Foto: Vladimir Đoković/TanjugVelika većina mladih ljudi u Srbiji, starosti između 18 i 30 godina, kaže da tokom školovanja nisu dobili dovoljna i adekvatna znanja o ratovima devedesetih godina na prostoru Jugoslavije, pokazuje istraživanje Inicijative mladih za ljudska prava
Polovina od 910 učesnika istraživanja o stavovima mladih u Srbiji o jugoslovenskim ratovima kaže da o njima zna vrlo malo, a petina njih da ne zna nimalo, kaže autor istraživanja Rodoljub Jovanović, a prenosi Glas Amerike.
Najveći procenat ispitanih, njih 18,68 odsto, smatra da je najveći zločin u ratovina devedesetih u Jugoslaviji hrvatska akcija „Oluja“, a nešto više od 13 odsto misli da je to NATO bombardovanje 1999. godine.
Manje od pet odsto njih reklo je da je to zločin u Srebrenici, dok je jedan odsto učesnika istraživanja kao najvažniji događaj pomenulo rat na Kosovu.
„Ispitanici su većinom bili pristrasni, najbitniji kriterijum su im zločini počinjeni nad Srbima. Njihovi stavovi baziraju se manje na znanju, a više na osećanjima“, rekao je Jovanović ocenjujući da je kod te populacije prisutan „politički cinizam“.
Najnegativnije se ocenjuju akteri ratnih zločina sa drugih strana, a čak 74 odsto je izjavilo da nije čulo za masovne grobnice u Srbiji, naglasio je on.
Podatak da 48 odsto ispitanika smatra da murale i grafite posvećene Ratku Mladiću ne treba prekrečiti Anja Zloporubović iz Inicijative mladih za ljudska prava ocenila je kao „zabrinjavajuć“.
„Ulice su oličenje naroda. Ako nam zidove krase takvi murali, naša težnja da stvorimo demokratstko društvo nije prava“, rekla je Zloporubović.
A profesorka sociologije Marija Vasić ocenila je da raspad Jugoslavije nije dobro interpretiran u udžbenicima i da je to jedan od razloga zašto mladi malo znaju o tim događajima.
Zaključuje da „čitavo naše društvo, pa tako i mladi, boluju od istog sindroma – da nemaju znanje, ali da imaju mišljenje. Nema pomirenja bez suočavanja“.
M.N./Glas Amerike
Ceo tekst Glasa Amerike pročitajte OVDE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Da li Ratka Mladića treba sahraniti uz državne i vojne počasti, ili ne? Vrh države se ne izjašnjava, a lideri opozicije imaju, očekivano, oprečne stavove
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su poslati timovi koji će pomoći oko logistike nakon smrti Ratka Mladića i ponovio kritike na račun Haškog tribunala
Najava da će Ratko Mladić biti sahranjen uz državne i vojne počasti u Beogradu izazvala je burne reakcije širom regiona. Dok su u Republici Srpskoj služeni pomeni i paljene sveće za generala, iz Sarajeva i Zagreba stigle su osude glorifikacije nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske, koji je pravosnažno osuđen pred Haškim tribunalom
Još svega tri dana „Vreme“ daje popust od tri hiljade dinara na godišnju pretplatu. Evo zašto je važno da se pretplatite
„Od Gavrila Principa do Ratka Mladića najbolje Srbe ubijaju vezane“, naveo je Aleksandar Vulin
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Deset godina nakon velikog pokolja u Srebrenici, očigledno je da mnogima u Srbiji još nije jasno šta se tamo dogodilo
Šta je nagnalo komandanta Vojske Republike Srpske da posle tri decenije profesionalne službe pogazi ne samo oficirsku čast već i sve ljudsko u sebi, i otisne se na put koji će se završiti u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu
U borbama je poginulo više od 1600, a povređeno 3000 stanovnika Vukovara. A najgore se dogodilo kada je grad pao. Skoro 5000 ljudi odvedeno je u logore u Srbiju, a 20.000 Hrvata i drugih nesrba je proterano iz grada. Preko hiljadu ranjenih civila i vojnika koji su se nalazili u improvizovanoj bolnici u podrumima Borovo komerca, srpske snage su nagurale u autobuse i odvele. Posmrtni ostaci njih 264 pronađeni su na Ovčari, farmi na periferiji grada, gde su ubijeni i sahranjeni u masovnim grobnicama. Više od 300 ljudi se i dalje vodi kao nestalo
