Međuvreme

Slučaj „Tuzlanska kolona“

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević potvrdio je da je na beogradskom aerodromu, prilikom pokušaja da otputuje za Nemačku, uhapšen Ilija Jurišić, pripadnik Armije BiH, zbog sumnje da je naredio napad na kolonu vojnika JNA koji su se povlačili iz Tuzle. Vukčević je objasnio da se radi o ratnom zločinu i kršenju međunarodnog prava, jer je prethodno potpisan sporazum o mirnom izvlačenju jedinice 92. motorizovane brigade, tadašnje JNA. On nije želeo da precizira koliko je ljudi osumnjičeno za ovaj zločin u kojem je ubijeno i nestalo preko 200 pripadnika JNA, od kojih je do sada identifikovano svega 89. Vukčević je negirao moguće izručenje Jurišića tužilaštvu BiH.

P. K.

Nesavesni

Više od 450 prigovarača savesti koji su vojni rok služili u civilnim ustanovama u Srbiji upućeno je na služenje vojnog roka pod oružjem pošto su zbog neizvršavanja svojih obaveza izgubili dosadašnji status, navodi magazin „Odbrana“. Od ukupnog broja prigovarača savesti kojima je prekinuto služenje u civilnim ustanovama, njih 288 je iz Vojnog okruga Niša. Referent za pravne poslove u tom odseku Vesna Dulović kaže da su najčešći razlozi za prekid služenja u civilnim ustanovama neizvršavanje obaveza, nedolazak na posao i kašnjenje.

Zloupotreba zdravstva: Plati da ne boli

Uvođenje vanstandardnih usluga u zdravstveni sistem Srbije – lečenje o trošku pacijenta – dobilo je još jedan epilog: direktor Ginekološko-akušerske klinike doc. dr Dušan Stanojević odlučio je, a usvojio Upravni odbor klinike da za 100 odsto poveća cenu epiduralne anestezije kojom se ublažavaju porođajni bolovi. Umesto dosadašnjih 5000 dinara, buduće mame koje budu želele sebi da olakašaju prirodan tok porođaja, čemu inače teži savremeno akušerstvo, moraće da plate 10.000 dinara. Iako mu je to zakonska obaveza, v.d. direktora Stanojević nije o svojoj nameri obavestio Ministarstvo zdravlja, kao što to uglavnom ne čine ni direktori drugih zdravstvenih ustanova.

Kršeći princip po kome državne zdravstvene ustanove nisu profitne organizacije, već deo sistema koji se izdržava od obaveznih zdravstvenih doprinosa građana, Ministarstvo zdravlja je reformišući zdravstveni sistem, članom 61 Zakona o zdravstvenom osiguranju omogućilo zdravstvenim ustanovama da ubiraju profit od tzv. vanstandardnih usluga. Ni posle gotovo dve godine od usvajanja Zakona, Ministarstvo nije napravilo preciznu listu ovih usluga, što je stvorilo prostor domovima zdravlja i bolnicama za enormno ubiranje profita. Novac od vanstandarnih usluga ostaje bolnicama, i jedina kontrola njegovog trošenja su Upravni odbori.

Dr Stanojević svoju odluku (izvor „Blic“) objašnjava sprečavanjem korupcije anesteziologa koji su dosad u dilu sa pacijentima uzimali popriličan novac za epiduralnu anestezeju. Prema zamisli čelnog čoveka klinike o borbi protiv korupcije, anesteziolozi će ubuduće biti pozivani od kuće da daju pacijentkinji epiduralnu anesteziju i za to će dobijati 3000 dinara. Bez ulaženja u to šta oni rade za platu, i letimičan uvid u cenu najavljuje dobru zaradu bolnici. Prema inofrmacijama iz ove ustanove, set epiduralne anestezije bolnica nabavlja po ceni od 1384 dinara. Ako se tome doda naknada anesteziologu od 3000, po jednoj epiduralnoj anesteziji bolnici ostaje 5616 dinara.

