Međuvreme

Greška

Jedna od retkih afera na domaćoj političkoj sceni koja se, izgleda, brzo i bezbolno završila, tiče se dva Miroslava Stefanovića. Prvi Stefanović, arhitekta, potpredsednik Liberala Srbije i predsednik UO Jat Ervejza, navodno je pobedio na konkursu za izvođenje radova na Aerodromu „Beograd“ i dobio nagradu u iznosu od 180.000 dinara. U medijima mu je pripisan sukob interesa, a dodatna prašina digla se zbog njegove funkcije u LS-u. Međutim, pravi dobitnik nagrade i pobednik na konkursu je drugi Miroslav Stefanović, takođe arhitekta, ali zaposlen u preduzeću Mašinoprojekt Kopring. Potpredsednik LS-a tvrdi da su pogrešne informacije stigle iz G17 plus.

Hendikep

Na okruglom stolu pod nazivom „Fizički hendikep kao problem obrazovanja“ iznet je poražavajući podatak da četvrtina svih članova Saveza za cerebralnu i dečiju paralizu Beograda nikada nije išla u školu. Predstavnici ovog saveza, članovi Ministarstva prosvete i škola za obrazovanje fizički hendikepiranih, zaključili su da su ove osobe neopravdano zapostavljene, s obzirom na to da postoje samo dve škole za osnovno obrazovanje i nijedna srednja: „Aktuelna reforma obrazovanja ostavila je po strani osobe sa fizičkim hendikepom“, tvrdi Goran Nedović, profesor Defektološkog fakulteta. Od ukupno 1079 članova, njih 269 nikada nije išlo u školu, a samo 78 ima visoko obrazovanje. Osnovnu školu završilo je 480 osoba obolelih od cerebralne i dečije paralize. Još ne postoji saglasnost stručnjaka o tome da li ova deca treba da idu u redovne ili specijalne škole.

Vojska

Kako saznaju podgoričke „Vijesti“, na nedavno održanom sastanku kome su prisustvovali predsednik Crne Gore Filip Vujanović, premijer Milo Đukanović i predsednik SCG Svetozar Marović, odlučeno je da započne postepeno ukidanje opšte vojne obaveze na teritoriji Crne Gore, a da se u budućnosti odbrana te republike zasniva na profesionalnim vojnim formacijama, u skladu s potrebama i ekonomskim mogućnostima. „Vijesti“ su od „pouzdanih izvora“ dobile informaciju da je u toku i priprema zakona kojim će sve to biti regulisano. Predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić najavio je da će u četvrtak 20. novembra biti održan sastanak sa predstavnicima nevladinih organizacija i građanskih asocijacija koje se zalažu za ukidanje opšte vojne obaveze. Miroslav Filipović, član Komisije Skupštine SCG za kontrolu službi bezbednosti, izjavio je za „Vijesti“ da u Srbiji takođe „postoji politička volja za ozbiljne reforme, ali je Vojska komplikovan, prilično glomazan i inertan sistem i zato to ne može da se uradi preko noći“. Filipović je dodao da je odbrana nadležnost državne zajednice, te da bi politika država članica u tom domenu trebalo da bude usaglašena, a ne jednostrana, kao i da sumnja da je takva odluka u državnom vrhu Crne Gore uopšte doneta, jer bi u tom slučaju ona predstavljala nepoštovanje Ustavne povelje.

Trnje

Beba stara dva ili tri dana, pronađena je u nedelju 16. novembra u vlasotinačkim vinogradima. Devojčicu je našao Profir Spasić u trnju kraj svog poseda. Novorođenče je bilo uvijeno u čaršav i stavljeno u putnu torbu. Čuo je iznemogli plač, a kada je podigao bebu, osetio je da se skroz ohladila. Beba je neko vreme provela u inkubatoru leskovačkog porodilišta. Lekari nisu uspeli da zaustave povraćanje sukrvice, pa je prevezena u Institut za majku i dete u Beogradu. Policija i dalje traga za majkom novorođenčeta.

Edukacija

Tema kojom se poslednjih nedelja bave stručnajci u Ministarstvu prosvete jeste uvođenje seksualnog obrazovanja u osnovne škole. Prema preliminarnom planu, ovaj predmet će se izučavati u sedmom razredu kao jedan od segmenata zdravstvenog obrazovanja, koje je, opet, segment fizičkog vaspitanja. Sličan projekat postojao je i osamdesetih godina, ali je zbog raznoraznih okolnosti, između ostalog i zbog stidljivosti domaćih predavača, sve ostalo samo mrtvo slovo na papiru. Današnja omladina važi za upućeniju po ovom pitanju, pa po nekima predmet seksualno obrazovanje izgleda pomalo deplasirano. Neumoljiva statistika, međutim, govori suprotno. Oko trećine mladih Srbije i Crne Gore koji imaju više od 11 godina seksualno su aktivni, jedna četvrtina devojaka imala je jedan ili više abortusa, a svega 40 odsto devojaka redovno odlazi ginekologu. Kada se ovim podacima doda činjenica da mladi kod nas više znaju o kompjuterima nego o seksualnom odnosu (84 prema 72 odsto za računare), uvođenje seksualnog obrazovanja može se smatrati i više nego poželjnim.

