Stara maternja reč

Lepo vidim, smeška nam se ona šljiva pod kojom treba svi da se okupimo. Ko neće pod šljivu, može na nju. Da se obesi. Kako smo se obreli u toj priči? (Ne primajte se, pitanje je retoričko, tek da uhvatim zalet.) I još važnije – zašto tome povlađujemo? Čuj, „govori srpski da te ceo svet razume“! A nije da ne bi bilo zgodno. Bar ne bismo morali više da strahujemo hoćemo li se snaći u tom belom svetu ako jednom počnemo da putujemo. Pa još kad bi svet hteo i ćirilicu da nauči… Kol’ka bi to šljiva bila, a? A za slučaj da neko od nas povremeno umisli da možda ipak nismo baš toliko zaglibili, uvek se nađe neki video-zapis da nas podseti na realnost. Evo onaj „Švedžanin“ koji se, na opštu radost, iz večeri u veče muči da u srpskom kafiću naruči pivo. Proba i sa nemačkim rečima, računa išli smo na more nekad, ali nema vajde. Doduše, on izgovara: Ja, bite, kao da je kelner, a ne gost, ali to dobija svoje opravdanje jer mu se odgovori sa „A, ti Bite! Ja Bane, on Vlada“ (onaj još jeftiniji štos sa „I ja bi’ tebe“ izostavljen je valjda zbog muško-muškog konteksta). A kad mu na Ih vole jedan prigodno pokaže rogove, a drugi još prigodnije zapreti sa „Kome ti: vole?!“, kako da ne poželite jedno pivo – da sperete taj ukus u ustima.

No, samo dva spota kasnije – Nemci uzvraćaju udarac. Dok slušamo nemački za koji smo u gore opisanom spotu utvrdili da ga ne znamo, spiker na tečnom srpskom umirujuće objašnjava da ne moramo razumeti nemački jer sve što treba da znamo (čuj: sve!) je pod jedan: da nismo u Nemačkoj (uf, dobro je, već sam se prepala da sam otišla bez vize) i pod dva: da Nemci znaju puno o pivu (ama džaba im kad ne znaju da ga naruče na srpskom, kao što ćemo opet videti još koliko u istom bloku reklama). I sve to samo da bi nam rekli da je u pitanju „nemačko pivo No 1 u svetu“. Hvala im na iskazanom poverenju da ćemo ipak razumeti to stransko No 1, ali nam ostadoše dužni, pod jedan – kriterijum po kojem su proglašeni za broj jedan i, pod dva – da li je to pivo broj jedan u svetu, a nemačko, ili je samo od svih nemačkih piva rangirano kao broj jedan? No, ne brinite, već dva spota kasnije – mi uzvraćamo udarac. Bar smo za nelogizme majstori – nema tog zaključka koji ne možemo naterati da logično proizađe iz bilo koje premise. Pa će nam tako u reklami za MB pivo, zaštitno lice istog pokazati fabriku (kao da je nismo već odgledali u prvom spotu, samo mnogo bolje usnimljenu) i razdragano reći: „Ovde se pravi MB pivo“ te zaključiti samouvereno (samo je on uveren): „Sad vidite zašto je MB najbolje!“ Ako ne vidite – marš na šljivu!

Mogla bih sad, reciprociteta radi, da navedem opet neki strani primer, ali ne rešava stvar da pokazujemo kako i drugi imaju mane. Ne može se uvek na optužbe i dokaze da je neko naš uradio nešto ružno uzvratiti optužbom da je i neko drugi (njihov) uradio ružno. Na levoj strani ekrana je rublje oprano običnim deterdžentom, a na desnoj – još običnijim. Ne, na desnoj treba pozitivan primer. Samo ga nešto nema. Nemci su bar imali onog vojnika koji je herojski odbio da strelja đake u Šumaricama zbog čega ga se Kragujevac sa poštovanjem sećao na svakom Velikom školskom času.