Nedelja
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Još uginule ribe
Uzrok uginuća ribe u Kolubari je izlivanje štetnih materija, kažu u Termoelektrani Kolubara. Kako je objašnjeno, štetne materije su u tu reku stigle iz njene pritoke Turije, u Velikim Crljenima, kod Lazarevca, pošto je popustio jedan od zidova na pepelištu Termoelektrane i izlio se otrovni mulj.
U isto vreme, iz reke Toplice nizvodno od Kuršumlije prema Prokuplju, voda je izbacila više od deset tone uginule ribe, saopštili su predstavnici Udruženja sportskih ribolovaca Kuršumlije. Kao potencijalne zagađivače, inspektori za zaštitu životne sredine naveli su hladnjaču Frigonais i fabriku za preradu drveta Kopaonik. Ribočuvar Dragan Mijajlović kazao je da ova ekološka katastrofa podseća na nedavni pomor ribe u Belom Timoku.
Slučaj Lovas
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije saslušalo je četiri od ukupno pet svedoka iz Hrvatske u slučaju Lovas. U ovom hrvatskom selu u blizini granice sa Srbijom u oktobru 1991. godine zlostavljan je veliki broj civila, a ubijeno je 70 osoba. Tužilaštvo za ratne zločine u oktobru 2005. godine pokrenulo je pretkrivični postupak za utvrđivanje odgovornosti za ovaj zločin, i za to vreme saslušano je više od 50 osoba i prikupljeni su brojni dokazi. Zahtev za sprovođenje istrage Tužilaštvo je podnelo 30. maja. Za ove zločine osumnjičena su četiri pripadnika bivše JNA, četiri pripadnika civilno-vojne vlasti Lovasa i četvorica iz sastava oružane formacije „Dušan Silni“.
Zdravstvo: Etika Etičkog komiteta
Posle višenedeljnih kritika u javnosti, a posebno ministra zdravlja dr Tomice Milosavljevića da lekarska udruženja i stručne asocijacije ćute povodom tragične smrti trogodišnje devojčice, Etički komitet Srpskog lekarskog društva (SLD) se konačno prošle nedelje oglasio i izjasnio: Lekarski tim koji je u prvitanoj bolnici za plastičnu hirurgiju Perfekta operisao kataraktu trogodišnjoj devojčici koja je potom umrla na Institutu za majku i dete, nije napravio stručne propuste, ali je prekršio etičke norme. Dete je operisano u klinici koja nije imala dozvolu za oftamološke operacije. Aparati koji su korišćeni na operaciji nisu imali atest Ministarstva zdravlja. Stav etičkog komiteta su prisutnim članovima ovog tela i novinarima na kraju rasprave saopštili predsednik SLD-a dr Vojkan Stanić i predsednik Etičkog komiteta dr Marko Kontić.
Pre zasedanja, novinarima je saopšteno da je sednica Etičkog komiteta zatvorena za javnost, ali ne zbog tragedije trogodišnje devojčice i njene porodice, već zbog ostalih tačaka dnevnog reda. Dr Kontić je novinarima objasnio da podnosioci žalbi Etičkom komitetu ne žele da njihovi slučajevi dođu do javnosti. I ne samo to. Članovi Etičkog komiteta su se glasanjem izjasnili o zatvaranju sednice za javnost. Stvar je u toku sednice, kako je za „Vreme“ izjavio dr Kontić, „razrešio“ predsednik SLD-a dr Stanić. On je zahtevao otvaranje sednice za javnost, zamerajući Etičkom komitetu da ni na prethodne dve sednice posvećene ovom slučaju nije bilo konkretnog izjašnjavanja. Predsenik SLD-a je članovima Etičkog komiteta jasno stavio do znanja da se „Ministarstvo zdravlja prvi put obratilo za pomoć SLD-u, ali ne u smislu bacanja vrućeg krompira u ruke, već da nam ukaže poverenje“ i da „Etički komitet ima zadatak samo da kaže da li je došlo do kršenja etike, a ne i stručnog rada“ („Politika“ 13.07.2007).
