Dodeljeni mandati odbornicima, pitanje da li će uopšte sesti u Skupštinu Beograda

Gradska izborna komisija usvojila Rešenje o dodeli odborničkih mandata za Skupštinu grada Beograda. Rešenje je u ponedeljak (22. januar) objavljeno na sajtu Republičke izborne komisije, čime je od danas počeo da teče rok od 30 dana da se održi konstitutivna sednica beogradske skupštine.

Kako je „Vreme“ već pisalo, to bi moralo da se dogodi najkasnije 21. februara.

Međutim, pitanje je da li će i kolliko dugo 110 novih odbornika sedeti u skupštinskim klupama jer trenutno nijedna politička grupacija nema većinu, a oni od koji bi ta većina mogla da zavisi za sada govore da je nikome neće dati.

Bez većine

Na beogradskim izborima, za koje opozicija tvrdi da su pokradeni, Srpska napredna stranka osvojila je 49 od 110 odborničkih mesta koliko ima Skupština grada, a SPS-JS pet. Lista „Srbija protiv nasilja“ 43, dok je Koalicija NADA osvojila sedam. Lista Branimira Nestorovića „Mi – Glas iz naroda“ ima šest odbornika.

Za sada nijedna grupacije nema većinu. Koalicija NADA rekla je da neće dati većini SNS-u i SPS-u, a Branimir Nestorović da njegov pokret neće dati većinu ni vlasti ni opoziciji.

Naznaku da se Skupština grada Beograda možda neće ni konstituisati, dao je predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević.

„Ići će se na nove beogradske izbore ako se u zakonskom roku od 30 dana ne konstituiše Skupština grada“, izjavio je nedavno zvanični lider SNS-a.

Šta bi značilo ne uzimanje mandata?

U javnosti se povela i polemika da li opozicija, koja tvrdi da su izbori pokrateni, uopšte treba da uzme mandate.

Kako je u auturskom tekstu za „Vreme“ napisao Svetislav V. Kostić, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, „ponovo se javljaju oni dobro poznati glasovi kritike svega i po svaku cenu, koji idu i dotle da traže da se građanska opcija, Srbija protiv nasilja, odrekne svojih mandata. Ti glasovi, nadam se nesvesno, pozivaju građansku Srbiju da sama izvrši svoju kastraciju“.

Jer pogledajmo, piše Kostić, šta bi to tačno značilo vraćanje mandata koalicije Srbija protiv nasilja:

„Po sili zakona (na našu žalost mnogi od javnih poslenika nisu skloni upoznavanju sa sadržajem istog pre iznošenja svojih stavova u javnosti) 65 poslaničkih mandata ove koalicije bi se preraspodelilo ostalim partijama, na prvom mestu SNS-u koji bi onda umesto 128 imao 177 poslanika. SNS bi sam stekao ustavotvornu većinu pa bi opet mogao da razmatra ideje poput produženja broja mandata Aleksandru Vučiću – zašto da ne, kad su mogli i Mađari i Turci, a i Rusi, što ne bismo mogli i mi. A međunarodna zajednica se čini spremna da dosta progleda kroz prste našem lokalnom kabadahiji.“

I Sofija Mandić, pravnica i članica GIK-a ispred liste „Srbija protiv nasilja“, takođe ima stav pozicije trebalo da uzmu osvojene mandata, jer bi u suprotnom ti mandata pripali vladajućoj stranici.