Međuvreme

Delegacija

Predsednik Srbije Boris Tadić vratio se 27. januara iz dvodnevne posete Libiji sa simboličnim poklonom libijskog predsednika Moamera el Gadafija – ćilimom. Ono što je srpskoj javnosti mnogo bitnije od ovog detalja jeste da je predsednik Tadić, kako je rekao, sa državnim predstavnicima Libije postigao saglasnost da je potrebno podići saradnju na viši nivo i s tim u vezi pozvao srpska preduzeća „da maksimalno aktiviraju svoje kapacitete za saradnju sa ovom zemljom“. Još jedna od lepih vesti je i ponuda za učestvovanje na tenderu za kupovinu milion tona pšenice i brašna za potrebe Libije (a naša zemlja, kako kažu u Privrednoj komori Srbije, ima prošlogodišnjih viškova). List „Balkan“ naveo je i spisak putnika koji su proveli dva dana sa predsednikom u poseti Gadafiju. Tadić je, dakle, na put u Libiju poveo delegaciju od 52 predstavnika 27 srpskih firmi, među kojima su i neke malo poznate javnosti. Od onih poznatijih, u Libiju su putovali predstavnici preduzeća Bambi-Požarevac, Mile Dragić, DMD sistem-Beograd, Hemofarm-Vršac, Jugoimport, NIS-naftagas, Krmivo-produkt i MK Komerc. Za sve firme je zajedničko da su put finansirali građani Srbije, a „ceh“, prema saznanjima „Balkana“, iznosi nešto više od 100.000 evra. Kako su se proveli, možda ćemo videti u nekoj od reportaža Slobodana Mićića, inače direktora Kon Tiki travela, koji je na putovanje poveo i svoje kamermane. Tek da se zabeleži.

Hapšenja

Na Interpolovim poternicama trenutno se nalazi oko 350 državljana SCG. Obraz nam, izgleda, svetla domaća policija koja je samo od početka ove godine u seriji uspešnih akcija pohapsila mnoge kriminalce sa Interpolove liste. Tako je u Subotici izvedeno „jedno od najznačajnijih“, hapšenje Hasana Klaićija koji je u Makedoniji osumnjičen za krivično delo terorizma. U Beogradu je uhapšen Momčilo Popović osumnjičen za ubistvo policajca u Zvorniku i pokušaj ubistva još dvojice pripadnika MUP-a BiH, dok je u Ulcinju slobode lišen Britanac Petrid Špela koga švajcarska policija traži zbog trgovine drogom. Kada je reč o „našima“ koji su se raspršili po belom svetu, iza rešetaka su završila dvojica Beograđana optužena za ubistvo: Dražen Ninković je uhapšen u Švedskoj, a Branislav Todorović, poznatiji kao Bane Mladež, u Holandiji. Po poternici zbog dilovanja droge u Mađarskoj je uhapšen Zoran Bošković iz Požarevca, dok je u Sloveniji uhapšen Podgoričanin Ivan Stanić, osuđen na četiri godine zatvora zbog razbojništva. Na kraju, posle četiri godine skrivanja zbog bekstva iz prokupačkog Okružnog zatvora, prošle nedelje u BiH je uhapšen i Nišlija Demir Sulejmanović. Kada se sve sabere, ispada da su našim policajcima usfalila samo dva hapšenja pa da izjednače „skor“ sa stranim policijama koje su pohapsile naše razbojnike.

