijima ima sumnji i strahova uprkos željama, briga praćenih pozivanjem na ranija iskustva, kao da nije očigledno da su ovi studentski protesti organizovani i vođeni bolje nego bilo koji do sada
Nemačka je izdvojila 500 milijardi evra za infrastrukturne projekte. Staroj naciji, međutim, nedostaje stručna radna snaga da bi mogla da ih realizuje.
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
