Međuvreme

Čeda

Na internet prezentaciji Čedomira Jovanovića (www.cedajovanovic.com), predstavljena je čitava modna linija: jakne, majice, džemperi, kape, kačketi, olovke, blokovi i šolje s logom osnivača Centra za modernu politiku. Obožavaoci lika i dela Čedomira Jovanovića, međutim, još neko vreme neće moći dotične „krpice“ da prošetaju gradom. Kako kažu iz Centra za modernu politiku, linija „Čedomir Jovanović“ za sada je samo ideja u povoju. Biće realizovana čim budu prikupljena sredstva, a za saradnju je u ovom trenutku zainteresovan „samo jedan gospodin iz Ljubljane“. Dok projekat ne krene, Čedinim fanovima preostaje da se zadovolje najnovijim vestima, ili da sa svojim idolom razgovaraju uživo preko neta. Oni vatreniji i spretniji ljubitelji već sada mogu da uzmu konac i iglu i sami izvezu logo.

Rojalista

Predsednik Srpskog rojalističkog pokreta u Sokobanji Zoran Golubović (58) prvi je Timočanin koji je zaradio kaznu zatvora zbog – grafita. Sokobanjski rojalista je 2. juna ove godine zgradu SO Sokobanja, hotel Turist i staru autobusku stanicu ukrasio grafitom – „Bez kralja ne valja“. Kako prenosi „Blic“, Opštinski sud u Sokobanji je Golubovića osudio na 45 dana zatvorske kazne i uslovno na godinu dana zbog krivičnog dela oštećenja tuđih stvari. S obzirom na to da su mnoge sokobanjske tuđe stvari takođe oštećene raznoraznim pisanjima, teško je oteti se utisku da je u slučaju Golubović, sporna bila možda samo – tematika.

Margit

Margit Savović, biciklistkinja, nekadašnja ministarka i savezna funkcionerka, potražila je zaštitu od Saveta Evrope jer je izgubila posao u subotičkoj višoj školi za obrazovanje vaspitača. Prema „Glasu javnosti“, Savovićki je od 1993. do 1997. dok se kao ministarka bavila nacionalnim manjinama i ljudskim slobodama radni odnos u toj školi mirovao, a kada je direktorki škole Slavici Kostić podnela molbu da je reaktiviraju, umesto povratka za katedru dobila je – otkaz. Verujući, kako je rekla, da pravni sistem ove zemlje funkcioniše kako treba, bivša ministarka je podnela tužbu protiv direktorke Kostić prvostepenom sudu. Tužba je, međutim, odbijena, a Margit Savović je to protumačila kao hajku na njenu ličnost i na njenu nacionalnu pripadnost. Kako je najpopularnija srpska Mađarica objasnila, Jožef Kasa i Savez vojvođanskih Mađara su krenuli u hajku na nju, tako da joj ni žalbe Pokrajinskom sekretarijatu za nacionalne manjine, čiji je sekretar Tamaš Korhec („jedan od Kasinih“) – ne vrede. Razočarana u srpsko pravosuđe i sunarodnike, profesorka koja govori dva jezika, evidentirana u Imeniku srpskih pedagoga, s karijerom dugom 28 godina i bez izvora prihoda (19. januara ove godine prestao joj je radni odnos i u Savetu ministara), Margit Savović je zaključila da joj je ostao jedino – Savet Evrope.

Sreća

U petak 12. novembra se u Beogradu dogodio lančani sudar na kružnom toku Autokomande u kome „na sreću niko nije izgubio život“. Autobus privatnog prevoznika Narturs, koji saobraća na liniji 33, sudario se sa automobilom „suzuki svift“, a zatim je na njih naletelo još šest automobila. Za ovu saobraćajnu nezgodu prvo je okrivljen autobus koji je, navodno, bio tehnički neispravan, a potom je krivica prebačena na „suzuki svift“. Epilog priče – jedna teže, tri lakše povređene osobe, jedan razlupani kiosk i velika materijalna šteta. U nedelju pre podne pod naletom kiše nastalo klizište „progutalo“ je deo Ustaničke ulice (opet u Beogradu), šine i stub koji je nosio tramvajsku kontaktnu mrežu, ali „na sreću, niko nije izgubio život“. Za ovaj incident odmah su okrivljeni radnici preduzeća Novi kolektiv, koji su ujutru započeli kopanje a da prethodno nisu propisno obezbedili gradilište. S beogradskog nadvožnjaka na mostu Gazela, 14. novembra oko 18 sati, palo je deset metara zaštitne ograde. Bankina je napukla na delu skretanja za Sajam, na strani iz pravca Ulice kneza Miloša. Za sada je nepoznato šta je izazvalo prelom zaštitne ograde, ali „na svu sreću“, nije bilo ni sudara ni povređenih. Kada se sve sumira, ispade da vozače na beogradskim ulicama od nesavesnih izvođača radova, neispravnih vozila i neadekvatno postavljenih saobraćajnih znakova spasava puka sreća.