Sa ličnim dematijem, sutradan 13. jula 2007, oglasio se samo jedan član Etičkog komiteta dr Jovan Rakić, predstavnik privatne lekarske prakse. U pismu javnosti dr Rakić upozorava da Komitet nije ni razmatrao ni usvojio objavljeni zaključak o etičkoj odgovornosti lekarskog tima koji je operisao devojčicu: „Razgovarali smo samo o potrebi da se pruži puna podrška službenim radnjama tužilaštva kako bi se utvrdile sve relevantne činjenice. Takođe smo se dogovorili da ne treba da iznosimo stav koji bi mogao da utiče na istragu.“
Mediji su, medjutim, zabeležili i ono što dr Stanić nije predvideo. U javnosti su, sa pomenute sednice, objavljene stručne ocene članova Etičkog komiteta o izvršenoj spornoj operaciji. Izvestioci Etičkog komiteta, oftamolog i anesteziolog – zaključili su posle pregleda dostupnih dokumenata da je „operacija urađena stručno i korektno“ i da su „aparati za anesteziju korišćeni pri operaciji devojčice bili stari iako imaju sve potrebne ateste, ali da je anestezija dobro urađena…“ Bez sumnji u stručnost izvestilaca koji su svoje stavove izneli samo pred Etičkim komitetom, ceo angažman nevladine organizacije SLD zarad preporuka Ministarstva zdravlja, mogao bi članove Etičkog komiteta dovesti u neprijatnu situaciju, pošto su u vreme istražnih radnji javno, kao stručno telo, izneli stav da lekarske greške nije bilo. Reakcija na „presudu“ Etičkog komiteta za sada nema. Oni koji bi trebalo da reaguju (predstavnici zdravstvenih vlasti) verovatno su zadovoljni pomenutim saopštenjem. Prvo: odgovornost je u potpunosti prebačena na privatne klinike. Drugo: Etički komitet je konačno progovorio o tzv. etičkoj neusaglašenosti tima lekara koji je operisao pokojnu devojčicu. Onako usput, saopštili su i „da su lekari stručno i korektno “ operisali dete. Za Etički komitet stvar je završena. Svoj konačni stav o uzroku smrti trogodišnjeg deteta, kako su saopštili na pomenutoj sednici neće iznositi „jer ne žele da utiču na rad nadležnih pravosudnih organa“. To što su u vreme istražnog procesuiranja pomenutog slučaja zvaničnim saopštenjem ocenili da su lekari adekvatno izveli operaciju, ali da su prekršili lekarsku etiku, nije važno. I Etički komitet SLD-a ima svoju logiku etike.
B. Kaljević
Savet bezbednosti UN–a: Peta rezolucija
Rusija je u utorak 17. jula odbila i peti po redu američko-evropski Predlog rezolucije o Kosovu tokom zatvorenih konsultacija u Savetu bezbednosti u Njujorku. Ambasador Rusije u Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin ponovio je da Rusija i dalje ne podržava novi predlog rezolucije o Kosovu i založio se za nove pregovore, s novim posrednikom, koji ne treba da budu oročeni. „Rekli su kako veruju da moraju ostati neke sive zone i izvesna nesigurnost. Mi verujemo da je to pogrešan pristup jer je problem suviše ozbiljan. Ovde je reč o međunarodnom pravu, o stabilnosti na Balkanu i o budućnosti Srbije i Kosova, pa ne možemo neke stvari ostaviti nesigurnim“, kaže Čurkin.
U nastojanju da se dobije ruska podrška, u novoj rezoluciji zatraženo je novih 120 dana pregovora Beograda i Prištine, pri čemu je izostavljeno automatsko sprovođenje plana izaslanika Ujedinjenih nacija za Kosovo Martija Ahtisarija, što je bilo predloženo u prethodnim nacrtima rezolucije.
Prošle nedelje američki zvaničnici u Ujedinjenim nacijama izjavljivali su da će nastaviti s procesom odlučivanja o statusu Kosova bez obzira na to da li se Rusija slaže sa novim predlogom rezolucije ili ne.
Generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun pozvao je u utorak na izbegavanje jednostranih poteza u vezi s Kosovom. On se nada da će članice Saveta bezbednosti UN-a uspeti da se dogovore na osnovu preporuka Martija Ahtisarija i poziva na ustezanje od jednostranih poteza. „Ono na šta bih hteo da ukažem jeste da treba izbeći bilo kakvu preuranjenu i jednostranu akciju, o bilo kome da je reč. To bi zakomplikovalo ionako komplikovan proces“, rekao je Ban Ki Mun.