Mutanti

Tokom protekle nedelje mnogi stanovnici naselja Žarkovo zatekli su u svojim poštanskim sandučićima malene pamflete-obaveštenja o akciji deratizacije u njihovom naselju. Ono što je stanovnike uznemirilo jeste objašnjenje da se deratizacija, osim obične, odnosi i na „novonastalu, od radijacije i bombardovanja mutiranu vrstu pacova, koja je u stanju da pregrize električne vodove, pa čak i vodovodne cevi“. Potencijalnu masovnu histeriju sprečio je direktor Gradskog zavoda za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju dr Veselin Radonjić, koji je objasnio da su pamfleti obični falsifikati i da o mutiranim pacovima nema govora. Mutiran ili ne, tek, jedan pacov uspeo je da prošlog utorka ostavi pola Leskovca bez struje. Pregrizavši kabl uspeo je da pokrene lančano ispadanje transformatora iz sistema. Da li je reč o pacovu hibridu ili o onom koji je znao gde treba da gricne, nije precizirano.

Poricanje

Negdašnji ministar kulture Željko Simić u ponedeljak 17. novembra odbacio je navode optužnice koja ga tereti da je iz stana antikvara Viktora Ristovića, poznatijeg kao Miša Grof, ukrao 500 nemačkih maraka, sat i dva pozlaćena okvira za naočare. Pomenute stvari su, prema Simićevim tvrdnjama, pokloni koje je dobijao od sada već bivšeg prijatelja Ristovića. Komentarišući video-zapis snimljen Ristovićevim kamerama na kome se Simić vidi u akciji „samoposluživanja“ tuđom imovinom, bivši ministar je obrazložio da je Ristoviću bio potreban dok je bio na funkciji, jer je znao da se na njega može osloniti. Bivšeg prijatelja je optužio i da ga je smišljeno prijavio „kako bi ga kompromitovao kao bivšeg visokog funkcionera Socijalističke partije Srbije“ i naveo da mu je oštećeni poklanjao stvari od 30.000 i 40.000 nemačkih maraka, dakle mnogo vrednije od „sitnica“ koje je prijavio. Suđenje se nastavlja u januaru.

Vreme

Ljubomir Lepojević (74) iz Beograda pokušao je u ponedeljak 17. novembra da skokom sa Kalemegdanske tvrđave oduzme sebi život. Kako stručnjaci kažu, glavni „okidač“ za Lepojevićevu odluku su, pored životnih nedaća, vremenske (ne)prilike, praćene naglim skokom temperature i pritiska. Kako je „crni ponedeljak“ obeležen povećanim brojem saobraćajnih udesa, mnogobrojnim slučajevima povređivanja i samopovređivanja, pa i jednim samoubistvom, lekarima i meteorolozima ne preostaje ništa drugo do da uzrok ovih nesreća potraže u zasad neobjašnjivim eksplozijama na Suncu, koje su izazvale pretople dane za ovo doba godine.

Ultimatum

Vlada Srbije je prošle nedelje, nekako baš u špicu izborne trke, donela odluku da pomogne pekarima i sprečila poskupljenje hleba. Tako su pekari dobili mogućnost da brašno tipa 850, od koga se proizvodi najjeftiniji narodni/socijalni hleb od 13 dinara, plate ne samo avansno već i odloženo na 30 dana. Pekari su, međutim, potpuno hladno i nezainteresovano primili ovu vest jer, kako su objasnili, rok je prekratak, a da bi se ostvarilo pravo na vladin ustupak potrebno je obezbediti menicu koja košta. Kako njihov predlog o uvozu pšenice nije ni prihvaćen ni konačno odbijen, pekari su odlučili da malo „poguraju“ stvar. Spremni da na odluku čekaju dva-tri dana, postavili su ultimatum – ili uvoz ili poskupljenje.

Rešenje

Spor između vladike Filareta i Zavoda za zaštitu spomenika kulture, povodom manastira Mileševe, koji tinja već tri godine, dostigao je kulminaciju. Istorijat nesuglasica ovih dveju strana datira od izgradnje ribnjaka koju je započelo sestrinstvo manastira Mileševa. Republički zavod za zaštitu spomenika kulture tada je ocenio da izgradnja sama po sebi nije sporna, ali na odgovarajućoj lokaciji i s dimenzijama primerenim potrebama manastira. Posle zakonske obustave daljih radova na ribnjaku u Mileševi, takođe bez dogovora sa Zavodom, počela je izgradnja ekonomata. Svi sastanci, dogovori, pa čak i sudski spor koji je na osnovu Zakona o zaštiti spomenika pokrenut protiv vladike Filareta nisu dali željeno rešenje. Po običaju sklon konstruktivnim rešenjima, vladika Filaret je uputio inicijativu Sinodu Srpske pravoslavne crkve za pokretanje akcije za osnivanje posebne komisije, koja će se starati o zaštiti i obnovi crkvenih dobara. Dotična komisija trebalo bi da predstavlja ustanovu paralelnu sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture i, po vladikinom mišljenju, jedino rešenje spora između SPC-a i Republičkog zavoda. S tim u vezi, vladika je uputio pismo Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture u kome je ocenio da ova ustanova nije merodavna kada je reč o crkvenoj baštini. Nemerodavnost je objasnio „muzeološkim i često nekrofilskim odnosom Zavoda prema živim svetinjama crkve“.