Po tranzicijskom maniru, koristeći nedorečenost zakona, naše zdravstvene ustanove se prosto utrkuju u tome da iznađu načine kako da što više ojade novčanike bolesnih građana. Nije redak slučaj da se naplaćuju i usluge čije troškove iz sredstava poreskih obveznika pokriva Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Najveći izvor korupcije sigurno su liste čekanja koje se formiraju ne samo po bolnicama već i domovima zdravlja, gde na pregled kod specijaliste ili neku drugu medicinsku uslugu građani čekaju i četiri meseca.

Što se epiduralne anestezije tiče, ne treba ni govoriti da je u svetu ovaj sistem porođaja uobičajena pojava. Stručnjaci tvrde da se osim ublažavanja bolova ovom vrstom anestezije sprečavaju čak i neki poremećaji kod majke i bebe. U SAD 60 odsto žena odlučuje se za epidural.

Od samog početka, vanstandardne usluge, predstavljene pri usvajanju Zakona uglavnom kao plaćanje „luksuza“ u bolnicama (televizor, dvokrevetna soba, pristojan smeštaj), pretvorile su se u zgrtanje para nad kojima država nema kontrolu. Pomoćnik ministra zdravlja dr Vasilije Antić potvrdio nam je da od Klinike „Narodni front“ nisu dobili obaveštenje o enormnom povećanju cena, kao i činjenicu da epiduralna anestezija nije na listi usluga koje pokriva Zavod. Kao lekar smatra da bi trebalo da se nađe među obaveznim uslugama koje pokriva država. Razlog za to vidi i u zastarelom cenovniku usluga Zavoda (obuhvata nekoliko hiljada usluga) urađenom pre gotovo dve decenije. Od tada su se mnoge stvari u medicini promenile. Novi cenovnik i spisak usluga o državnom tršku najavljuje do kraja godine. Dakle, građani, strpite se.

Branka Kaljević

Sudstvo: I posle njega on

Dobra vijest: prije desetak dana Novi Sad dobio je zamjenika specijalnog tužioca za organizirani kriminal, a planovi Specijalnog tužilaštva u Beogradu su da svoje ljude dobiju i u Kragujevcu (gdje bi također trebali, valjda jednom, biti ustanovljeni i apelacioni sudovi) i Nišu. Znamo da je ova država ogrezla u korupciji i organiziranom kriminalu i ništa čudno što se mreža zamjenika specijalnih tužilaca širi.

Loša vijest: ustanovljavanje funkcije zamjenika specijalnog tužioca u Novom Sadu je, kako se čuje, odraz lične ambicije sad već bivšeg ministra pravde Zorana Stojkovića, koji na odlasku pokušava tužilačke redove zacementirati svojim kadrovima. Izbor novog zamjenika je, naime, (kažu neki, ne baš oduševljeno) aminovao republički tužilac Slobodan Janković, tužilac još silom prilika, jer bi odavno brojao penzionerske dane da u ovoj državi funkcionira parlament i da se poštuju zakoni. Dakle, ministar je poželio, specijalni tužilac u Beogradu zgrabio ponuđeno, republički tužilac je parafirao, pa se u državnoj kasi vlade u odlasku i ministra čiji je mandat bio do prekjučer tek tehnički najednom našlo para za uređenje novih kancelarija u Novom Sadu, a da se za cijelo vrijeme njegovog mandata nije našlo para za: zgrade apelacionih sudova, Vrhovni sud Srbije čiji suci rade u nemogućim uvjetima, za plaćanje advokata koji po službenoj dužnosti brane optužene i za najteža krivična djela, za sudske vještake, i još mnogo toga.

