Foto: Vladimir Đoković/TanjugVelika većina mladih ljudi u Srbiji, starosti između 18 i 30 godina, kaže da tokom školovanja nisu dobili dovoljna i adekvatna znanja o ratovima devedesetih godina na prostoru Jugoslavije, pokazuje istraživanje Inicijative mladih za ljudska prava
Polovina od 910 učesnika istraživanja o stavovima mladih u Srbiji o jugoslovenskim ratovima kaže da o njima zna vrlo malo, a petina njih da ne zna nimalo, kaže autor istraživanja Rodoljub Jovanović, a prenosi Glas Amerike.
Najveći procenat ispitanih, njih 18,68 odsto, smatra da je najveći zločin u ratovina devedesetih u Jugoslaviji hrvatska akcija „Oluja“, a nešto više od 13 odsto misli da je to NATO bombardovanje 1999. godine.
Manje od pet odsto njih reklo je da je to zločin u Srebrenici, dok je jedan odsto učesnika istraživanja kao najvažniji događaj pomenulo rat na Kosovu.
„Ispitanici su većinom bili pristrasni, najbitniji kriterijum su im zločini počinjeni nad Srbima. Njihovi stavovi baziraju se manje na znanju, a više na osećanjima“, rekao je Jovanović ocenjujući da je kod te populacije prisutan „politički cinizam“.
Najnegativnije se ocenjuju akteri ratnih zločina sa drugih strana, a čak 74 odsto je izjavilo da nije čulo za masovne grobnice u Srbiji, naglasio je on.
Podatak da 48 odsto ispitanika smatra da murale i grafite posvećene Ratku Mladiću ne treba prekrečiti Anja Zloporubović iz Inicijative mladih za ljudska prava ocenila je kao „zabrinjavajuć“.
„Ulice su oličenje naroda. Ako nam zidove krase takvi murali, naša težnja da stvorimo demokratstko društvo nije prava“, rekla je Zloporubović.
A profesorka sociologije Marija Vasić ocenila je da raspad Jugoslavije nije dobro interpretiran u udžbenicima i da je to jedan od razloga zašto mladi malo znaju o tim događajima.
Zaključuje da „čitavo naše društvo, pa tako i mladi, boluju od istog sindroma – da nemaju znanje, ali da imaju mišljenje. Nema pomirenja bez suočavanja“.
M.N./Glas Amerike
Ceo tekst Glasa Amerike pročitajte OVDE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Osnove predizborne poruke građanina Vučića su najava odbrane izborne volje, targetiranje političkih protivnika kao pretnje državi i opasna neodređenost - ko će sprovoditi „odbranu“ te izborne volje
Pozivajući građane na okupljanje, studenti su poručili da je reč o poslednjem skupu pre nego što aktuelnoj vlasti vide leđa
Prema popisu iz 2022. ukupan broj stanovnika bio je 6.647.003 bez Kosova i Metohije zbog čega broj birača utvrđen za vanredne parlamentarne izbore 2026. izaziva sumnje kod pojedinih članova RIK-a
Šta su varvari i zašto izbori koji slede nisu tek bitka za promenu vlasti, već borba za izlazak iz sistemskog varvarstva
Među argumentima RIK-a za odbijanje prigovora Studentske liste bio je i taj da je Ministarstvo spoljnih poslova ovlašćeno da predlaže biračka mesta u inostranstvu, a da je Komisija RIK-a je vezana tim predlogom
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Deset godina nakon velikog pokolja u Srebrenici, očigledno je da mnogima u Srbiji još nije jasno šta se tamo dogodilo
Šta je nagnalo komandanta Vojske Republike Srpske da posle tri decenije profesionalne službe pogazi ne samo oficirsku čast već i sve ljudsko u sebi, i otisne se na put koji će se završiti u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu
U borbama je poginulo više od 1600, a povređeno 3000 stanovnika Vukovara. A najgore se dogodilo kada je grad pao. Skoro 5000 ljudi odvedeno je u logore u Srbiju, a 20.000 Hrvata i drugih nesrba je proterano iz grada. Preko hiljadu ranjenih civila i vojnika koji su se nalazili u improvizovanoj bolnici u podrumima Borovo komerca, srpske snage su nagurale u autobuse i odvele. Posmrtni ostaci njih 264 pronađeni su na Ovčari, farmi na periferiji grada, gde su ubijeni i sahranjeni u masovnim grobnicama. Više od 300 ljudi se i dalje vodi kao nestalo
