Dostojevski o veštačkoj inteligenciji

Evo jedne zabavne vežbe. Napravio sam mali inventar svog frižidera i špajza i obratio se jednom od četbotova koje koristim sa zahtevom da mi od onoga što mi je pri ruci napravi tri recepta u stilu Džejmija Olivera. Rezultat je bio vrlo dobar, ali sam ipak tražio da mi napravi još dva recepta u stilu Gordona Remzija. Trebalo mu je nekoliko sekundi. Okej, lepo je napisano, ali ja volim da vidim kako to kuvanje izgleda u video-formatu. Ni to ne bi bio problem, čini se, samo da sam imao dovoljno kredita. Ali pomisao da treba dodatno da platim me je odvratila. Do prve, sledeće prilike.

Poenta ove priče je da ako plaćam pretplatu za korišćenje dobrog četbota, više ne moram da kupujem kuvare ili bilo kakve priručnike tipa uradi sam. Zašto bih, kada u njima dobijam recepte koji zahtevaju da najpre odem u kupovinu, dok sa četbotom dobijem recept na osnovu onoga što već imam. I u stilu koji mi se u tom trenutku čini interesantnim. Moćno.

Moje poigravanje sa četbotom jeste razbibriga, ali će brigom razbiti izdavače i autore sem ako se ne prilagode. A to im poručuje i velika konsultantska kuća Prajs Voterhaus Kupers (PWC). Njihov finansijski direktor rekao je za Bi-Bi-Si da uvođenje veštačke inteligencije otežava prijem mladih, tek diplomiranih studenata. Budući da su neiskusni i da poseduju knjiško znanje, lako su zamenjivi četbotom koji je treniran na tom istom znanju, plus na iskustvu mnogih korisnika. Što znači da je prva pouka kako će sistem visokog obrazovanja morati drastično da se menja. Zašto bi neko plaćao ogroman novac da bi stekao znanje koje ima svaki četbot? Kojeg, uzgred, plaćamo samo 20 dolara mesečno, kad ga plaćamo.

S druge strane, prvi čovek PWC poručio je na biznis samitu u Singapuru da oni ne otpuštaju, već da očajnički traže radnike, ali one koji umeju sa veštačkom inteligencijom. Jer ono što su nekada radile armije mladih analitičara sada kompjuter može da uradi za nekoliko minuta (sekundi), čime se oslobađa vreme za kreativno razmišljanje. Savetovanje klijenata kako da koriste VI postalo je glavna preokupacija PWC, a krenuli su od sebe. Posle afere “Evergrande” uveli su sisteme upravljanja kvalitetom bazirane na VI.

Ipak, PWC ne očekuje da će se ukupan broj zaposlenih povećati, ideja je da se ostane na aktuelnom broju, ali da se oni koji se više ne uklapaju ili nemaju veštine potrebne za novo doba zamene onima koji su se adekvatno (pre)kvalifikovali. To znači da je potražnja za takvim radnicima povećana, a da bi ih privukao, poslodavac mora bolje da ih plati. Čime se povećava jaz među zaposlenima. “Ej ajevci” dobijaju znatno veće plate od običnih digitalaca, dok analogne više niko ne uzima za ozbiljno. Sem ako su klasične zanatlije koji se traže više nego ikada.

PWC je to utvrdio na način sličan mom kuvanju. Od četbota su tražili konsultantsku uslugu kakvu i sami pružaju i kada su videli odgovor, shvatili su da je njihovom poslovnom modelu odzvonilo. Ali i da je počelo novo doba, ono u kojem će klijenti masovno tražiti nekoga da ih uvede u svet veštačke inteligencije.

Stigavši dovde, obratio sam se četbotu za novi recept, ovoga puta da na osnovu mog teksta napiše zaključak, ali u stilu Dostojevskog i evo rezultata:

“Čovek se igra mašinom, a ne sluti da se mašina već poigrava njim. Ali u toj igri, kao i u svakoj ljudskoj zabludi, možda se ipak krije novi put ka spoznaji – ne onoga što znamo, već onoga što smo spremni da izgubimo”.

Posle ovoga, morao sam da proverim i kako bi tekst zaključio Harms. Nije podbacio, još se smejem.