No, s imenovanjem novog zamjenika specijalnog tužioca u Novom Sadu eks-ministar Stojković si je ispunio želju da i nakon njega bude on: dotični mr Zoran Pavlović, dosad novosadski okružni tužilac, 2003. godine nije prošao tužilački reizbor. Onda ga je, čim se ustoličio u svojoj fotelji, ministar Stojković izvukao iz svog rukava čim se pružila prilika i to tako da je njegovo ime rukom dopisao na spisak tužilaca koji su bili predloženi za reizbor. Nije za čuđenje: ministarske želje valja ispunjavati, a nije Pavlović usamljeni primjer, dovoljno je baciti oko u Okružno tužilaštvo u Beogradu u kojem sjedi tužilac Milovan Božović, doveden iz Jagodine i imenovan usprkos tome što su u parlamentu izneseni brojni razlozi protiv tog kadrovskog rješenja (od suspenzije, do godina, te je i njega u međuvremenu stigla penzionerska sudbina, koju nema tko zakonski verificirati).

No, potonjeg je bar izabrala Skupština Srbije u ono vrijeme, dok je mr Pavlović avanzirao „na mala vrata“, neposredno nakon što je u rad uzeo krivičnu prijavu (početkom maja) protiv Nenada Čanka, zbog njegovih izjava na Studiju B, ali valjda će se već naći netko pravovjeran da taj posao obavi umjesto unaprijeđenoga.

A valja se prisjetiti još nečega: da je u početku svog mandata eks-ministar bio protiv Specijalnog suda i Specijalnog tužilaštva. Možda treba u ovoj najnovijoj ispunjenoj želji naći nešto dobro, da su nam „specijalci“ ipak potrebni i da je čak i bivši ministar to shvatio.

T. Tagirov

Ukidaju se vanstandardne usluge?

Kako „Vreme“ saznaje, Ministarstvo zdravlja namerava da privremeno, dok se ne uspostavi red, zabrani vanstandardne usluge koje su postale izvor zloupotreba u zdravstvu na štetu građana. Čeka se stupanje na dužnost novo-starog ministra zdravljla prof. dr Tomice Milosavljevića. To nam je potvrdio i pomoćnik ministra dr Vasilije Antić: „Naredbom ćemo ukinuti i preskakanje lista čekanja pomoću novca. Tu su velike zloupotrebe. Bolnice i domovi zdravlja su ustanove za javno zdravlje i njihov cilj ne može biti profit već očuvanje i unapređenje zdravlja stanovništva.“

Evropske obaveze: Sve se može

Glavna vest u utorak 15. maja bila je da šefica Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji Tanja Miščević i direktor Generalne direkcije za pravosuđe, slobodu i bezbednost EU-a Žan Luj de Brauer u sredu u Briselu parafiraju sporazume o viznim olakšicama i readmisiji. Ovo je prvi konkretan čin kojim EU reaguje na sporazum demokratskih snaga u Srbiji da formiraju vladu, a njime je, ujedno, nastavljen proces koji bi građanima Srbije trebalo da omogući da po jedinstvenoj i administrativno manje komplikovanoj proceduri dobijaju vize za putovanje u zemlje Unije.

Sporazum je trebalo da bude parafiran 8. maja, dan nakon izglasavanja Tomislava Nikolića na funkciju predsednika srpskog parlamenta, ali je odložen iz „tehničkih razloga“. To je bilo drugo odlaganje potpisivanja sporazuma o readmisiji. Potpisivanje je prvi put odloženo 11. aprila pošto delegacije Srbije i EU-a nisu postigle dogovor o poslednjoj spornoj tački u vezi s readmisijom. Krajem aprila, međutim, saopšteno je da je EU prihvatila primedbe koje je Srbija imala na sporazum o viznim olakšicama i jedinstveni sporazum o readmisiji, čime su se stvorili uslovi za potpisivanje ta dva dokumenta. U međuvremenu, došlo je do spornog glasanja u Skupštini, a Srbija je nedelju dana duže ostala jedina zemlja u regionu koja još nije potpisala sporazum o viznim olakšicama i readmisiji sa Evropskom unijom.

