Međuvreme

Trka

U kupovinu akcija „Knjaza Miloša“ uključile su se i vodeća francuska prehrambena kompanija Danone, investicioni fond „Salford“ i slovenački proizvođač piva „Laško“. Predstavnici Danonea potvrdili su svoju zainteresovanost, menadžeri firme „Laško“ za sada ne žele o tome da se izjašnjavaju, a u „Salfordu“ su u utorak izjavili da će u narednih 24 do 48 sati biti izdato saopštenje o planovima vezanim za otkup akcija „Knjaza Miloša“.

Agencija za privatizaciju je 6. avgusta ove godine potpisala Memorandum o razumevanju sa košarkašem Vladom Divcem, odnosno kompanijom AG 12 LLC Delaver i rukovodstvom „Knjaza Miloša“ o dokapitalizaciji te kompanije. Investiciona kompanija FPP Balkan Limited objavila je 12. avgusta ove godine ponudu za preuzimanje 25 do 40 odsto akcija „Knjaza Miloša“ po ceni od devet hiljada dinara po akciji.

Prema nepotvrđenim informacijama, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i koordinator u Ministarstvu privrede Predrag Bubalo zatražio je od Komisije za hartije od vrednosti da se privremeno, na 60 dana, obustavi ponuda kompanije FPP Balkan Limited.

„O kontraponudama za otkup akcija ‘Knjaza Miloša’ Komisija bi trebalo da odlučuje do kraja ove nedelje“, izjavio je predsednik Komisije Dobrosav Milovanović, koji je odlukom Skupštine Srbije u utorak razrešen te dužnosti. On je dodao da je zbog toga važno da novoizabrana komisija, čiji je predsednik Milko Štimac, što pre počne da radi.

Gosti

Zmija dužine oko jednog metra, pretpostavlja se smuk, 23. avgusta uveče „ušunjala“ se u automobil Nenada Krstića iz Prokuplja i „stacionirala“ u motoru. Sedeći u kafiću u blizini parkiranog automobila Krstić je primetio gužvu na parkingu. Deset policajaca i isto toliko vatrogasaca je narednih pola sata pokušavalo da istera neželjenog gosta paljenjem vatre ispod motora i puštanjem vatrogasne pene, a nakon toga je u obližnjoj perionici zmija oko 20 minuta tuširana hladnom vodom. Ni posle opsežne akcije zmija nije isterana iz automobila, pa je Krstić odlučio da automobil vrati na parking gde je gmizavac prvobitno započeo svoju posetu. Vlasnik se ponadao da će se zmija sama vratiti u obližnji parkić odakle je i došla, a da li se to dogodilo nismo uspeli da saznamo do zaključenja broja. Istog dana na beogradskom trgu Slavija, na početnoj stanici autobusa broj 59, oko petnaest časova pojavila se šarka dužine između 60 i 80 centimetara. Pojedini uspaničeni prolaznici utrčali su u obližnju radnju vičući „zmija, zmija“, a nekoliko vozača je uspešno zaobišlo gmizavca. Problem je nakratko rešen kada je stanar obližnje zgrade pokupio zmiju lopatom i metlom i ubacio u šaht. „Politika“, međutim, piše da su zmije odlični plivači, te da je moguće da se ona ponovo pojavi na površini čak i na udaljenom mestu. Uz to, pošto mogu spretno da se uspuzaju vertikalno, nije isključeno da se pojavi i u nečijoj ve-ce šolji.

Ćoše

Do kraja 2004. godine, u oko 20 supermarketa u Čikagu, američkom gradu u kome živi najveći broj Srba – oko 200.000 – biće postavljeno „Srpsko ćoše“. U pitanju su vitrine od pleksiglasa i metala koje će sadržati prehrambene proizvode srpskog porekla – „najbolje od najboljeg“. Kupcima će biti ponuđeno sveže i smrznuto voće, med, sokovi, mineralna voda, rakije, vina, ajvar, slatko, pečurke, salate i više vrsta sira i kajmaka. Za izgled ambalaže pomenutih proizvoda pobrinuće se Dizajn institut Srbije, a neki od učesnika u akciji su novosadski Etno fud, Rubin, Sinalko, Marcipan iz Osečine i „Knjaz Miloš“. Slobodan Milosavljević, direktor Privredne komore Srbije, kaže da je „Srpsko ćoše“ rezultat nedavne posete srpske državno-privredne delegacije Americi koju je predvodio predsednik Srbije Boris Tadić.

