Izgleda da je pitanje da li će biti ponovljeni beogradski izbori već rešeno, a da se samo traži odgovor kad bi oni mogli da se ponovo održe i kako.
Gradska izborna komisija trebalo bi da na sednici ovog ponedeljka (22. januar) donese rešenje o dodeli mandata kandidatima sa izbornih lista koje su osvojile odborničke mandate. Nakon toga počeće da teče rok za sazivanje konstitutivne sednice Skupštine grada Beograda.
Zakon o lokalnim izborima propisuje da se da se konstitutivna sednica mora održati najkasnije 30 dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata na veb-prezentaciji Gradske izborne komisije. U ovom slučaju, ako GIK danas donese pomenutu odluku, to bi moralo da se dogodi najkasnije 21. februara.
Lista „Srbija protiv nasilja“ podnela je zahtev Ustavnom sudu da se ponište beogradski izbori, ali sam taj čin ne odlaže konstituisanje Skupštine grada Beograda.
Bez većine
Na beogradskim izborima, za koje opozicija tvrdi da su pokradeni, Srpska napredna stranka osvojila je 49 od 110 odborničkih mesta koliko ima Skupština grada, a SPS-JS pet. Lista „Srbija protiv nasilja“ 43, dok je Koalicija NADA osvojila sedam. Lista Branimira Nestorovića „Mi – Glas iz naroda“ ima šest odbornika.
Za sada nijedna grupacije nema većinu. Koalicija NADA rekla je da neće dati većini SNS-u i SPS-u, a Branimir Nestorović da njegov pokret neće dati većinu ni vlasti ni opoziciji.
Jedan od mogućih scenarija je da se Skupština grada ni ne konstituiše. Tu mogućnost ostavio je predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević: „Ići će se na nove beogradske izbore ako se u zakonskom roku od 30 dana ne konstituiše Skupština grada.“
Međutim, kako za „Vreme“ kaže Sofija Mandić, pravnica i članica GIK-a ispred liste „Srbija protiv nasilja“, prema zakonu konstitutivna sednica mora biti održana.
Zakon o lokalnoj samoupravi propisuje da je, u slučaju da se gradska skupština ne konstituiše, predsednik Narodne skupštine dužan da raspiše nove lokalne izbore u roku od mesec dana od dana kad je trebalo da bude konstituisana skupštinu.
„Međutim, zakon nigde ne navodi da neko ima slobodnu volju da zakaže ili ne zakaže konstitutivnu sednicu, već je to zakonska obaveza onoga ko je bio predsednik skupštine u prethodnom sazivu. Ako toj neko to ne bi uradio, on ne bi ispunio svoju zakonsku obavezu“, objašnjava Mandić.
U Zakonu piše: „Konstitutivnu sednicu skupštine saziva predsednik skupštine iz prethodnog saziva u roku od deset dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata na veb-prezentaciji, tako da se ta sednica održi najkasnije 30 dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata na veb-prezentaciji.“
U ovom slučaju to je Nikola Nikodijević iz Socijalističke partije Srbije.
Sofija Mandić veruje da će konstitutivna sednica biti zakazana. „Za razliku od narodne skupštine gde je potrebno da bude verifikovano dve trećine mandata kako bi skupština bila konstituisana, to u slučaju Skupštine grada nije slučaj“, kaže Mandić.
Razlog zašto veruje da će Skupština grada Beograda biti konstituisana jeste i taj što vlast želi da dobije dodano vreme da čuje reakcije iz međunarodne zajednice, ali i da dodatno zamaglili činjenicu da su se na izborima dogodile brojne nepravilnosti.
„Verujem da će skupština biti konstituisana i da će posle toga vlast reći kako nije mogao da se postigne dogovor o većini, te da će se to predstaviti kao razlog za ponavljanje izbora, a ne to što su se desile brojne nepravilnosti“, kaže Mandić.
Ona ponavlja svoj stav da bi odbornici opozicije trebalo da uzmu osvojene mandata, jer bi u suprotnom ti mandata pripali vladajućoj stranici.
Klizni rokovi
Datum kad bi ponovo mogli da se održe beogradski izbori gotovo je nemoguće u ovom trenutku izračunati.
U slučaju da se Skupština grada ne konstituiše, predsednik Narodne skupštine je dužan da raspiše nove lokalne izbore u roku od mesec dana od dana, ali od dana raspisivanja lokalnih izbora do dana glasanja ne može proći manje od 45 ni više od 60 dana.
Hipotetički, ako se skupština ne konstituiše do 21. februara, on bi mogao da raspiše nove izbore već 22. tako da bi oni najranije mogli da budu održani 7. aprila, a najkasnije 21. aprila. Ako bi čekao krajnji rok, sve bi se pomerilo za mesec dana.
U varijanti da se beogradska skupština konstituiše, tada se dobija novi prostor za prolongiranje. Tada se dobija 30 dana za izbor gradonačelnika i gradskog veća.
Ako gradonačelnik ne bude izabrana, u tom slučaju beogradski parlament se raspušta, a predsednik Narodne skupštine dobija rok od dva meseca da raspiše izbore za odbornike, s tim da od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proći manje od 45 ni više od 60 dana.