Za isti dan, najavljeno je da će u Beograd doputovati komesar za proširenje EU-a Oli Ren. U Briselu bi, sudeći prema prognozama upućenijih, uskoro moglo da bude odlučeno kada će Unija nastaviti pregovore o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, koji su prekinuti pre godinu dana jer nema saradnje sa Haškim tribunalom, a kako je Ren izjavio u utorak, uslovi za nastavak pregovora su „dobro poznati“. Kurs evra, koji je naglo skočio prvog dana predsednikovanja Tomislava Nikolića, u međuvremenu je stabilizovan, Marija Šerifović je 12. maja pobedila na Evrosongu, a Srbija je, uprkos svemu, 11. maja stala na čelo Komiteta ministara Saveta Evrope. Dan evropske zastave, čije je obeležavanje 12. maja u Beogradu bilo otkazano zbog nepostizanja dogovora o novoj vladi, ipak će biti održan tokom predsedavanja Srbije Komitetu ministara od maja do novembra ove godine. To je na okruglom stolu „Evropska godina Srbije“, 15. maja, rekao šef kancelarije SE-a u Beogradu Deni Iber, ali nije mogao da precizira datum.

J. L.

Počasni građani

Skupština grada Beograda, jednoglasnom odlukom, proglasila je za počasnog građanina bivšeg predsednika Južnoafričke Republike Nelsona Mandelu. Time je Srbija postala prva zemlja u Jugoistočnoj Evropi čiji je glavni grad Mandeli dodelio to priznanje. Nelson Mandela je prvi crnac koji je postao predsednik Južnoafričke Republike. Na tu funkciju izabran je 1994. godine. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir, simbol je borbe protiv aparthejda i za prava crnaca, ali i svetski simbol unapređenja i zaštite ljudskih prava i borbe protiv rasizma.

Odustao od zahteva

Mihajlo Mijailović, osuđen za ubistvo švedske ministarke spoljnih poslova Ane Lind, povukao je žalbu kojom traži da nastavi izdržavanje doživotne robije u Srbiji, rekao je njegov advokat. Mijailović, koji je 2003. nožem ubio Anu Lind, 2005. godine zatražio je da bude prebačen u Srbiju, navodeći da je u zatvoru dobijao pretnje. Švedska zatvorska služba je u februaru odbacila Mijailovićev zahtev za prebacivanje u Srbiju zbog toga što srpske vlasti nisu mogle da navedu u koju kaznu bi Mijailovićeva robija mogla da bude preinačena.

Broj nedelje

U Srbiji je otvoreno ukupno pet centara za medijaciju – sporazumno rešavanje sporova. U njima je do sada održano 2000 medijacija od kojih je sporazumom rešeno 87 odsto, odnosno 1756 slučajeva. Na taj način izbeglo se „zarobljavanje“ novčanih sredstava u sudskim postupcima u ukupnom iznosu od 33,2 miliona evra.

Peta sila

U prirodi postoje četiri fundamentalne interakcije: gravitaciona, elektromagnetna, jaka i slaba. Tako stanje stvari u našem Univerzumu opisuje Standardni model, eksperimentalno potvrđena teorija fizike elementarnih čestica. Međutim, američki istraživači Glenis Farar i Rejčel Rozen sa Univerziteta u Njujorku smatraju da postoji i „peta sila“. Prema naučnom radu koji su objavili prošle nedelje, ova sila deluje na daljinu i mogla bi biti primećena posmatranjem sudara dva zvezdana klastera (na slici) koja su od Zemlje udaljena oko tri milijarde svetlosnih godina. Njihov predlog je povezan sa pokušajima da se potvrdi postojanje takozvane tamne materije, ali se ne slažu svi fizičari da će doći do takvog odstupanja od Standardnog modela.

Nagrađeni

Kompanija Epson osvojila je dve prestižne nagrade Asocijacije TIPA (The Technical Imaging Press Association) za 2007. godinu. Nagrađeni proizvodi su iz grupe digitalnih uređaja visokog kvaliteta, namenjenih štampanju i čuvanju digitalnih fotografija. Žiri Asocijacije TIPA koji je razmatrao kvalitet, karakteristike i vrednost proizvoda proglasio je Epson Stylus Pro 3800 za najbolji profesionalni foto-štampač u Evropi za 2007. i Epson P-5000 Multimedia storage Viewer za najbolji Storage Back-up u Evropi za 2007. Članove TIPA čine novinari preko 30 magazina iz 12 zemalja, što je čini najvećom i najuticajnijom foto press asocijacijom u Evropi.