Omladina

Četvrti Sabor srpske pravoslavne omladine, na kome je učestvovalo 123 predstavnika 60 omladinskih bratstava i nevladinih udruženja pravoslavno-nacionalnog opredeljenja iz zemlje i inostranstva, ugledni srpski intelektualci iz celog sveta, gosti iz Rusije i predstavnici pravoslavne omladine Makedonije, završen je usvajanjem Preobraženjske deklaracije. U njoj su naznačeni problemi sa čijim je rešavanjem neophodno što hitnije početi, kao i načini da se to uradi uz angažovanje mladih. Jedno od navedenih pitanja jeste obaveza mladih u biološkoj i duhovnoj obnovi „našeg naroda i ljudi oko nas“. Doneta je odluka i da se na sve moguće načine pomogne ugroženoj braći na Kosovu i Metohiji, prognanima, ratnim vojnim invalidima, sirotima i siročadi. U planu je formiranje Duhovnog centra u Kosovskoj Mitrovici i obnova manastira Zočište. Učesnici Sabora insistirali su da se reši pitanje „identifikacije žrtava komunističkog terora, da se otkriju, opoju i sahrane kosti unesrećenih Srba tamo gde to još uvek nije učinjeno“. Predstavnici srpske pravoslavne omladine bavili su se i pitanjem tehnološko-informatičke civilizacije svesni njenih prednosti i mana. Računar i internet prihvataju kao sredstvo za rad, ali uz napomenu da je „pitanje digitalizovanih ličnih i drugih identifikacionih kartica nedovoljno istraženo, pa se Sabor srpske pravoslavne omladine, zbog opasnosti od zloupotrebe, zalaže za hitno pokretanje javne rasprave“ o toj temi, gde bi učestvovale sve relevantne državne institucije, ugledni intelektualci i predstavnici SPC-a. Predloženo je i da SPC razmotri ideju osnivanja Nacionalnog instituta koji bi, okupljajući pravoslavne stručnjake iz raznih oblasti, imao zadatak da pomogne „našem narodu i crkvi da na vreme odgovore na izazove koji nam dolaze sa procesom globalizacije“.

Trpeza

Završna vežba studenata druge godine Više škole unutrašnjih poslova održana je 22. avgusta. Tog dana studenti su pokazali znanja i sposobnosti stečene nakon tronedeljne obuke na tri lokacije na Goču, pre svega specijalističke obuke za vođenje antiterorističkih dejstava: korišćenje naoružanja, opreme i sredstava ABHO-a, inženjerijske i strojeve obuke. Izvedena je vežba spasavanja ranjenog policajca, kao i borba protiv terorističke grupe i oslobađanje talaca za koje su obuku držali instruktori Žandarmerije. Novitet je da su ove godine alpinističku obuku imale i devojke, koje su na završnoj vežbi imale priliku da pokažu šta su naučile o zbrinjavanju ranjenika, obezbeđivanju objekata, ličnosti i grupe ljudi. Studenti su tokom obuke u logoru, koji se nalazi u šumi pokraj reke, učili snalaženje i preživljavanje u prirodi pomoću sitnih životinja, gmizavaca i jestivog bilja od koga su spremali variva. Napravili su i sušionice za meso i peć za hleb. Tokom prikazivanja vežbe „Odbrana taktičkog logora u slučaju iznenadnog napada terorista“ posmatrači su bili u prilici da se posluže sa „Trpeze – dara prirode“: reš pečenim poskokom, skakavcima, šniclama od zelja, pohovanim pečurkama, gulašom od kornjače, srnetinom, palačinkama sa gljivama, pohovanim bundevinim cvetom…

Harvard

U Beogradu je ovog leta osnovan Harvard klub Srbije i Crne Gore, kao domaći ogranak velike međunarodne mreže bivših predavača, studenata i stipendista ovog prestižnog američkog univerziteta. Pored druženja i organizovanja predavanja, klub će nastojati da našim studentima koji žele da se upišu na Harvard pomogne da dođu do stipendije. Predsednica ovog kluba u osnivanju je Ana Trbović, pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom u Vladi Srbije.