Dugovi

Direktor kragujevačke fabrike Zastava oružje Dragoljub Grujović izjavio je 31. januara da su obnovljeni pregovori ove i izraelske kompanije IMI o mogućoj saradnji u proizvodnji izraelske puške „tavor“. Ako se steknu povoljni uslovi, ta puška će se naći na izraelskom tržištu. Ovo je samo jedan od događaja koji ide u prilog činjenici da Vojska SCG i domaća policija više nisu tržišta od kojih može da živi šest srpskih fabrika namenske industrije. Kako se procenjuje, ovih šest fabrika bi od izvoza oružja samo za državu mogle da zarade između 200 i 300 miliona dolara godišnje. Uslov ne samo za toliki profit već i za opstanak ove industrijske grane jeste da Vlada Srbije do kraja sprovede plan rekonstruisanja fabrika. Kako saznaje „Blic“, ukupan dug celokupne odbrambene industrije Srbije prema državi, napravljen u vreme sankcija i izolacije Republike, iznosi pet i po milijardi dinara. Prema rečima Radoša Milovanovića, generalnog direktora namenske fabrike „Milan Blagojević“ u Lučanima, neophodno je da vlada oslobodi fabrike od tog duga kako bi one bile u mogućnosti da potražuju kredite od banaka. Međutim, ako bi država „prebila“ svoja dugovanja prema fabrikama namenske industrije, prema tvrdnji generalnog direktora Slobode iz Čačka Radomira Ljujića – fabrikama ne bi bila potrebna nikakva pomoć. Država, naime, namenskoj industriji duguje deset puta više od iznosa koji potražuje od njih. Samo Zastavi i Slobodi država i Jugoimport, preko koga je išao izvoz oružja, duguju preko sto miliona dolara, kaže Ljujić. Osim domaćih dugova, fabrike beleže i dugovanja iz inostranstva. Zastava oružje od zemalja Trećeg sveta trenutno potražuje 60 miliona dolara, i to najviše od Kube, oko 26 miliona. Još ispade da je dug namenske industrije – prava sitnica.

Krivci

Poslednja žrtva pasa lutalica je Bosiljka Bakić (73) iz beogradskog naselja Žarkovo koja je 31. januara izujedana po rukama, nogama i glavi. U proteklih nekoliko dana bilo je još desetak napada. Na periferiji Podgorice čopor lutalica raskomadao je novorođenče bačeno u kontejner. Desetogodišnja Natalija Mitić iz Zaječara operisana je nakon što ju je napao rotvajler, a protiv vlasnika psa podignuta je prekršajna i krivična prijava. Devetogodišnji Slavko Marković iz Rusina zadobio je povrede na butinama, a na Novom Beogradu napadnute su dve devojčice dok su se sankale. Međutim, ovih dana ni psi nisu prošli bolje. Članovi lovačkog društva „Tamnava“ u Koceljevu ubili su više od 220 životinja. Lovcima je radi suzbijanja besnila ponuđeno 500 dinara za svakog ubijenog psa, 300 za mačku i 1000 dinara za lisicu. „Više od pola ustreljenih životinja imalo je vlasnike. Ubijen je moj labrador, sterilisana ženka, uredno vakcinisana. Kretala se u pratnji mog sestrića, dečaka od 16 godina“, kaže Dušan Pašić. I Pašićev sestrić je potvrdio: „Kuja je imala ogrlicu. Lovac je stajao ispred prodavnice, napunio je pušku i podigao je prema meni. Uplašio sam se, video sam da nišani u ujakovog psa i rekao sam: ‘Čiko, ne pucajte, ovo je pas moga ujaka Pašić Dušana.’ On je rekao: ‘Ovo je čišćenje, ubiću sve, pa ako treba i tvog ujaka.’ Tada je pucao preko mene i pogodio psa. Počeo sam da plačem i vrištim i otišao sam u prodavnicu da potražim pomoć, a on je opet pucao.“ Prema Pašićevoj tvrdnji lovac je mrtvog psa odneo kući kako bi zaradio 500 dinara. A lovac Dragan Stojčić dao je ovakvo objašnjenje: „Ubio sam dva psa i jednu mačku. Postojala je dozvola za čišćenje terena i mi smo išli, nas trojica, u lov. Dozvola je tu, sve je bilo fino i divota. Za hvatanje po naseljenom mestu nije postojala dozvola, to je u redu. Dečko je posle izašao iz prodavnice i ljubio psa. Šta ima više, ubio sam, šta ću sad.“