Sport: Ekstremno programiranje

Ove godine je i jedna ekipa iz Srbije učestvovala na „Ekstremnom izazovu“ u Budimpešti, vrlo neobičnom međunarodnom takmičenju u programerskoj izdržljivosti. Ovo takmičenje okuplja timove iz cele Evrope, ljubitelje programiranja i kompjuterske entuzijaste, a od drugih sličnih događaja razlikuje se po tome što traje 24 sata bez pauze.

Finalu prethode kvalifikacije koje se odvijaju preko interneta i na kojima se rešavaju zadaci algoritamskog tipa, da bi se potom timovi koji prođu prvi krug okupili na jednom mestu. Dok sat otkucava na velikom crvenom semaforu, timovi sakupljaju bodove, a cilj takmičenja je da naprave softver po zadatku koji će pobediti konkurenciju tako da se programi među sobom sami „obračunavaju“. Učesnici finala mogu da koriste bilo koji operativni sistem i da pišu na programskom jeziku po svom izboru, mogu da donesu koliko god žele računara, ali ne smeju da upotrebljavaju internet i mobilne telefone.

„Ekstremni izazov“ se održava već sedam godina, a ove godine je takmičenje održano početkom maja, na Univerzitetu za tehnologiju i ekonomiju u Budimpešti. Ovogodišnji zadatak za timove je bio da naprave jedan svemirski brod i kontrolišu sve što postoji na njemu, od napajanja do oružja, ali i da istražuju svemir i brane se od napada. Od trideset finalista, prva tri mesta su zauzela tri tima iz Švedske, a četvrto mesto tim iz Srbije.

U našoj ekipi pod nazivom „Royal Air Force“ bili su Nikola Todorović, Igor Kabiljo i Uroš Rajković, svi sa Računarskog fakulteta. Pošto su ove godine uspešno prošli kvalifikacije, na finalu u Budimpešti pokazali su veliku izdržljivost tokom 24 sata nadmetanja softverom. Naša ekipa je uspela da pobedi 17 drugih timova, a izgubila je samo četiri puta. Na Računarskom fakultetu njihov uspeh je dočekan sa oduševljenjem, a već se prave planovi za učešće na drugim sličnim takmičenjima.

S. Bubnjević

Novi Pazar: Zabranjen ulaz

Direkorka nevladine organizacije „Urban in“ Aida Ćorović prošlog petka sprečena je da uđe u zgradu Skupštine Opštine Novi Pazar. Ćorovićeva je trebalo da govori na seminaru „Regionalna i prekogranična saradnja“, u organizaciji Bošnjačkog nacionalnog veća i Centra za istraživanje etniciteta iz Beograda. Nekoliko sati pred početak skupa, organizatori su obavešteni da je predsednik Opštine Novi Pazar Sulejman Ugljanin zabranio da Aida Ćorović uđe u opštinsku zgradu, i beogradski organizator je ispoštovao odluku domaćina skupa.

Tim povodom, NVO „Urban in“ u saopštenju za javnost navodi da su nezvanično saznali u Ugljaninovom kabinetu da je razlog za ovakav njegov potez gomila neistina izneta tokom gostovanja Aide Ćorović u emisiji „B92 istražuje“ u utorak 8. maja. U ovoj nevladinoj organizaciji smatraju da je Ugljaninov potez još jedna potvrda stava koji je Ćorovićeva iznela u spornoj emisiji, gde je rekla da se „Ugljanin i njegova ekipa ponašaju kao da je opština njihova lična prćija“.

Povodom incidenta u Novom Pazaru reagovao je Centar modernih veština iz Beograda podsetivši da je Opština Novi Pazar usvojila Etički kodeks ponašanja funkcionera lokalne samouprave u kome se kaže da funkcioner u obavljanju funkcije postupa isključivo u javnom interesu, a ne u ličnom, privatnom, grupnom ili stranačkom. Seminar na kom je Ćorovićeva trebalo da govori organizovan je u okviru projekta „Razvoj lokalne demokratije u Sandžaku“. Ovaj projekat u sandžačkim opštinama realizuje Centar za istraživanja etniciteta, a finansira ga Evropska unija.