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu je posle sastanka prištinskog pregovaračkog tima rekao da Kosovo nije diglo ruke od političke vizije nezavisnosti i da ne može biti talac stalnih odlaganja rešavanja statusa. On je rekao da Priština i dalje insistira na usvajanju rezolucije Saveta bezbednosti na osnovu Ahtisarijevog plana.
M. Vidić
Širenje parking zona
Beogradsko Javno-komunalno preduzeće Parking servis saopštilo je da će u saradnji sa gradskim Sekretarijatom za saobraćaj 23. jula uneti promene u sistem zoniranja parkinga u Beogradu. Reč je, između ostalog, o proširenju druge (žute) zone na ulice u blizini Železničke stanice, dok će treća (zelena) zona obuhvatiti i ulice u blizini hrama svetog Save. U pojedinim ulicama u krugu dvojke doći će do promene iz jeftinije zelene, u skuplju, žutu zonu, što se opravdava povećanom tražnjom za slobodnim parking mestima na tom području, inače prepunom letnjih bašti i kafića koji su locirani upravo na mestima predviđenim za parkiranje. Nije poznato da li će poskupeti i zakup prostora letnjih bašti.
Sport: Srpsko–ruski duel
Fudbalski duel srpskih i ruskih parlamentaraca na Marakani, odnosno revijalnu prijateljsku utakmicu ekipe ruske Dume i Skupštine Srbije, prema najavi srpskih parlamentaraca, odigraće u sredu 18. jula. Dok će u srpskom timu, pored poslanika, igrati i pojedini ministri, ruski tim biće sastavljen samo od parlamentaraca. Prema najavi generalnog sekretara FK Crvena zvezda Zorana Damjanovića, na Marakanu će moći da uđu samo odabrani posetioci. Pošto sastav srpskog tima nije poznat, spekulisalo se da bi mogao da ga predvodi bivši trener Partizana Vladimir Vermezović, koji je to demantovao navodeći da zbog odsustva neće moći da bude na čelu „najneobičnije fudbalske ekipe“.
Prodaja na veliko
Poreska uprava Crne Gore naplatila je u prvoj polovini ove godine 17,6 miliona evra poreza na promet nekretnina, četiri puta više nego u istom periodu 2006. godine. Pošto je porez na promet nekretnina dva odsto, proračunato je da je za šest meseci prodato nekretnina u ukupnoj vrednosti od 880 miliona evra.
Zastava 10
Od početka serijske proizvodnje „zastave 10“ u pogonima fabrike Zastava auto montirano je 70 vozila tog modela, a najavljeno je da će do kraja jula biti proizvedeno ukupno 192 vozila. U avgustu sa proizvodnih traka sići će između 400 i 500 ovih automobila, koji se proizvode po licenci italijanskog Fijata. I do kraja godine, mesečno će biti proizvedeno po 500 vozila.
Zaječar: Identitet Evrope
U drugoj nedelji jula, u Zaječaru su se osmi put okupili domaći i strani filozofi, srednjoškolski profesori filozofije i studenti iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Preko 150 učesnika na petodnevnim sesijama razmatralo je problem Identiteta Evrope, centralne ovogodišnje teme međunarodne Filozofske škole Feliks Romulijana. Na arheološkom lokalitetu ovog imena, među zidinama kasnoantičke carske palate, uvodno izlaganje o Izvornom liku Evrope i njenom modernom identitetu, održao je počasni predsednik – akademik Mihailo Đurić. Narednih dana, tokom rasprava i debata, obuhvaćeni su problemi samog izvorišta moderne Evrope na planu ideja. Preko veze između grčke filozofije, hrišćanstva, rimskog prava, došlo se do savremenog lika Evrope i principa i ideala na kojima počiva, a koji su danas neretko u suprotnosti sa ciljevima kojima teži. Ovogodišnje značajnije učešće stranih teoretičara iz Norveške, Bugarske, Slovenije i Hrvatske, doprineo je ostvarenju jednog od bitnih ciljeva ove škole, a to je da ona postaje „stecište permanentnog dijaloga između domaćih i inostranih filozofa“, rekao je na zatvaranju direktor Filozofske škole Slobodan Divjak. Uz sertifikat o učešću, studenti i srednjoškolski profesori dobili su zbornik radova sa prošlogodišnjeg zasedanja i knjigu norveške učesnice Nine Karin Monsen Čovek koji voli, omiljene među mladom populacijom.