Izumi

Preduzeće Cini iz Čačka ponudilo je tržištu lance za obuću koji, kako tvrde, olakšavaju hodanje po snegu i ledu. Miloš Jovanović, direktor marketinga, izum je napravio od tankih traka i lanaca koji se jednostavno navlače na obuću. Pošto su mali „mogu stati u kutiju od kreme i smestiti se u džep“. Trenutno se lanci za obuću mogu kupiti po ceni od 280 dinara, a firma Cini planira da u narednoj godini poveća proizvodnju i svoj izum ponudi inostranim tržištima. Drugi pronalazač, Milenko Micić, vlasnik firme Coeks iz Novog Sada, ideju za novi proizvod dobio je gledajući televiziju 11. septembra 2001. godine u trenutku kada su u Njujorku pogođene zgrade Svetskog trgovinskog centra. „Uvek razmišljam o poslu. Dok sam gledao kako neki od njih koriste raznorazna platna, čaršafe i stolnjake za iskakanje odmah sam tu video posao. Trebalo je napraviti što jednostavniji, da ume svako da ga koristi, baš u takvim ekstremnim situacijama. Imao sam ideju, ali ništa nisam znao o padobranima.“ Prvi uzorak, kasnije usavršen, nastao je samo deset dana kasnije. Padobran je smešten u ranac, težak je 3800 grama, postavlja se na leđa i prikopčava za butine. Nakon skoka otvara se sam za dve sekunde. Jedini uslov je da se skače sa visine od najmanje petnaest metara. „U protivnom, može da vam se dogodi da samo lupite o zemlju, a da vas bela kupola padobrana pokrije“, dodaje Micić. Padobran je za sada isprobavan samo na lutkama, a polovinom februara dvadesetjednogodišnji Milan Pejović, sportski padobranac, skočiće sa zgrade Poslovnog centra Ušće. Ukoliko Pejović ne skoči, Micić tvrdi da će to uraditi on lično. U pripremi je izrada prve serije od 1000 padobrana za firmu Ag global iz Čikaga, koja će biti prodata za 629 dolara po komadu. Micić tvrdi da će kupci njegovog izuma živeti opuštenije.

HIV

Vertikalna transmisija HIV infekcije jeste prenos virusa sa majke na novorođenče. Kada se na nekom od rutinskih testiranja otkrije dramatična vest da je žena u drugom stanju seropozitivna, to ne znači da će i njena beba neizostavno biti zaražena, ali je verovatnoća prenosa virusa sa majke na dete velika i iznosi 30-40 odsto. Ovaj stepen rizika se može smanjiti odgovarajućom terapijom koja podrazumeva preventivno lečenje medikamentima. U Srbiji se godišnje otkrije između 20 i 60 trudnih žena zaraženih virusom HIV-a. Prema procenama Instituta za zaštitu zdravlja Srbije, toliki broj zaraženih majki godišnje bi doneo na svet od sedam do 22 seropozitivne bebe, u slučaju da se ne primene nikakve mere zaštite. Prema preporukama i merama koje su predviđene međunarodnim deklaracijama za prevenciju vertikalne infekcije, većina zemalja u svetu – a među njima i Srbija i Crna Gora – pokušava da redukuje broj vertikalnih infekcija za 20 odsto u 2005. i 50 odsto do kraja 2010. godine. Projekat prevencije koji se od oktobra 2004. realizuje u porodilištima Beograda i Kragujevca ima za cilj smanjenje broja zaražene odojčadi i, kako je prošle nedelje saopšteno iz Ministarstva zdravlja, on već daje prve rezulate. Tokom poslednjih devet meseci samo je u Ginekološko-akušerskoj klinici ‘Narodni front’ u Beogradu rođeno četvoro zdrave, nezaražene novorođenčadi od majki koje su imale HIV. Uskoro će u Srbiji, najzad, biti usvojena i nacionalna strategija, koja će obuhvatiti i dodatne mere zaštite od vertikalne transmisije. U međuvremenu, iz Ministarstva zdravlja upućen je apel trudnicama da se samoinicijativno podvrgnu dobrovoljnom testiranju na HIV.

