Zinat

Baja Mali Knindža, klasik, pevao je: „Kad mi svuda budu zatvorena vrata, kad pomoć neću dobiti od brata, Ciganku ostaviću drugima da gata, zapevaću tada svima iz inata.“ Predsednik Srbije na DS proslavi srpske EU kandidature je hteo da bude izvorno autentičan pa je rekao: „Srbija će biti članica EU u zinat nevernim tomama!“ Predsednikovo zinat lektori su prepravili u inat, čime su izbrisali onaj zvuk autentičnosti poruke, a i neka su. Kako duhovito definiše veb-Vukajlija zinat je inat koji je prevazišao samog sebe u inaćenju, što je suprotno od utiska o našem popustljivom Predsedniku.

Treba znati reći zinat. U nekad zabranjenom filmu Torija Jankovića Zvezde su oči ratnika, glumac Ljubomir Ubavkić Pendula u ulozi Lazara Popadića zvanog Laza Budžuk reč zinat izgovara baš onako kako treba.

Prvo, autentično prkosno: „Ja ću, nano, da potpišem. Zinat. Zinat, što niki neće… Ako treba za Radeta učitelja da visimo na banderu, će visimo, al’ uspravno. Take su naravi.“

Potom, oficiru Mladenu, koga igra Bata Živojinović, kaže hladno odlučno: „Potpis’o sam za uču, zinat. A šumu da sečem neću. Zinat.“ Ovaj ga strelja i on, rastajući se sa dušom, klonulo pita: „Što me ubi, Mladene?“ Sledi kratak poslovičan odgovor: „Zinat!“

Inat (od turskog inat, od arapskog inaad, što valjda izvorno znači upornost) mnogi učeni ljudi najčešće objašnjavaju kao besmisleno i suprotstavljanje zarad suprotstavljanja, ne zbog sopstvenih ubeđenja, već da se nekome nešto pokaže.

Oni inat razlikuju od prkosa – protivljenja bespomoćnog prema moćnijem, koje može da vodi u pogibiju, ali i u podvig.

U toku bombardovanja Srbije 1999. redakcija BBC-ja je objašnjenje za ovdašnje masovno neprihvatanje „milosrdnog anđela“ tražila baš u reči inat, uz tumačenje da Srbi tu reči izgovaraju „eenat„, da se ta reč ne može direktno prevesti na engleski, a da je povezana s rečima malice (zloba, pakost) spite (opet nešto blisko zlobi i pakosti) ili grudge (zloba, mržnja – pa i bezvoljnost, što je baš pogrešno, jer inat podrazumeva mobilizaciju volje). Onda su valjda shvatili da to širenje stereotipa u okviru ratne propagande treba ublažiti, pa su citirali jednog stručnjaka s londonskog Instituta za slovenske i istočnoevropske studije, koji im je objašnjavao da inat ipak ima šire značenje i da upućuje i na ponosni prkos, tvrdoglavost, upornost. Nisu slušali pesmu: „U inat svima, posebno dušmanima…“

Rečnik sinonima (1974) reč inatiti povezuje s rečima prkositi, zainatiti se, zaintačiti se, joguniti se. U običnom životu inat, prkos i kapric idu đuture, reklo bi se, uvek uz svesno zanemarivanje sopstvene štete. Neki tu reč neopravdano poistovećuju s pizmom, pakošću i kivnošću.

U žargonu, inadžija je bidža, ili zadribalda.

Narodna poslovica uči „Od inata nema goreg zanata“.

Omladina ne sluša starije i u inat peva pesmice tipa „Živim život, tebi iz inata…“: „Draža ljubav i od zlata/ volimo se iz inata…“ „Biću ljepa tebi iz inata,/ biću ljepša od srebra i zlata…“ „Sinoć u inat ljubio sam drugu, navrat-nanos i na svoju ruku…“ Pa posledično: „Šta mi sad možeš ti/ šta mi sad mogu svi/ dovoljno jaka sam da/ dignem se sa dna/ u inat prošlosti…“

Povodom Kandidature, za Predsednika i njegovo društvo: „Iz inata došla sam pred tvoja vrata/ da ti pozvonim…“ i „Šta učini iz inata?“