Novina je i da se od ove godine učešće u Školi, srednjoškolskim profesorima filozofije priznaje kao stručni seminar u našem obrazovnom sistemu. Organizatori se nadaju da će sledeće godine njihovo prisustvo biti brojnije, a najavljeno je i da se već vode pregovori sa filozofima van evropskih prostora, koji bi povećali ugled škole u svetu.
D. Mihajlović
Sumnjiva poslastica
Nakon što je slovenačka zdravstvena inspekcija ustanovila prisustvo salmonele u proizvodu fabrike Jafa iz Crvenko – Mančmelou klasiku, i Slovenija, i Hrvatska, i Bosna i Hercegovina povukle su iz prodavnica ovu poslasticu. Isto je urađeno i u Srbiji. Međutim, nadležni u fabrici Jafa rekli su za RTS da je sporna količina od 250 kilograma tog proizvoda koja je 4. jula izvezena slovenačkom Merkatoru imala sve potrebne sertifikate sanitarne i veterinarske inspekcije Srbije. „Na granici sa Slovenijom njihov inspektorat je to uzorkovao. Do sada smo dobili samo usmenu informaciju da oni na tom uzorku sumnjaju na kontaminaciju salmonelom“, izjavila je direktorka proizvodnje Jafa Jelena Jurić, i dodala da fabrika insistira da o tome dobije i zvanično obaveštenje što pre. „U našim prodavnicama svi proizvodi koji su na policama imaju kompletne papire, analize su urađene i svi proizvodi su zdravstveno ispravni“, rekla je ona. Taj proizvod, kako objašnjava, sa istim rokom upotrebe, isporučen je i u Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, ali ne i u Hrvatsku, gde je povučen iz prodaje.
Postoji sumnja, prema rečima direktora marketinga Jafe Milice Ličine, da se pokušava sprečiti sve veća prodaja Jafinih proizvoda Jafa keksa i Mančmeloua, koji su prva dva konditorska proizvoda iz Srbije po količini izvoza u Sloveniju i Hrvatsku.
Inače, Sanitarna i veterinarska inspekcija Srbije prilikom kontrole fabrike nisu utvrdile nijednu nepravilnost koja bi mogla da se dovede u vezu sa pojavom salmonele, rečeno je u fabrici.
M. V.
Kosidba 2007: Stići će i penzija
Kulturno-turistička manifestacija Kosidba 2007, trideset peta po redu, održana je na planini Rajac, opština Ljig, u nedelju 15. jula. Sa propratnim događajima koji su uključivali odbojkaški i turnir u fudbalu, savetovanje za poljoprivrednike, likovnu izložbu, promociju foto-monografije opštine i zabavni program (nastupili Ljubiša Stojanović Luis, grupa Legende i folklorni ansambli) kao i nezaobilazni vašar na obroncima Rajca, događaj je trajao puna tri dana, od petka do nedelje.
Posle okupljanja kosača koji će se takmičiti, uglavnom starijih ljudi, ali i nekoliko njih u svojim tridesetim godinama, kosačku zdravicu odrđžao je u tradiconalno-šaljivom duhu kozbaša (điđija, odnosno komandant kosidbe), vremešni ali veoma vitalni Milojko Milosavljević sa Rajca, a kosidbu je protokolarno otvorio državni sekretar Ministarstva za ekomoniju i regionalni razvoj Goran Petković. Kosači, praćeni neizostavnim trubačima posle okupljanja i zdravice kreću u defile, sa visoko uzdignutim kosama pevajući i nazdravljajući sa kozbašom na čelu čiji je osnovni rekvzit boca domaće ljute; defile potom prolazi kroz dimnu zavesu od jagnjećeg i prasećeg pečenja, putem koji je sa obe strane natrpan manje kulturno-turističkim, a više vašarko-pijačnim sadržajem; kosači konačno stižu do livada koje treba pokositi. Takmičari se zagrevaju, oštre kose i raspoređuju na padini koju treba pokositi. Za nekog ko nije navikao na poljoprivredne radove na tradicionalni (čitaj ručni, bez mehanizacije) način, kosači su zavidno efikasni – trava koja je bila do kolena nestaje u nekoliko preciznih zamaha kosom. Posle revijalnog dela, za prikazivanje i slikanje, sve sa vodonošama i neumornim điđijom koji je je vikao na kosače koji hvataju krivinu i terao ih na rad, usledio je takmičarski deo u kome se boduje kako brzina tako i uitasak, odnosno umetnička impresija, kako bi verovatno rekli sportski komentatori. U konkurenciji od 15 takmičara pobedio je Ivan Vuković iz Preljine kod Čačka, drugo mesto osvojio je Milan Novaković iz Mrkonjić Grada u Republici Srpskoj, treće Blažo Kotlaja iz Pljevalja u Crnoj Gori i četvrto Milorad Sladojević kome je ovo bilo 14. učešće na Kosidbi na Rajcu, na kojoj je pobeđivao šest puta. Za novog điđiju izabran je Boban Paunović iz Takova.