Luksuz

Izgradnja luksuznih stanova u Beogradu trenutno je u velikoj ekspanziji. Potreba za stanovima opremljenim aluminijumskom stolarijom, hrastovim parketom, španskom keramikom i drugim luksuznim detaljima, objašnjava se činjenicom da glavni grad postaje sedište sve više stranih predstavništava, ali i time da naši ljudi iz dijaspore sve pametnije ulažu novac u nekretnine. Kako prenose „Večernje novosti“, postoji više lokacija u gradu na kojima je izgradnja u toku ili je nedavno završena. Na Zvezdari je nikao poslovno-stambeni kompleks Oaza, za koji se tvrdi da je stambeni objekat najviše klase u gradu. Pogodnosti koje će stanarima biti na raspolaganju uključuju najmanje dve telefonske linije, bazen, fitnes centar, video-interfon, satelitski program, recepciju i obezbeđenje. Ovo pokazuje da će Dedinje i Senjak vremenom prestati da budu „najelitniji“ delovi grada jer će luksuzni objekti nicati, sem Zvezdare, i u novobeogradskim blokovima 25, 29 i 30.

„Tržište luksuznih stanova cveta“, izjavio je Milan Pavlović, direktor agencije Ambasador M, firme koja se bavi prodajom i iznajmljivanjem isključivo luksuznih objekata, a klijentelu obično čine predstavnici stranih ambasada, strani eksperti i menadžeri koji rade u domaćim firmama, ali i domaća „elita“ koju čine biznismeni, sportisti i estradne zvezde. Cena kvadratnog metra u ovim objektima kreće se od dve do dve i po hiljade evra po kvadratu. Poseban slučaj je kompleks Oaza čiji će vlasnici sem visoke cene prilikom kupovine morati da plaćaju i posebnu mesečnu nadoknadu za pokrivanje troškova obezbeđenja, bazena i ostalih pogodnosti.

Rokovi

Stvar koja se od početka nazirala postala je konačno jasna – Turistička agencija Putnik 2003. godine nije prodata dobrom kupcu. Sada je izvesno da će ova agencija dobiti novog vlasnika, jer sadašnji – Srba Ilić, odnosno američka kompanija Univorld – nije ispoštovao kupoprodajni ugovor, zbog čega mora pronaći novog kupca ili će ugovor biti raskinut. Rok za pronalaženje novog kupca, kako prenosi „Blic“, istekao je još 31. decembra, ali ga zvaničnici uporno produžavaju da bi, kažu, izbegli međunarodnu arbitražu. Kontroverzni američki biznismen i navodni bogataš Srba Ilić, koji se pre više od 30 godina iz Niša otisnuo u SAD, više nije vlasnik Univorlda, a zbog neispunjenja obaveza prema Republici Srbiji (i Agenciji za privatizaciju) blokirana su mu sredstva položena kao depozit do ostvarenja ugovornih obaveza (investiranja u Putnik, za koji se na tenderu „izborio“ pod još nerazjašnjenim okolnostima). U ovakvoj situaciji Srba Ilić se potpuno okrenuo hotelsko-ugostiteljskom preduzeću Srbijaturist u Nišu, čiji je vlasnik postao pre 15 meseci. Ilić je, piše „Politika“, protekle nedelje razrešio dužnosti Dejana Tonića, direktora hotelijerstva u Srbijaturistu, i Uroša Parlića. Na inicijativu Srbe Ilića dužnost direktora preduzeća trebalo bi da preuzme sedamdesetogodišnji Dragomir Kitić, nekadašnji direktor Ogrevinvesta, sada penzioner i aktivni član DSS-a u Nišu. U isto vreme akcionari Srbijaturista zatražili su od republičke vlade reviziju ugovora između Srbe Ilića i Agencije za privatizaciji o kupoprodaji preduzeća. Izražene su velike sumnje u ispunjavanje obaveza koje je Ilić preuzeo kupovinom Srbijaturista i zatražen je raskid ugovora, baš kao što je učinjeno sa Putnikom.