Odgovornost

„Zakleo sam se 4. marta da ću raditi po Ustavu i Poslovniku i teško mi je što ste mislili da nisam radio po Poslovniku, zbog čega moram da podnesem moralnu odgovornost“, izjavio je 15. novembra poslanicima predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković. Ova izjava je usledila pošto su poslanici usvojili prigovor o povredi Poslovnika o radu parlamenta, koji se odnosio na predsednika Skupštine. Svoje izlaganje Marković je završio obećanjem da će 16. novembra podneti pismenu ostavku. U utorak 16. novembra Predrag Marković je, umesto ostavke, poslanicima podneo pismo u kome je naveo da je na sastanku sa šefovima svih poslaničkih grupa od predstavnika vladajuće koalicije dobio „nepodeljena uverenja da se glasanje o povredi Poslovnika, usled nesporazuma, nije odnosilo ni na jednog od predsedavajućih u Skupštini“. Najzad, oslobođen moralne odgovornosti, Marković je saopštio poslanicima da će poslušati volju većine i da će ostati na mestu predsednika Skupštine.

Posao

Vlasnicu stana u beogradskom Bulevaru oslobođenja 432 je 15. novembra iz popodnevnog sna probudio pljačkaš. Kada je, kako piše „Blic“, još bunovna gospođa izašla iz spavaće sobe, zatekla je lopova kako joj pretura po torbi. Uhvaćen na delu, razbojnik se ostavio tašne, iz džepa izvukao nož, a od vlasnice stana 250 evra i 150 funti. Pre nego što je pobegao razbojnik se gospođi uljudno izvinio na pretrpljenom strahu i objasnio joj da on samo radi svoj posao. Osim uljudnih, Beograd bi mogao da se podiči i „poštenim“ kriminalcima. Zoran Hadži Jovanović, zvani Čaki, na čiju su kuću u Zemunu 15. novembra dvojica mladića u crnim kožnim jaknama i s kapuljačama na glavi bacili dve „kašikare“, pomaže policiji da nađe bombaše. Osim priznanja da je svojevremeno pripadao novobeogradskoj i voždovačkoj kriminalnoj grupi, Hadži Jovanović je za „Večernje novosti“ izjavio i da je jedan od mogućih motiva napada na njega to što je „prošao rupu“ u zakonu i što se i danas bavi reketiranjem narko dilera.

Antipolicaj

Na srpskim trafikama odnedavno su se pojavile tablete/bombone pod imenom „antipolicaj“. Sudeći po natpisu na kutiji s čijeg pakovanja salutira zgodna policajka, tablete predstavljaju najnoviji izum za varanje saobraćajaca. Zvanično, one služe za uklanjanje alkoholnog zadaha. Praktično bez obzira koliko ste popili, posle konzumiranja „antipolicaj“ tableta duvanje u policijski balon pokazuje – nulu. Oni koji su probali ove tablete tvrde da pet minuta posle uzimanja skidaju nivo alkohola koji beleži balon za testiranje sa 1,5 na 0,03 promila. Njihovo dejstvo traje jedan sat, a prodaju se u pakovanju od četiri komada po ceni od 156 dinara. Tablete, na čijem pakovanju je i upozorenje – „ne konzumirajte alkohol dok vozite“ – uvezene su iz Rusije i kod nas se, registrovane kao konditorski proizvod, nalaze u slobodnoj prodaji na kioscima i u kafićima. U saobraćajnoj policiji kažu da prvi put čuju za“antipolicaj“ tablete, ali obećavaju da će ih odmah testirati – na sebi.

UNHCR

Beogradska kancelarija UNHCR-a delimično menja svoj način delovanja u našoj zemlji. Novina je bavljenje seksualnim i rodno zasnovanim nasiljem u izbeglištvu i raseljeništvu čime se bavila i nedavno održana konferencija, zajednički organizovana sa NVO-om Grupa 484 i Komesarijatom za izbeglice Republike Srbije.

Iako je bavljenje zaštitom žena i dece u izbeglištvu od seksualnog nasilja relativna novina kod nas, Visoki komesarijat UNHCR-a se tom globalnom temom bavi od 1995. godine. Tada je uočeno da se putevi trgovine ljudima neretko ukrštaju s izbegličkim stazama; da se, isto tako, u situaciji izolacije, nemaštine, depresije i stresa otvara prostor za zlostavljanje.

O krugu zlostavljanih i zlostavljača, koji se lako zatvara u slučaju izbeglica, govorila je dr Vesna Brzev-Ćurčić, o društvenim korenima seksualnog nasilja nad ženama psihoanalitičar Aleksandar Vučo, i drugi.

Uopšte, bilo je važno ukrstiti ove dve velike i bolne teme, od kojih je izbeglištvo zapostavljena, a seksualno zlostavljanje žena i dece relativno nova tema u našem društvu, iako su oba problema svojim trajanjem sad već „tradicionalna“. Ipak, čini se da je novo suočavanje i pristup otvorilo obavezu sveobuhvatnijeg i temeljnijeg primenjivanja dijagnostike, prevencije i rešavanja problema seksualnog zlostavljanja među izbegličkom populacijom. Jer, podataka o rasprostranjenosti problema među izbeglima nema, a isto tako ostaje u amanet stručnjacima da se pozabave pitanjem da li je to indikacija toga da je izbeglička porodica kompaktnija i uslovno rečeno „zdravija“, ili toga da o stvarnom životu izbegličkih porodica tako malo znamo?

Ostaje kao veoma važna napomena iz referata dr Brzev-Ćurčić, da zlostavljani ne retko, postaju zlostavljači. A samo izbeglištvo je trauma za sebe i takođe vid zlostavljanja.