Prvo takmičenje kosača na Rajcu održano je kada i prvi narodni vašar, daleke 1892. godine. Vašar nije izostao, naravno, ni ovaj put, a od nadahnutijih izjava vokalne solistkinje pod jednim od šatora (jagnjetina 1000 dinara kilo, prasetina 600) potpisniku ovih redova ostaće upamćena ona namenjena dizanju morala starijim slušaocima: „Hajmo malo življe, stići će i penzija…“
I. Salinger
ŽIVOT
Akademiku Miomiru Vukobratoviću, redovnom članu Srpske akademije nauka i metnosti i osnivaču srpske robotike, svečano je uručena diploma inostranog člana Kineske inženjerske akademije. Diplomu je uručio kineski ambasador u Beogradu Li Guobang, koji je rekao da se naučno-tehnička saradnja između Kine i Srbije ogleda u 200 projekata, kao i da je prof. dr Miomir Vukobratović doprineo razvoju ove saradnje i na taj način unaprede odnose između dve zemlje.
Profesor Vukobratović tvorac je „tačke nula momenta“, metode u robotici bez koje bi hod humanoidnih robota bio nemoguć. Metoda je prvi put predstavljena početkom 1968. godine i učinila je akademika Vukobratovića pionirom svetske humanoidne robotike, a Beogradsku školu robotike institucijom poznatom i priznatom u svetskim naučnim krugovima. Od tada, istražujući na polju robotike i objavljujući brojne naučne radove, akademik Vukobratović postaje jedan od najcitiranijih robotičara u svetu i najcitiraniji naučnik na ovim prostorima u oblasti tehničkih nauka. Dr Vukobratović rođen je 1931. godine u Botošu kraj Zrenjanina. Direktor je Centra za robotiku na Institutu „Mihailo Pupin“ u Beogradu, akademik Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Akademije inženjerskih nauka SCG, inostrani član Ruske akademije nauka i član Međunarodne inženjerske akademije.
Posetioci
Beograd je u toku maja posetilo oko 40.000 stranih turista. Kako kažu u Turističkoj organizaciji Beograda broj hotelskih gostiju u prva četiri meseca povećan je za 21 odsto, a broj noćenja za 22 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Beograd je u prva četiri meseca učestvovao sa oko 70 odsto u ukupnom turističkom prometu zemlje.
Skok
Reprezentativka Srbije Ivana Španović, član Atletskog kluba „Vojvodina“, osvojila je srebrnu medalju u skoku u dalj na Prvenstvu sveta u atletici za mlađe juniore, koje se održava u češkom gradu Ostrava. Ona je postigla rezultat od 6,41 metar, a zlatna medalja u toj disciplini pripala je Ruskinji Klišinoj sa daljinom od 6,47. Njen skok od 6,43 metara je i nacionalni rekord za seniorke.
Broj nedelje
Narodna banka Srbije saopštila je da je ove godine isplaćeno 169,5 milona evra stare devizne štednje građana. Kako se navodi u saopštenju, sredstvima obezbeđenim iz republičkog budžeta u maju je isplaćeno 81,6 miliona evra, u junu 66,7 miliona, a od 1. do 14. jula islaćeno je dodatnih 12,2 miliona evra. Od juna 2000. godine za staru štednju ukupno je isplaćeno 1,33 milijarde evra, a za obaveze proistekle iz obveznica emitovanih po osnovu zajma za privredni oporavak isplaćeno je ukupno 18 miliona evra.
Komentari:
Tekst „Etika etičkog komiteta“: Neda Nikolić-Bobić
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve