Rusko demokratsko društvo organizovalo je protestnu šetnju do pisarnice Predsedništva Srbije i Vlade Srbije gde su predali otvoreno pismo stanovnika Banje Koviljače i Lozničkog kraja, kao i peticiju građana Srbije sa zahtevom da se zaustavi i preispita odluka u vezi sa boravkom porodice Tereh
Rusko demokratsko društvo organizovalo je protestnu šetnju do pisarnice Predsedništva Srbije i Vlade Srbije, u centru Beograda, gde su zvanično predali otvoreno pismo stanovnika Banje Koviljače i Lozničkog kraja, kao i peticiju građana Srbije sa zahtevom da se zaustavi i preispita odluka kojom je porodica Tereh lišena boravišnih dozvola u Srbiji, prenosi N1.
Irina, Sergej i njihov sin Mark došli su u Srbiju 2019. godine iz ruskog grada Jaroslavlja gde je Sergej radio u školskom sistemu, a kratko vreme u opozicionoj upravi tog grada gde je bio odgovoran za obrzaovanje. Već pet godina ova porodica živi u Banji Koviljači gde su kupili kuću i napravili porodični hotel.
„Došli smo iz države, naše rodne države u kojoj su bila pokvarena prava državljana, sa nadom da smo ušli u pravnu evropsku zemlju. Nadam se da je Srbija takva zemlja i da ovde čuju glas svakog čoveka, da će biti zaštićena naša prava na život ovde. Mi smo više od pet godina ovde živeli, imamo puno prijatelja, puno drugara, i želimo ovde da nastavimo život“, izjavila je Irina Tereh za N1 ispred Predsedništva Srbije i podsetila da je porodica Tereh podnela tužbe Ustavnom sudu.
Još u decembru 2023. ova porodica obratila se predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Pismo je ostalo bez odgovora.
Van Srbije na svakih 30 dana
Zbog toga što nemaju ni privremeni boravak, ni stalno nastanjenje ova prorodica mora svakih 30 dana da produžava vizu tako što napušta pa se vraća u Srbiju.
A sin je u mađuvremenu dobio privremeni boravak u Srbiji na osnovu vlasništva nad nepokretnošću, na osnovu posebno podnetog zahteva.
Irina Tereh je istakla da nikakvo zvanično objašnjenje nikada nisu dobili zašto im nije odobreno stalno nastanjenje, a ni privremeni boravak.
„Nemamo tačan odgovor. Stalno pitamo za objašnjenje, ali tačan razlog ne znamo”, rekla je Tereh.
I dodala: „Sve što imamo u ovom životu imamo u Srbiji, u Rusiji nemamo ništa. Ceo naš život je ovde.“
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Skupština Srbije usvojila je izmene pet pravosudnih zakona koje su ponovo upućene u proceduru nakon što su prvobitna rešenja iz januara razmotrena i usaglašena sa preporukama Venecijanska komisija. Poslanici su istovremeno izglasali i više zakona iz oblasti zdravstva, stambene politike, energetike i međunarodnih finansijskih sporazuma
Nakon što je Visoki krivični sud Hrvatske potvrdio presudu Branimiru Glavašu za ratne zločine nad osječkim Srbima, predsednik Zoran Milanović doneo je odluku o oduzimanju svih ranije vraćenih odlikovanja i generalskog čina. Branimir Glavaš nakon ove odluke Milanovića objavio: „Sada ću u svečanim prilikama nositi tatina odličja kojim ga je odlikovao poglavnik NDH, dr Ante Pavelić"
Koje sve neprijatne teme vlast zatrpava histeričnom aktuelizacijom priče o koriščenju zvučnog oružja na protestu u Srbiji marta prošle godine i kud sve ovo vodi, pitaju se Božo Prelević, predsednik Bodrožić i Filip Švarm u novoj epizodi podkasta "Ova situacija"
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