J. Gligorijević

Elektronski papir u boji

Prošle nedelje je razvijen prvi elektronski A4 papir u boji. Elektronski papir je vrsta digitalnog ekrana koji se može savijati poput papira, a slike na njemu izgledaju kao da su odštampane. Novi e-papir može da prikaže 4096 boja, ima dužinu dijagonale 35,9 centimetara, debljinu 0,3 milimetra, a proizvela ga je firma LG Philips iz Seula. Smatra se da je elektronski papir budućnost novina.

„Prvi i jedini“

Na desetom po redu godišnjem skupu „Intel Solutions Summit“, održanom u pariskom Diznilendu, kompanija Intel okupila je najznačajnije Premier partnere iz EMEA regije, a Srbiju je predstavila beogradska firma Desk, jedina sa ovim oblikom partnerstva. Uobičajeno je da se na ovakvim skupovima prisutni pedstavnici kompanija upoznaju sa najnovijim tehnologijama, strategijama i rešenjima koje nudi Intel, razmene međusobna iskustva i rešenja, ali i proslavi uspešna poslovna godina. Desk je ovom prilikom od Intela dobio priznanje za izuzetne tehničke veštine, a Dejan Sklopić, direktor Deska izjavio je da je nagrada značajna jer se za nju ne konkuriše, već je rezultat praćenja najnovijih Intel tehnologija i njihove dosledne primene prilikom dizajniranja računarskih sistema. Sklopić je dodao da se nada da ubuduće Desk neće samo u usko stručnim krugovima biti prepoznatljiv kao „prvi i jedini“.

Čudesna Medijana

Na lokalitetu Medijana u Nišu, istraživači Arheološkog instituta iz Beograda otkrili su još jednu ranohrišćansku crkvu, osam metara severno od već otkrivene takve crkve sa Hristovim monogramom. Prema rečima istaživača tog instituta mr Gordane Jemerimić, postojanje dve crkve na jednom mestu, zidane u isto vreme, posle 378. godine, jedinstven je primer na balkanskim prostorima. Istraživanja na Medijani završavaju se do kraja maja, a sredstva u iznosu od oko 3,3 miliona dinara za ovogodišnja dvomesečna iskopavanja obezbedili su gradska opština Medijana i Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku.

Život

Siniša Mihajlović, fudbalski reprezentativac i „specijalista za slobodan udarac sa udaljenosti veće od 25 metara“, odigraće krajem meseca oproštajnu utakmicu na stadionu FK Vojvodine u Novom Sadu. Na revijalnoj utakmici igraće fudbaleri Intera, u kojem je Mihajlović završio karijeru i gde sada radi kao pomoćni trener Roberta Manćinija, a protiv „Sinišinih prijatelja“, igrača klubova u kojima je on tokom dvadesetogodišnje igračke karijere nastupao.

Siniša Mihajlović rođen je u Vukovaru, 20. februara 1969. godine. Karijeru je započeo kao srednjoškolac, igrao je od 1988. za FK Vojvodinu u kojoj je proveo tri godine. Nakon toga odlazi u Crvenu zvezdu, sa kojom je osvojio Evropski i Svetski klupski kup 1991. godine, a ubrzo i u italijansku ligu gde je proveo 14 godina i ušao u njenu istoriju kao fudbaler koji je dao najviše golova iz slobodnog udarca. Najpre je igrao za Sampdoriju, a sledili su klubovi Lacio, Roma i Inter. Za naše i italijanske klubove odigrao je više od 400 utakmica, a dres reprezentacije Jugoslavije nosio je na 63 utakmice na kojima je postigao 10 golova. Osvojio je 16 trofeja. Fudbalsku karijeru okončao je 2006. godine u Interu.