Predlagači nacrta rezolucije o Srebrenici utvrdili su konačnu verziju tog dokumenta o kojem će raspravljati Generalna skupština Ujedinjenih nacija 23. maja, piše Glas Amerike.
Inicijatori predloženog teksta su bile Nemačka i Ruanda, dok je amandmane na nacrt podnela Vlada Crne Gore.
Konačan nacrt rezolucije, u koju je Glas Amerike imao uvid, predviđa da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, koji bi se obeležavao svake godine.
Kažnjavanje genocida
U nacrtu rezolucije, bez rezerve se osuđuju akcije koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici.
Takođe, naglašava se važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i njihovu dostojanstvenu sahranu i poziva na nastavak krivičnog gonjenja počinilaca genocida u Srebrenici.
Pozivaju se sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o prevenciji i kažnjavanju zločina genocida, međunarodnom običajnom pravu o sprečavanju i kažnjavanju genocida uz poštovanje odluka Međunarodnog suda pravde.
Od generalnog sekretara Ujedinjenih nacija zahteva se da uspostavi program informisanja pod nazivom „Genocid u Srebrenici i Ujedinjene nacije“, kako bi počela priprema za 30. godišnjicu obeležavanja 2025. i dalje traži od generalnog sekretara da uputi rezoluciju svim državama članicama, organizacijama sistema Ujedinjenih nacija i organizacijama civilnog društva, navodi se u nacrtu rezolucije.
Apel Srbije
Otpravnik poslova Stalne misije Republike Srbije pri Ujedinjenim nacijama Saša Mart apelovao je na kosponzore da, u interesu svih, pre svega naroda u BiH, ali i svih članica UN, povuku tekst rezolucije o Srebrenici, kako države članice ne bi bile dovedene u poziciju da glasaju o osetljivom pitanju koje zahteva konsenzus, prenosi RTS.
„Nasuprot tvrdnjama o postojanju snažne regionalne podrške rezoluciji, kosponzori su nastavili sa praksom jednosmerne komunikacije, bez mogućnosti pitanja i komentara, uz odsustvo otvorenih konsultacija koje bi podrazumevale učešće svih država članica UN. Navedeno samo potvrđuje činjenicu na koju Republika Srbija ukazuje od samog početka – netransparentnost procesa bez šireg regionalnog konsenzusa i saglasnosti razotkriva stvarnu nameru koja se krije iza rezolucije“ naveo je Mart u pismu.
U pismu se apeluje svim članicama UN da ne glasaju za rezoluciju.
„Imajući u vidu nesagledive posledice ovakvog nacrta rezolucije već u ovoj fazi, na krhki proces pomirenja otvaranjem starih rana, još jednom apelujemo na kosponzore da, u interesu svih, pre svega naroda u BiH, ali i svih članica UN, povuku tekst rezolucije,
kako države članice ne bi bile dovedene u poziciju da glasaju o osetljivom pitanju koje zahteva konsenzus.
Ukoliko to ne bude slučaj, ukazujemo da ova rezolucija već izaziva duboke podele u međunarodnoj zajednici i dovodi do usložnjavanja procesa u čitavom regionu, zbog čega pozivamo sve države članice UN da ne glasaju za pomenutu rezoluciju“, zabeleženo je na kraju pisma.