Iako za sada ima svega dvadesetak članova, klub okuplja niz osoba koje igraju važnu ulogu na političkoj, ekonomskoj i društvenoj sceni. Pored predsednika Srbije Borisa Tadića, koji je pre četiri godine bio stipendista Kokalisovog programa za južnoevropske studije, među članovima su bivši komesar za izbeglice Ozren Tošić, bivši ministar finansija Božidar Đelić i nekoliko pripadnika beogradskog diplomatskog kora.

Geta

Jedan od gorućih urbanističko-socijalnih problema grada Beograda predstavljaju, kako piše „Blic“, i „divlja“ romska naselja. U nehigijenskim naseljima u Beogradu živi oko 40.000 Roma, ponajviše na Novom Beogradu i to na lokacijama ispod mosta Gazela, između ulice Jurija Gagarina i garaže GSP-a, u naselju Dr Ivana Ribara, kod Bloka 61, na Starom aerodromu, kod Tošinog bunara i u nekoliko naselja na Bežanijskoj kosi. Posle nekoliko neuspelih pokušaja preseljenja ovakvih naselja, od kojih je „najglasniji“ bio pokušaj izmeštanja romskog naselja sa Starog aerodroma u Zemun Polje, kome su se prvo usprotivili čelnici opštine a potom i građani, organizujući proteste, predsednik gradske vlade Nenad Bogdanović kaže za „Blic“ da bi se Beograd rešio tog rugla jedino izgradnjom 5000 socijalnih stanova, ali je i dodao da problem leži u nedostatku podrške kako građana tako i opštinskih vlasti. Član gradske vlade zadužen za urbanizam Ljubomir Anđelković izjavio je da su gradske vlasti do sada proučile 57 mogućih lokacija, raspisale urbanističko-arhitektionski konkurs za najbolje rešenje a potpisan je i ugovor sa Urbanističkim zavodom o izradi standarda za izgradnju objekata za socijalno stanovanje. Do konačnog rešenja, međutim, Romi ostaju tu gde jesu, noseći epitet nepoželjnih komšija.

Vaskrsnuće

Početkom maja ove godine u saobraćajnom udesu u okolini Petrovca na Mlavi, vozeći bicikl teško je povređena Olgica Stanisavljević (54) iz sela Lopušnik. Nakon nesreće prebačena je u jednu od beogradskih klinika, ali je preminula posle nekoliko dana i porodica je sahranila na seoskom groblju u Lopušniku. Mesec dana nakon sahrane, po selu se raširila priča da je Stanisavljevićeva živa i zdrava, kao i da je telefonom kontaktirala rodbinu kako bi oni obavestili njenog supruga da je izvede iz bolnice. Stanovnici Lopušnika bili su šokirani ovom vešću, naročito pošto je seoski običaj da se kovčeg ne otvara pred familijom, pa niko nije pouzdano identifikovao preminulu. Još veću zabunu stvorilo je to što je kovčeg dovezen iz mrtvačnice u Požarevcu, a Stanisavljevićeva je preminula u Beogradu. Dragiša Stojković iz Lopušnika, pokazujući umrlicu pred kućom veruje da nisu u pitanju „čista posla“. Čuo je da se Olgica javila iz nekog od beogradskih staračkih domova. Komšinica porodice Stanisavljević Rada Živković kaže da je čula da je trgovac Mališa vozio Olgicinog sina Sašu u petrovački SUP kako bi proverio šta se dešava, ali su mu rekli da „ne znaju ništa o njenom vaskrsnuću“.

Tarzan

Mehdija Medo Pepić iz sela Dolovi na granici između Srbije i Crne Gore živi u kućici na drvetu i, kako prenosi Beta, insistira da ga zovu – Tarzan. „Tarzan“, naime tvrdi da je u šumi pronašao mir i dodaje „da bi svaki čovek ponekad trebalo da, poput njega, pobegne u šumu, da živi tamo izvesno vreme, da se odmori“. Iako u Dolovima ima majku i braću, kod kojih često navrati, „Tarzan“ kaže da sâm sprema hranu i pere odeću kako nikoga ne bi opterećivao. Prema svedočenjima meštana, njihov junak najviše voli da se druži sa decom, a po ugledu na autentičnog Tarzana i ovaj je odlučio da se nikada ne ženi. Sa odraslima se retko upušta u razgovore i mirne je naravi, ali je zato u stanju da napadne roditelja ukoliko digne ruku na dete. Baš kao pravi Tarzan.